Vesti

  • 12 Oct

    Ulaganje u decu – dobrobit za svu decu

     

    Međunarodna konferencija “ Ulaganje u decu – dobrobit za svu decu ”, sa gostima iz 21 evropske države, u organizaciji Mreže organizacija za decu Srbije (MODS), Eurochild-aTima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) i UNICEF-a održana je u klubu poslanika 12. Oktobra 2017. godine.

    Konferenciju je otvorila ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, Slavić Đukić Dejanović, a gorovili su između ostalih ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Marijan Tajsen, sekretarke Ministarstva finansija Mirjane Ćojbašić i menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) Ivan Sekulović. 

    Centar za istraživanje i razvoj društva je na konferenciji govorio o preduzetim aktivnostima u cilju razvoja usluga intenzivne podrške porodici i mogućnosti za njihovo uvođenje u sistem finansiranja sa nacionalnog nivoa kroz transforamciju ustanova za decu i mlade. Prezentaciju možete preuzeti ovde. Više o samoj konferenciji možete pročitati na sajtu MODS-a.

     

    http://zadecu.org/ulaganje-u-decu-dobrobit-za-svu-decu/

     

     

    By idejers Dogadjaji
  • 25 Sep
    Smernice za identifikaciju dece bez pratnje u Republici Srbiji

    Smernice za identifikaciju dece bez pratnje u Republici Srbiji

    Konvencija UN o pravima deteta, koja se u Srbiji, u skladu sa Ustavom, kao međunarodni ugovor neposredno primenjuje, propisuje da države potpisnice Konvencije poštuju i obezbeđuju prava sadržana u Konvenciji svakom detetu pod njihovom jurisdikcijom, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo ubeđenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet ili drugi status deteta ili njegovog roditelja ili zakonitog staratelja. U odnosu na zaštitu dece bez pratnje i razdvojene dece, država treba da osigura da se prilikom ulaska dece izbeglica/migranata u zemlju kao jedan od prioriteta uspostavi efikasan sistem identifikacije i registracije dece bez pratnje i razdvojene dece i da nijedno dete ne bude pritvoreno samo zato što je na ilegalan način ušlo u zemlju.

    Ipak, iako su deca u migracijama, posebno kada je reč o izbeglištvu, izložena dodatnim rizicima za dobrobit, efikasan sistem dečje zaštite najčešće izostaje. Kako bi se unapredila zaštita dece izbeglica/migranata u Republici Srbiji, potrebno je uspostaviti integrisan sistem dečje zaštite i analizirati sve situacije u kojima sva deca, bez obzira na pravni status, mogu da se nađu tokom izbeglištva/migracija i ulogu svih sistema uključenih u odgovor, kao i njihovu međusobnu saradnju. Odgovor u svim fazama migracije mora da bude zasnovan na dečjim pravima. Svi sistemi uključeni u odgovor na migracije moraju da poštuju prava deteta i omoguće svakom deteta da ostvari svoja prava bez diskriminacije, uzimajući u obzir najbolji interes deteta, pravo na život i razvoj i poštujući mišljenje deteta.

    Ove smernice odnose se na fazu reagovanja sistema u trenutku prelaska granice, odnosno identifikacije i daljeg upućivanja dece izbeglica/migranta, sa fokusom na decu bez pratnje i razdvojenu decu u regularnim situacijama.

     

     

    By idejers Publikacije
  • 18 Sep
    Smernice za rezidencijalnu zaštitu dece bez pratnje i razdvojene dece u kontekstu migracija

    Smernice za rezidencijalnu zaštitu dece bez pratnje i razdvojene dece u kontekstu migracija

    Različiti izvori ukazuju na značajne probleme prilikom organizacije alternativnog staranja o deci u vanrednim situacijama ili nakon vanrednih situacija. Usluge se često pruža nedovoljno iskusno i nekvalifikovano osoblje, briga zasnovana na porodičnom okruženju nije dostupna, a sistem rezidencijalnog smeštaja je manjeg kvaliteta nego za drugu decu. Takva situacija može se uočiti i u Republici Srbiji. Smeštaj za decu izbeglice se u velikoj meri razlikuje u odnosu na uslove koji se obezbeđuju ostaloj deci, pri čemu se u veoma maloj meri oslanja na zvanično priznat i uspostavljen sistem alternativnog staranja. Najveći broj dece nalazi se na institucionalnom staranju u ustanove koje nisu deo sistema alternativnog staranja, odnosno nisu licencirani pružaoci usluga socijalne zaštite. Iako je reč o privremenom smeštaju, deca provode u tim ustanovama i više nedelja i meseci.

    Oslanjanje na rezidencijalnu zaštitu prilikom zaštite dece bez pratnje i razdvojene dece u vanrednim situacijama mnogo je veće nego u regularnom kontekstu, te je potrebno posvetiti pažnju i uložiti resurse u obezbeđivanje adekvatne zaštite u tim uslovima. Ipak, iako je nekada rezidencijalna zaštita potrebna, ne sme se pristupati formiranju rezidencijalnih kapaciteta za trajni smeštaj dece i na rezidencijalnu zaštitu treba gledati kao na način privremenog zbrinjavanja dece, pri čemu je nakon smeštaja dece potrebno nastaviti aktivnosti u cilju ujedinjenja sa porodicom, odnosno planiranje izlaska deteta sa rezidencijalnog smeštaja.

    Cilj izrade ovih smernica je unapređenje organizacije i rada ustanova za smeštaj dece i mladih kako bi adekvatnije odgovorile na potrebe dece izbeglica. Smernice su namenjene kako zaposlenima u ustanovama koje pružaju usluge rezidencijalnog staranja da bi menadžment i stručni radnici dobili osnovne informacije o standardima i mehanizmima međunarodne zaštite dece migranata, tako i donosiocima odluka na nivou Vlade Srbije da bi unapredili rezidencijalno staranje o deci izbeglicama. U ovom delu Smernica navedeni su osnovni dokumenti kojima se uređuju prava dece na zaštitu, najvažniji sadržaji tih dokumenata i relevantna literatura radi detaljnijeg informisanja stručnih radnika u skladu sa interesovanjima i potrebama. Ta osnovna znanja omogućiće stručnim radnicima da planiraju svoj stručni rad i aktivnosti sa decom u skladu sa međunarodnim standardima zaštite dece, ali i da utemeljeno zagovaraju prava dece u zajednici i kod drugih aktera.

    Poznavanje oblasti dečjih prava, a posebno prava dece u migraciji, osnažuje stručne radnike i za suočavanje sa zabludama koje opstaju u praksi zaštite dece migranata. Deca izbeglice su posebno podložna da postanu žrtve predrasuda i neinformisanosti i da im time budu uskraćena osnovna ljudska prava i pravo na zaštitu. Pored mnogobrojnih vulnerabilnosti dece bez pratnje, kojima će se Smernice detaljnije baviti, nedovoljna informisanost pružalaca podrške stavlja ih u dodatno nepovoljan položaj. Činjenica da su u isto vreme i migranti i deca neretko zbunjuje pojedince koji su predstavnici javnih službi u smislu primene zakona, propisa, statusa i procedura vezanih za migrante. Sva relevantna međunarodna dokumenta, a prvenstveno Konvencija o pravima deteta, jasno naglašavaju da je svako dete prvenstveno dete, bez obzira na migracioni status, i da kao dete uživa sva dečja prava propisana Konvencijom, a obaveza svih država je da omoguće punu i doslednu primenu dečjih prava i zaštitu dece. Nadamo se da će ove smernice doprineti cilju unapređenja prava dece izbeglica.

     

     

    By idejers Publikacije
  • 30 Aug
    Unapređenje dečje zaštite kroz iznalaženje rešenja u okviru postojećeg fiskalnog prostora

    Unapređenje dečje zaštite kroz iznalaženje rešenja u okviru postojećeg fiskalnog prostora

    Svako dete ima pravo da živi u svojoj porodici, da raste u zajednici u kojoj ima izgrađenu socijalnu mrežu i odnose vezanosti. Ukoliko su u porodici detetova prava ugrožena ili je ostalo bez porodice, država je dužna da ga zaštiti. Dugo se verovalo da je institucionalna zaštita najbolji način staranja o deci o kojoj njihove porodice ne mogu da brinu. Kroz sistem obrazovanja, osobe zaposlene u institucijama su bile obučene da rade sa decom i očekivalo se da će se deci tako pružiti  bolji uslovi za rast i razvoj. Ipak, različita istraživanja ukazala su da zaštita dece u okviru institucija i izdvajanje deteta iz porodice, najčešće ima značajne negativne i trajne efekte na razvoj i dobrobit (1-3). Deca koja žive u institucijama češće su žrtve nasilja, lošijeg su zdravlja, imaju niža obrazovna postignuća i niži nivo razvijenosti veština za zapošljavanje, ređe imaju podršku porodice tokom osamostaljivanja. To vodi socijalnom isključivanju dece koja žive u institucijama i izolaciji. Svest o štetnosti institucionalne zaštite i prekida emocionalnih i socijalnih veza usled izmeštanja, dovela je do pomeranja fokusa zaštite dece sa sistema institucionalnog  staranja ka jačanju porodičnog smeštaja (kao alternative institucionalnoj zaštiti) a potom i ka razvoju podrške biološkoj porodici da brine o detetu. U tom smislu, usluge koje se pružaju u porodici i zajednici, a koje za cilj imaju sprečavanje izdvajanja deteta iz porodice, odnosno što brži povratak deteta u porodicu, postaju najvažniji element zaštite ove grupe dece. Princip jačanje usluga u zajednici i napuštanje institucionalne zaštite prepoznat je u okviru UN smernica o alternativnom staranju o deci (4), gde je potvrđena obaveza države da pruži svu moguću podršku biološkoj porodici, a izdvajanje deteta iz porodice opravdano samo kada ni uz podršku porodica ne može da osigura bezbedne uslove za rast i razvoj deteta. Na nivou Evropske unije kreirane su i Jedinstvene evropske smernice za prelazak sa institucionalne zaštite na brigu i podršku u zajednici (5), koje jasno ukazuju na to da je potrebno sistem dečje zaštite transformisati, tako da se smanji njegovo oslanjanje na institucionalnu zaštitu, a uspostavi sistem podrške porodici dece. Drugim rečima, ostanak deteta u porodici i povratak deteta u nju, prepoznaje se kao najvažniji cilj dečje zaštite, a porodica se vidi kao najbolje mesto za rast i razvoj deteta. Mnoge države, uključujući i Srbiju započele su proces transformacije sistema dečje zaštite i načina na koji pružaju podršku deci i porodici.

    Kroz proces reforme socijalne zaštite u Republici Srbiji je u poslednjih 10 godina napravljen značajan napredak na polju zaštite dece. Unapređen  je sistem porodičnog smeštaja, realizovana reforma centara za socijalni rad i donet pravni okvir koji omogućava razvoj usluga u zajednici. Najveći napredak u zaštiti dece bez roditeljskog staranja ostvaren je na polju smanjenja broja dece u institucijama kroz unapređenje sistema porodičnog staranja. Procenat smanjenja dece u ustanovama je poslednjih deset godina bio konstantan, sa smanjenjem od 10% godišnje. Kao rezultat tog procesa, u institucijama je 2015. godine bilo smešteno tek 13% dece dok je 87% dece koristilo usluge porodičnog smeštaja (6).

    Na žalost, značajno manji pomak je ostvaren na planu razvoja podrške porodici i deci u zajednici.  Sam proces smanjenja broja dece u ustanovama je postignut povećanjem broja dece na porodičnom smeštaju a ne jačanjem usluga u zajednici.

    Na to ukazuju podaci brojnih istraživanja i analiza zakonodavnog okvira.

    Izazov takođe predstavlja i činjenica da se broj dece koja se izdvajaju iz porodica u periodu 2007 – 2015. godina povećao za 28%, sa 926 na 1.186 dece godišnje. Pre samog izmeštanja, usluge podrške porodici da brine o detetu koristilo je manje od 5% dece koja su izmeštena, a ista analiza Fakulteta političkih nauka ukazuje da bi u 39% slučajeva izdvajanje skoro sigurno moglo da se prevenira da je porodici pružena dodatna podrška (7). Praksa rada centara za socijalni rad je neujednačena prilikom donošenja odluka o izdvajanju dece, pa stopa izdvajanja varira od 1 do 171 dece na 10.000 dece u zavisnosti od nadležnog centra za socijalni rad (7). Na nedovoljno efikasan sistem podrške porodici da ponovo preuzme brigu o detetu ukazuju i podaci da trećina deca na smeštaju (36%) u ustanovama manjeg kapaciteta živi više od 5 godina, dok u velikim ustanovama čak 85% dece živi više od 5 godina (8). Isto tako, deca u sistemu porodičnog smeštaja  ostaju dugo, u proseku oko 4 godine, iako je ovaj oblik zaštite  zamišljen kao privremeni smeštaj za dete dok se ne postigne stalnost u detetovom životu (9). Iako je najveći pomak ostvaren u razvoju porodičnog smeštaja , jasno je da ono gubi svoju funkciju kratkotrajne podrške i postaje životni kontekst deteta. Svi ovi podaci ukazuju da  podrška porodici da brine o detetu pre izdvajanja skoro ne postoji, kao i da podrška porodici da preuzme brigu o detetu nakon što je dete izdvojeno nije dovoljna.

     

     

    By idejers Publikacije
  • 15 Jul
    Međuagencijske smernice za vođenje slučaja i zaštitu dece

    Međuagencijske smernice za vođenje slučaja i zaštitu dece

    Ove smernice razvila je Radna grupa za zaštitu dece (CPWG), kako bi pružila jasne smernice za vođenje slučaja u dečjoj zaštiti. Njihov cilj je da osiguraju zajedničko razumevanje i precizna uputstva o tome kako se obavlja vođenje slučaja, pri čemu dece stavljaju u centar intervencije. IDEAS je uz podršku Terre des hommes preveo ove smernice kako bi se radnicima zaposlenim u odgovoru na migracije pružila dodatna podrška u radu sa decom izbeglicama i migrantima. Ipak, smernice su isto tako korisne i za primenu u redovnim situacijama.

    Smernice možete preuzeti ovde.

    By idejers Publikacije
  • 30 Dec
    Pravo žena sa invaliditetom na roditeljstvo i porodicu

    Pravo žena sa invaliditetom na roditeljstvo i porodicu

    Iako je pravo na reproduktivno zdravlje i porodicu jedno od osnovnih ljudskih prava, garantovano različitim međunarodnim i nacionalnim propisima, ono je i dalje u velikoj meri nedostupno ženama sa invaliditetom. Ovu studiju realizovale su u partnerstvu organizacije …IZ KRUGA i IDEAS, a uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava, kako bi se unapredilo razumevanje položaja žena sa invaliditetom u oblasti prava na porodicu i roditeljstvo. Izveštaj pred Vama pruža uvid u način na koji žene sa invaliditetom u Srbiji, a pre svega sa fizičkim invaliditetom, vide barijere i podršku koju imaju u procesu zasnivanja porodice i brige o reproduktivnom zdravlju.

    Žene sa invaliditetom suočavaju se sa višestrukim barijerama kada žele da osnuju porodicu. Ove barijere kreću se od veoma opštih, koje se odnose na položaj žena sa invaliditetom u društvu, do veoma specifičnih kao što su predrasude prema majkama sa invaliditetom i ne- dovoljno razvijeni specijalizovani servisi podrške za roditelje sa invaliditetom. U tom smislu, jedan deo barijera može da se otkloni prilagođavanjem službi podrške i usluga sistema za majke sa invaliditetom, ali paralelno potrebno je raditi i na unapređenju položaja žena sa invaliditetom u društvu. Više o ovoj temi možete pročitati u izveštaju.

     

     

    By idejers Publikacije
  • 15 Nov
    Odgovorno poslovanje u Srbiji – diverzitet u zapošljavanju i radu

    Odgovorno poslovanje u Srbiji – diverzitet u zapošljavanju i radu

    Pilot projekat pod nazivom “Razvoj odgovornog poslovanja u Srbiji – Diverzitet u radu i zapošljavanju“ nastao je sa namerom da se pruži opšti uvid u proces razvoja i domete odgovornog poslovanja u Srbiji iz perspektive kapaciteta kompanija da upravljaju položajem tradicionalno ugroženih grupa odnosno grupa koje imaju otežan pristup tržištu rada i otezano uživanje soci ekonomskih prava u procesima rada i zapošljavanja. 

    Potreba za posmatranjem odgovornog poslovanja iz ove perspektive dolazi prvenstveno iz realnih obaveza država i kompanija da, shodno svome statusu, obezbede nesmetano uživanje prava različitih grupa stanovništva odnosno pojedinaca. Kada govorimo o pravima konkretno i prvenstveno mislimo na korpus socio-ekonomskih prava kao i fundamentalni princip jednakosti odnosno zabrane neosnovanog razlikovanja/diskriminacije. Ovi standardi su uglavnom sadržani u važećim propisima iz oblasti radnog zakonodavstva i drugih zakona kao što je to Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o rodnoj ravnopravnosti ili Zakon o profesionalno rehabilitaciji osoba sa invaliditetom. Sposobnost kompanije da poštuju socio-ekonomska prava u okviru procesa rada ne proizlazi samo i nužno iz poštovanja važećih zakona.

    Naime, ne može se očekivati da će svi zaposleni imati dovoljno funkcionalnih znanja o pojedinačnim pravima i zakonskim obavezama, načinima njihove prime u radnim procesima, niti se može očekivati da će ih svi poštovati čak i kada su standardi jasni. Takođe se ne sme zanemariti da kulturni obrasci koji su, pogotovo u tranzicionim društvima, delom zasnovani na negativnim stereotipima i predrasudama prema različitim grupama često mogu biti snažniji nego poruke koje emituju zakoni pod pretnjom sankcije. Ukoliko ove predrasude i stereotipe uparimo sa akcijom, često dolazi do diskriminacije i drugih oblika nepravičnog tretmana, negativnu i neprijateljski nastrojenu radnu sredinu, konflikte među zaposlenima, itd. Stoga kompanije formiraju različite unutrašnje akt koje sadrže politike koje demonstriraju kompanijsku kulturu odnosno obrasce ponašanja koji su poželjni i oni koji su zabranjeni. Politike takođe uključuju i obavezne edukacije, sisteme nadzora, preventivnog delovanja, žalbe, nezavisne evaluacije kao i medijaciju.

    Što je uticaj kompanije na pojedince i zajednicu veći to su očekivanja i zahtevi javnosti u pogledu odgovornog poslovanja proporcionalno veći.  Zahtevi globalnog potrošačkog društva su jasni, niko ne želi niti će kupovati proizvod koji je nastao, disketno ili indirektno, na eksploataciji radne snage, degradirajućem tretmanu životinja, uništavanju životne sredine ili širenju diskriminatornih ideja i postupaka.

    Rastući zahtevi potrošača i različitih organizacija širom sveta postavljao pred srpske kompanije nove zahteve u pogledu formiranje identiteta kompanija odnosno brenda i kompanijske odgovornosti koji daleko prevazilaze dosadašnje jednokratne filantropske postupke već zahtevaju nove sisteme vraćana i podrške zajednice iz koje crpe svoj razvoj.

    Procesi uspostavljanja i osiguranja odgovornog poslovanju su po svojoj prirodi procesi uzajamne koristi kompanija, zaposlenih, potrošača i institucija sistema koje su u konstantnom procesu pomirivanja različite zahteva i potreba. Istraživanja i dobre prakse ukazuju na to da ukoliko kompanija ima razvijene sisteme upravljanja različitostima ona postaje konkretnija, smanjuje gubitke, ostvaruje veći profit, doprinosu smanjenju stope siromaštva i društvenoj stabilnosti.

    Stoga je Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS uz pokroviteljstvo Heinrich Boll fondacije i podršku Privredne komore Srbije želeo da ostvari osnovan uvid u trenutne napore kompanija i njihove potrebe po pitanju odgovornog poslovanje u odnosu na diverzitet. Kako bi zajedničkim naporima, kroz uspostavljanjem multi-sektorskog dijaloga, radio na formiranju pre svega „mekih“ mehanizama za podršku kompanijama u postizanju odgovornijeg poslovanja i održivog privrednog razvoja ali isto tako i na podršci u formiranju relevantnih nacionalnih privrednih i socijalnih politike koje su uzemljene u društvenoj i ekonomskoj realnosti.       

     

     

    By idejers Publikacije
  • 11 Nov
    Minimalni standardi za zaštitu dece u humanitarnim aktivnostima

    Minimalni standardi za zaštitu dece u humanitarnim aktivnostima

    U današnjim okolnostima humanitarnih situacija u svetu deca verovatno čine polovinu ili više od polovine stanovništva pogođenog sukobima i katastrofama. Mnogobrojni rizici sa kojima se suočavaju ti dečaci i devojčice imaju razorne posledice po njihovu dobrobit, fizičku bezbednost i budućnost. Neka deca ginu ili bivaju povređena. Druga su odvojena od svojih porodica i staratelja, ili su regrutovana u oružane snage ili naoružane grupe, a ogroman broj njih trpi seksualno nasilje ili druge oblike eksploatacije i zlostavljanja. Zaštita dece od nasilja, eksploatacije, zlostavljanja i zanemarivanja je hitno pitanje i prioritet za sve one koji rade u humanitarnim situacijama, uključujući, naravno, aktere u zaštiti, ali i širok spektar stručnjaka iz različitih sektora. Naši napori moraju biti brzi, dobro planirani i efektivni, i moramo biti u stanju da ocenimo da li oni stižu do dece i da li adekvatno štite decu. Nadalje, u našoj humanitarnoj aktivnosti moramo biti sigurni da jačamo sisteme koji će štititi decu na duže staze, i onda kada je humanitarni odgovor na vanrednu situaciju završen. Ovi dugoočekivani međuagencijski minimalni standardi za zaštitu dece imaju potencijala da transformišu kvalitet i discplinovanost našeg rada na zaštiti dece i na osnovu njih će se prosuđivati naša posvećenost kao humanitarnih radnika. Apelujemo na sve one koji učestvuju u humanitarnim aktivnostima da iskoriste ovu priliku i implementiraju i promovišu ove standarde.

     

    Ceo tekst mozete pročitati ovde.
    By idejers Publikacije
  • 20 May
    Smernice za efikasniju zaštitu prava osoba sa invaliditeom korisnika rezidencijalnog smeštaja

    Smernice za efikasniju zaštitu prava osoba sa invaliditeom korisnika rezidencijalnog smeštaja

    Prava osoba sa invaliditetom su uređena međunarodnim ugovorima univerzalnog karaktera i dokumentima čiji su predmet specifična prava osoba sa invaliditetom, potom Ustavom Republike Srbije, zakonima i drugim propisima koji bliže uređuju ostvarivanje prava u svim sistemima zaštite u okviru našeg pravnog sistema. Tako se odredbe vezane za prava osoba sa invaliditetom susreću u svim važnijim zakonima Republike Srbije što nesumnjivo svedoči i potvrđuje da je položaja osoba sa invaliditetom pre svega pitanje ostvarivanja ljudskih prava. U ovom smislu uloga sistema socijalne zaštite je ključna a ogleda se kroz pružanje usluga socijalne zaštite radi poboljšanja odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika i ostvarivanja mogućnosti za samostalni život u zajednici, bez kojih nije moguće postići efektivno uživanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Ustanove za smeštaj kao sastavni deo sistema socijalne zaštite jednako su obavezni da obezbede puno i nesmetano uživanja prava osoba sa invaliditetom. Tačnije na ustanove za smeštaj treba posmatrati kao na drugi dom soba sa invaliditetom tako da u smislu zaštite prava korisnika kao i u cilju ispunjavanja svrhe sistema, korisnicima treba obezbediti punu podršku bez ometanja njihovih prava i sloboda. 

    Kako bi se podržao proces deinstitucionalizacije, Ambasada Kraljevine Norveške podržala je projekat IDEAS-a “Ka deinsittucionalizaciji rezidencijalne zaštite osoba sa invaliditetom”, čiji je osnovni cilj priprema korisnika i porodica za izlazak iz ustanova socijalne zaštite. U tom smislu osnovne aktivnosti projekta usmerene su na razvoj usluga podrške prilikom ponovnog uspostavljanja veza između korisnika i zajednice i jačanja porodice osobe sa invaliditetom da preuzme deo brige o osobi ili učestvuje u životu osobe prilikom izlaska iz ustanove. Ipak, kako će veliki broj osoba do okončanja deinstitucionalizacije i dalje živeti u ustanova za rezindecijalni smeštaj, jedna od komponenti projekta imala je za cilj i unapređenje poštovanja prava korisnika na smeštaju. Ova publikacija upravo ima za cilj da zaposlenima u ustanovama približi njihove obaveze u odnosu na poštovanje prava korisnika.

     

     

     

    By idejers Publikacije
1 2 3 4