Ženeva – Na dvodnevnoj javnoj sednici Komiteta za ljudska prava UN-a, održanoj 14. i 15. marta 2024. godine, razmatran je IV periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Članovi Komiteta istakli su ozbiljne izazove u vezi sa sistemom azila i tretmanom izbeglica i migranata, postavljajući pitanja delegaciji naše zemlje o merama planiranim za dalje unapređenje u ovoj oblasti.
U okviru 140. zasedanja Komiteta za ljudska prava UN-a koje se održava od 4. do 28. marta 2024. godine, razmatran je IV periodični izveštaj Republike Srbije. Izveštaj Republike Srbije bio je predmet diskusije na javnoj sednici 14. i 15. marta 2024. godine tokom koje je delegacija Srbije predstavila mere koje država preuzima u cilju efikasnog sprovođenja preporuka u vezi sa primenom Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Članovi Komiteta identifikovali su ključne izazove u poštovanju ljudskih prava, između ostalog i one koje se odnose na tretman izbeglica i tražilaca azila.
Potpredsednik Komiteta José Manuel Santos Pais uputio je brojna pitanja srpskoj delegaciji o temama vezanim za azil i migracije. Pitanja su uključivala praksu kolektivnog proterivanja izbeglica i migranata u Severnu Makedoniju i Bugarsku, kao i pitanja u vezi sa odgovornošću policije za akte zlostavljanja i nezakonita vraćanja, koja krše princip non-refoulement. Santos Pais je izrazio zabrinutost u vezi sa praksama koje obuhvataju arbitrarno lišavanje slobode tražilaca azila u tranzitnim zonama aerodroma, kao i u vezi sa ograničavanjem pristupa teritoriji, procedurama azila, pravnoj pomoći i mogućnosti da se takvo zadržavanje ospori pred sudom.
Potpredsednik Komiteta za ljudska prava UN-a otvorio je i pitanje kapaciteta Kancelarije za azil, ali i profesionalnih kapaciteta sudija Upravnog suda koji odlučuju u materiji azila, kao i pitanje procesnih garancija od refoulement-a u ekstradicionom postupku, pozvavši se na slučaj Dževdeta Ajaza, koji je nezakonito izručen Turskoj.
Govoreći o statistici u postupku azila, o kojoj je u svom izveštaju koji je dostavio Komitetu pisao i Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, Santos Pais je naglasio da podaci ukazuju na potrebu za dodatnim naporima u razvoju sistema azila.
„U periodu od 2008. do kraja 2023. godine, organi za azil u Srbiji doneli su 164 pozitivnih odluka koje se odnose na 235 osoba iz 26 različitih država, što je oko 0,04%“, naveo je potpredsednik Komiteta, traživši objašnjenje od delegacije Republike Srbije za niske brojke, iako je među podnosiocima zahteva za azil oko 75% ljudi poreklom iz Sirije i Avganistana.
Član Komiteta, Hernán Quezada Cabrera tokom izlaganja skrenuo je pažnju na žrtve trgovine ljudima i otvorio pitanje postojanja adekvatnih mehanizma njihovog identifikovanja u populaciji izbeglica i migranata, a uzimajući u obzir veliki broj stranaca koji je u proteklih nekoliko godina prošao kroz Republiku Srbiju. Važno je napomenuti da je u 2023. godini identifikovano svega 6 takvih osoba, uprkos činjenici da je kroz Srbiju u ovom periodu prošlo više od 100.000 izbeglica i migranata.
U svojim odgovorima, predstavnici delegacije Republike Srbije naglasili su usklađenost nacionalnog pravnog okvira sa međunarodnim standardima, rad na izmenama i dopunama Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, kao i napredak u izdavanju putnih isprava i mogućnosti naturalizacije za one kojima je odobreno utočište. Uprkos svemu, delegacija je potvrdila slučaj kolektivnog proterivanja koji je utvrđen i pred Ustavnim sudom Srbije.
„Imamo jednu presudu Ustavnog suda iz decembra 2021. godine, kojom je utvrđeno da je u februaru 2017. godine, 17 izbeglica iz Avganistana kolektivno proterano u Bugarsku. Međutim, reč je o sporadičnom slučaju i to iz 2017. godine, pa se ne može govoriti o generalnom i stalnom uskraćivanju pristupa teritoriji i postupku azila. Ukoliko bi se pojavili novi događaji koji su slični, Republika Srbija će svakako preduzeti adekvatne korake u cilju sprečavanja“, navedeno je u odgovoru delegacije.
Međutim, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS smatra da je negiranje postojanja sličnih slučajeva u suprotnosti sa javnim izjavama najviših državnih zvaničnika koji povremeno iznose podatke o broju “sprečenih ilegalnih prelazaka”. Dodatno, zanemaruju se hiljade slučajeva kolektivnog proterivanja od kojih se poslednji desio nedavno, u februaru 2024. godine.
Neodređen odgovor delegacije Republike Srbije dat je i u pogledu statusa osoba lišenih slobode na aerodromu Nikola Tesla, uz odbacivanje činjenice da se stranci de fakto, i samim tim arbitrarno lišavaju slobode. Odgovornost se prebacuje na kompaniju koja rukovodi aerodromom, što je pravno nemoguće, a izbegnuto je da se pomene da Evropski sud za ljudska prava svake godine spreči po nekoliko slučajeva automatskog uručivanja odluka o odbijanju ulaska.
U pogledu prijema tražilaca azila, delegacija Srbije je istakla da se razdvojena deca i deca bez pratnje smeštaju u odvojeni centre, a da se saglasno Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti rade preliminarne i dubinske procene ranjivosti po dolasku i kontinuirano tokom boravka u kampu. Ipak, iz odgovora države nije moglo da se ustanovi koliko je tražilaca azila i migranta iz ranjivih društvenih grupa identifikovano u prethodnom periodu, iako je Komitet na samom početku zamolio delegaciju da odgovore daje kroz brojke i praksu, a ne kroz zakonske odredbe.
Delegacija je takođe izostavila da tokom sednice odgovori na pitanje o postojanju procedure o proceni uzrasta deteta. Ova procedura, neophodna za ostvarivanja prava deteta garantovanih međunarodnim standardima, nije ustanovljena u Republici Srbiji, uprkos tome što je njeno ustanovljavanje preporučeno u prethodnim Zaključnim razmatranjima Komiteta iz 2017. godine.
Narednih dana, članovi Komiteta sastaviće svoja Zaključna razmtranja koja će staviti na usvajanje na zatvorenoj sednici 25. marta 2024. godine. Ovaj dokument će sugerisati oblasti u kojima je Srbija napredovala, identifikovati pitanja koja izazivaju zabrinutost i dati set specifičnih preporuka kako bi se poboljšala situacija u vezi sa ljudskim pravima u Republici Srbiji.
Javnoj sednici prethodili su sastanci Komiteta za ljudska prava UN-a sa organizacijama civilnog društva, na kojima je, uz podršku UNHCR-a u Srbiji, učestvovao Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS. IDEAS je Komitetu dostavio izveštaj u kojem se navode izazovi o kojima se diskutovalo i na javnoj sednici, ali i preporuke za unapređenje sistema azila i efikasnu primenu zakona, a sa ciljem podsticanja napretka Srbije u ispunjavanju obaveza iz Pakta.