Izbeglice i migranti, pogotovo deca bez pratnje roditelja ili staratelja, jesu jedna od najugroženijih grupa koja može biti pogođena trgovinom ljudima. Od početka mešovitih migracija, kroz Srbiju je prošao veliki broj dece i dece bez pratnje na putu ka nekoj boljoj budućnosti, bar viđeno njihovim očima. Razlozi zbog kojih kreću na put, načini kako ih porodice šalju i njihova očekivanja, neki su od faktora koji ih čine podložnim eksploataciji kroz trgovinu ljudima. Drugi faktori podložnosti trgovini ljudima su odlike same migrantske situacije i specifičnosti mešovitih migracija u pogledu rute, načina putovanja, ne/zaštićenosti dece bez pratnje tokom putovanja. Tome posebno doprinosi njihovo viđenje krijumčara s kojima putuju kao prijatelja i/ili jedinih osoba kojima mogu da veruju, a upravo oni vrlo često iz dogovorenog transporta dece prelaze u poziciju trgovca ljudima i onog ko decu eksploatiše i iskorišćava radi sopstvene dobiti. Činjenica je da deca ne poznaju propise i obrasce kulturloški prihvatljivog i poželjnog ponašanja zemalja kroz koje prolaze, pa i Srbije, kao zemlje u kojoj se prinudno zadržavaju i u koju mahom ulaze iregularno, što je još jedan faktor podložnosti trgovini ljudima.

’’Zaštiti se od trgovine ljudima’’ je informativni liflet namenjen deci migrantima, posebno maloletnicima bez pratnje. Sačinio ga je IDEAS uz konsultaciju sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima (CZZTLJ), i u partnerstvu sa UNHCR-om. Cilj ovog lifleta je da na deci prilagođen, vizuelno zanimljiv i asocijativan način, pruži osnovne informacije o trgovini ljudima i doprinese njihovoj osetljivosti za prepoznavanje rizika i ključnih odlika trgovine ljudima kao krivičnog dela kojim se krše njihova dečja prava, a koje je jedno od najtežih krivičnih dela protiv čovečnosti. Informacije u lifletu pružaju odovore na najvažnija pitanja kao što su šta podrazumeva trgovina decom i kako dete da prepozna da se nalazi u situaciji u kojoj se može desiti da ga neko iskorišćava, koji su najčešći načini iskorišćavanja dece. Posebno je važno da deca dobijaju informacije i odgovore na suštinski važna pitanja – šta mogu da očekuju u Srbiji ako su žrtve trgovine ljudima, kako se osigurava da budu bezbedna, zašto je važno potražiti pomoć i zaštitu, kao i gde i od koga ih potražiti. Ono što je izuzetno važno – deca dobijaju jasnu poruku da nisu ona odgovorna za ono što im se događa, da se toga ne treba stideti i da ne mogu sami da izađu iz ovakvih situacija, te da im je pomoć i podrška državnih i organizacija civilnog društva neophodna, isto kao bilo kojoj drugoj žrtvi trgovine ljudima. Liflet je dostupan na srpskom, arapskom i farsi jeziku.

Identifikacija žrtava trgovine ljudima u populaciji izbeglica i migranata je povezana sa nizom otežavajućih faktora, pa se može steći slika o tome da je rizik za decu u mešovitim migracijama relativno nizak kada se radi o trgovini ljudima. Među 599 žrtava koje su identifikovne od 2012. do kraja juna ove godine, samo je 125 migranta za koje se sumnjalo da su moguće žrtve trgovine ljudima, njih 11 i formalno identifikovano kao žrtve trgovine ljudima. Ako se tome doda i podatak iz Analize efikasnosti preliminarne identifikacije koju su sproveli CZZTLJ i IDEAS, da je 57% žrtava imalo kontakta sa državnim sistemima i/ili nevladinim organizacijama pre nego su prepoznati kao moguće žrtve, a da niko nije posumnjao na njihovu eksploataciju, rizici da deca postanu žrtve trgovine ljudima su mnogo veći.

Liflet na srpskom jeziku možete preuzeti ovde.

Liflet na farsi jeziku možete preuzeti ovde.

Liflet na arapskom jeziku možete preuzeti ovde.