Povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima (CZZTLJ) i Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS upozoravaju da je u Srbiji od 2012. godine do kraja juna 2020. godine identifikovano 599 žrtava trgovine ljudima, od kojih čak 39% čine deca. U vremenu mešovitih migracija, izbeglice i migranti predstavljaju posebno ranjivu društvenu grupu koja je u pojačanom riziku, te je među njima prepoznato 125 pretpostavljenih žrtava, dok je 11 osoba identifikovano kao žrtva. Dodatnom riziku izložena su deca izbeglice/migranti bez pratnje roditelja ili staratelja.

 

Prema poslednjem izveštaju GRETE, Ekspertskog tela za borbu protiv trgovine ljudima Saveta Evrope i TIP izveštaju Stejt Departmenta, Srbija je učinila značajne pomake u zaštiti žrtava trgovine ljudima, ali je potrebno uložiti više napora u unapređivanje preliminarne i proaktivne identifikacije žrtava, posebno dece kako bi se smanjila njihova ugroženost.

 

Posebno zabrinjava podatak Analize efektivnosti preliminarne identifikacije, a koju su sproveli CZZTLJ i IDEAS, da je 57% žrtava imalo kontakte sa državnim sistemima i nevladinim organizacijama, a da niko nije posumnjao na njihovu eksploataciju. Analiza slučajeva ukazuje da su žrtve imale najčešći kontakt sa sistemom socijalne zaštite (49%), zatim sa policijom (41%) i sistemom obrazovanja (25%), dok je kontakt sa organizacijama civilnog društva bio zanemarljiv (4%). Ovi podaci ukazuju da je pre identifikacije žrtava propušten veliki broj prilika, te da državni sistemi, ali i nevladine organizacije, moraju da unaprede pristup proaktivnoj identifikaciji. Kako najveći broj žrtava čine deca, poseban napor CZZTLJ je usmeren na unapređenju identifikacije dece. U tom smislu značajna je podrška IDEAS-a i UNHCR-a koji su, uz konsultaciju sa CZZTLJ, razvili deci prilagođen materijal namenjen podizanju svesti o trgovini ljudima, a koji je dostupan na srpskom, arapskom i farsi jeziku, Takođe, razvijeni su i indikatori za preliminarnu identifikaciju dece izbeglica/migranata koja su žrtve trgovine ljudima.

 

Kako bi se u narednom periodu postigla brža identifikacija žrtava, neophodno je raditi na podizanju svesti o trgovini ljudima kod pružaoca usluga i institucija, ali i razvijati interresorni, zajednički i sinhronizovani rad, gde će biti jasno definisane uloge i odgovornosti svih aktera. Zbog nesagledivih štetnih posledica trgovine ljudima, kako za žrtve, tako i društvo u celini, apelujemo na državne organe, institucije i nevladine organizacije da posebnu pažnju posvete radu na ranom otkrivanju žrtava i da pokažu osetljivost i razumevanje za životne teškoće korisnika koji su na njih upućeni.

 

Pozivamo sve koji smatraju da su žrtve trgovine ljudima, ali i i sve građanke i građane koji sumnjaju da je neko u njihovom okruženju žrtva, da potraže pomoć Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, specijalizovane ustanove socijalne zaštite za identifikaciju i koordinaciju podrške žrtvama trgovine ljudima.

 

Analiza efektivnosti preliminarne identifikacije ukazuje da bi veliki broj žrtava prijavio da se nalazi u eksploataciji samo da je imao mogućnost da o tome sa nekim razgovara. Neki od odgovora žrtava bili su: ’’trebalo je samo da me pitaju šta mi se dešava’’, ’’mislim da su znali šta mi se dešava, ali su ćutali’’, ’’mogli su da posumnjaju kad vide da neko stalno dolazi, pa odjednom prestane’’, ’’sve je bilo nekako površno, kao da me nisu slušali’’, ’’trudila sam se da se ne vidi šta mi se dešava jer me je bilo sramota’’…