Vesti

  • 08 Jun
    Vodič za zaštitu radnih prava u kontekstu pandemije COVID-19

    Vodič za zaštitu radnih prava u kontekstu pandemije COVID-19

    Ova publikacija nastala je kao odgovor na prijave o povećanom kršenju radnih prava tokom pandemije Covid-19. Namenjena je svim građanima i građankama koji smatraju da su im radna prava prekršena i sadrži kako primere kršenja prava koja nisu specifična za situaciju pandemije Covid-19, tako i primere kršenja povezanih sa pandemijom.

    Tokom vanrednog stanja donet je niz mera koje su u velikoj meri uticale na ostvarivanje radnih prava u Srbiji, a njihov efekat osetiće se i u periodu koji sledi. Publikacija će se osvrnuti na neke od najčešćih problema i nepoznanica sa kojima su se građani susretali, kao što su obavezna samoizolacija, široka primena rada od kuće, koja predstavlja novinu i za zaposlene i za poslodavce, različiti oblici privremenog i trajnog prekida radnog odnosa, kao što su prinudni odmor i neplaćeno odsustvo, prekid ugovora na određeno vreme i prestanak radnog odnosa na neodređeno vreme.

    Kroz jasan opis pravnog okvira koji reguliše postupanje kako poslodavaca, tako i zaposlenih, publikacija teži da vam na što jednostavniji i praktičan način pomogne da aktivno učestvujete u zaštiti svojih radnih prava jer je i pored vanrednog stanja i uvođenja različitih mera važno imati na umu da prava zagarantovana Zakonom o radu nisu suspendovana i da građanima svi mehanizmi zaštite i dalje stoje na raspolaganju.

    Publikaciju možete preuzeti ispod.

    By idejers Publikacije
  • 01 Jun
    Dobre prakse u pružanju starateljske zaštite deci izbeglicama u Srbiji

    Dobre prakse u pružanju starateljske zaštite deci izbeglicama u Srbiji

    Srbija se nalazi na tranzitnoj ruti mešovitih migracija koja vodi preko Turske i Grčke do zapadne i severne Evrope. Kao i druge zemlje na ovoj ruti, i Srbiju je pogodila velika migrantska kriza kada je krajem 2015. godine i početkom 2016. godine preko njene teritorije prošlo više od 700.000 migranata i izbeglica, među kojima i veliki broj dece bez pratnje. Kako je, u skladu sa Konvencijom o pravima deteta, država dužna da obezbedi zaštitu deci bez pratnje, osnovni izazov za dečju zaštitu je u tom kontekstu bio kako zaštiti decu od zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije i omogućiti im pristup pravima u kontekstu tranzita i mešovitih migracija. Sa tim ciljem su IDEAS i UNHCR, uz podršku Minsitarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a u saradnji sa Gradskim centrom za socijalni rad u Beogradu, 2017. godine pokrenuli su projekat “Jačanje dečje zaštite i inkluzije dece izbeglica u Srbiji”, putem kojeg je obezbeđena podrška sistemu socijalne zaštite da pruži adekvatnu zaštitu deci izbeglicama i migranatima.

    U periodu 2018 – 2019. godina 2229 dece bez pratnje koristilo je usluge starateljstva koje je pružao IDEAS uz podršku UNHCR-a. Najveći broj dece je muškog pola (99.7%), uzrasta 15 ili više godina (86.4%). Tokom ovog perioda najviše dece u Srbiju je došlo iz Avganistana (89.7%), a zatim iz Pakistana (4.3%). O velikoj fluktuaciji dece i kratkom vremenu zadržavanja u Srbiji, govori i podatak da je kod dve trećine dece starateljstvo bilo kraće od 3 meseca (66.5%), od 3 do 6 meseci pod starateljstvom je bilo 24.4%, a 9.1% dece je pod starateljstvom bilo više od godinu dana. Podrška za pristup zdravstvenim uslugama obezbeđena je za 948 dece bez pratnje, a staratelji su reagovali u 190 situacija u kojem su ugrožena prava deteta, uključujući i nasilje. Od 2019. godine staratelji su počeli da pružaju i osnovnu psihosocijalnu podršku deci za suočavanje sa svakodnevnim izazovima, kojom je bilo obuhvaćeno 419 dece tokom 2019. godine. Staratelji su realizovali 187 procena najboljeg interesa dece i pokrenuli 17 procesa donošenja odluka o najboljem interesu dece u postupku azila. Tokom ovog perioda 4 deteta bez pratnje dobila su azil, a još 15 ih je u postupku, što je značajan uspeh obzirom da pre implementacije projekta nijedno dete u Srbiji nije dobilo azil.

    Rezultati projekta doveli su do toga da je prepoznat kao dobra praksa u oblasti dečje zaštite od strane UNHCR-a na teritoriji Evrope za 2017 – 2018. godinu, kao i od strane Saveta Evrope 2019. godine u okviru analize za decu prilagođenih pristupa u oblasti migracija. Projekat je prepoznat kao dobra praksa i od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je razvijen model usvojio kao model starateljstva koji će finansirati u periodu 2020 – 2021. kroz podršku EU, sa ciljem uvođenja starateljstva za decu izbeglice/migrante u sistem finansiranja iz budžeta države od 2021. godine.

    Ovaj tekst ima za cilj da predstavi dobre prakse razvijene u okviru projekta kroz iskustva i svedočenja staratelja i njihovih štićenika.

    By idejers Publikacije
  • 01 Jun
    Saopštenje povodom međunarodnog dana dece

    Saopštenje povodom međunarodnog dana dece

    Povodom 1. juna, Međunarodnog dana dece, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, skreće pažnju na prava dece izbeglica i migranata bez pratnje i razdvojene dece koja predstavljaju jedna od najugroženijih grupa dece, obzirom da su izloženi pojačanom riziku od zlostavljanja, eksploatacije, trgovine ljudima, zanemarivanja, seksualnog uznemiravanja i diskriminacije.

    Najveći broj dece koja su u poslednjih godinu dana stigla u Srbiju dolaze iz Avganistana, a svoj dom su najčešće napustila zbog oružanih sukoba, ali i teškog siromaštva koje je doneo rat, te njihove porodice nisu imale ni minimum sredstava za izdržavanje. Često deca zemlju porekla napuštaju i zbog pokušaja prisilne regrutacije ili zbog toga što im je život bio u opasnosti. 

    Azil je Srbiji podnelo manje  od 5 odsto dece, ali  na osnovu dostupnih informacija o razlozima napuštanja zemalja porekla verujemo da bi, ukoliko zatraže zaštitu, oko dve trećine moglo da ispuni uslove koji su predviđeni za dobijanje međunarodne zaštite. Iako ova deca zaslužuju posebnu zaštitu, najveći izazovi sa kojim se suočavaju u Srbiji su neodgovarajući uslovi prihvata, a u pojedinačnim slučajevima i zlostavljanje koje sistem pravosuđa često ne sankcioniše efikasno i adekvatno. Većina ustanova za smeštaj izbeglica i migranata funkcioniše van nacionalnog sistema staranja o deci i ne zadovoljava minimalne standarde zaštite.

    Na osnovu podataka koje je IDEAS prikupio kroz rad sa više od 2000 dece u periodu 2018-2019. godina, kao dobra praksa zaštite dece identifikovan je smeštaj u ustanove koje su pod ingerencijom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u okviru kojih deca mogu da žive u sigurnim uslovima i gde im je omogućeno da budu uključeni u zajednicu. Ipak, ovakva vrsta smeštaja dostupna je trenutno za oko 6% dece. Stoga pozivamo državu, Evropsku Uniju koja je najveći donator u ovoj oblasti i ostale donatore da veću pažnju posvete zaštiti prava dece izbeglica i migranata tako što će izdvojiti više sredstava za zapošljavanje osoblja u ustanovama za smeštaj dece bez pratnje i kroz izmene zakonodavnog okvira osigurati da jednaki standardi zaštite važe za svu decu u Srbiji. Isto tako, prilikom planiranja odgovora na migracije, potrebno je da navedeni akteri nedvosmisleno prepoznaju vodeću ulogu ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu u organizovanju zaštite dece izbeglica i migranata i veću podršku pruže kako centrima za socijalni rad, tako i ustanovama sa malim smeštajnim kapacitetima koje funkcionišu u okviru sistema socijalne zaštite, čime bi se doprinelo tome da poštovanje prava deteta bude prioritet i u kontekstu međunarodnih migracija.

    By idejers Dogadjaji
  • 20 May
    Saopštenje ovodom Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj

    Saopštenje ovodom Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj

    Povodom 21. maja, Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, Centar za istraživanje i razvoj društava IDEAS, Centar za kriznu politiku i reagovanje (CRPC), Danski savet za izbeglice (DRC), Grupa za decu i mlade INDIGO, Humanitarni centar za integraciju i toleranciju (HCIT), Beogradski centar za ljudska prava i Praxis pozivaju na toleranciju, negovanje kulturnih različitosti i nenasilnu komunikaciju. Nažalost, poslednjih meseci u našem društvu primećuje se jasna i povećana upotreba govora mržnje i ksenofobičnih stavova u javnom prostoru prema migrantskoj i izbegličkoj populaciji koja boravi na teritoriji Republike Srbije, a građanima se predstavljaju nedemokratski i diskriminatorni principi kao rešenje nepostojećeg problema.

    Zabrinjava da su samo u poslednjih nekoliko meseci društvene mreže preplavljene antimigrantskim grupama čiji sadržaji po pravilu čine govor mržnje, nacionalna i verska netrpeljivost, stavovi zasnovani na predrasudama i negativnim stereotipima, lažne vesti koje šire ksenofobične i rasističke ideje i pozivaju na nasilje. Ovakve grupe u stanju su da za veoma kratko vreme okupe na stotine hiljada pratilaca, poput Facebook stranice ”Stop naseljavanju migranata” koja broji više od 330.000 članova.

    U ksenofobičnim sadržajima kojima obiluje internet prostor, primećuje se da je najčešći argument za neprihvatanje migranata tzv. islamizacija Srbije, te se pod izgovorom patriotizma, izbeglice i migranti pokušavaju označiti kao prirodno drugačiji – agresivni, inferiorni, verski i kulturološki neprihvatljivi, rušitelji ovdašnjih vrednosti i skloni udruživanju protiv evropske kulture. Takvi stavovi posebno su opasni u kontekstu mešovitih kretanja, gde dobar deo populacije čine osobe koje imaju jasnu potrebu za međunarodnom zaštitom. Veliki broj ovih ljudi, pogotovo dece izbeglica i migranata bez pratnje roditelja ili staratelja, svakodnevno je preživelo i preživljava nasilje, ali i druge oblike nečovečnog i ponižavajućeg postupanja koje uključuje i trgovinu ljudima.

    Upozoravamo da je širenje antimigrantskih stavova i pozivanje na nasilje nad ovom društvenom grupom jako oružje čije se štetne posledice mogu odraziti i na druge manjinske i marginalizovane grupe u našem društvu. Insistiranje na osećaju ”pretnje” od migranata i izbeglica kod pojedinca stvara nesigurnost i strah, dok kolektivno okuplja snage koje urušavaju demokratske vrednosti kojima naše društvo stremi.

    Apelujemo na sve građanke i građane Srbije, pre svega na političke aktere i aktiviste da se uzdrže od upotrebe jezika mržnje i ksenofobije, kako u javnom diskursu i prostoru, tako i u ličnom, da svojim primerom pokažu da nema mesta diskriminaciji u našem društvu i svoju energiju i društveni uticaj usmere ka temama koje će naše društvo učiniti humanijim, tolerantnijim i boljim mestom za život. Izuzetno je važno da upravo politički akteri u predizbornoj kampanji pokažu odgovornost i promovišu vrednosti kulturne raznolikosti razgrađujući predrasude o ljudima koji su, bežeći od ratova, progona, brutalnog nasilja i teškog siromaštva, krenuli u neizvesnu budućnost.

    Organizacije IDEAS, CRPC, DRC, INDIGO, HCIT, Beogradski centar za ljudska prava i Praxis će i dalje biti posvećeni zaštiti ljudskih prava ranjivih grupa, promovisanju međusobnog razumevanja i podizanju svesti o poštovanju kulturnih razlika. Jedan od takvih projekata je i projekat koji se bavi prevencijom seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, trgovine ljudima i diskriminacije LGBT osoba kroz edukaciju maloletnih migranata bez pratnje, a koji za cilj ima obuku vršnjačkih edukatora u zajednici. Projekat su realizovali IDEAS, CRPC i DRC u partnerstvu sa UNHCR-om.

    By idejers Dogadjaji
  • 14 May
    Rezultati godišnjeg LGBTI+ istraživanja 2020

    Rezultati godišnjeg LGBTI+ istraživanja 2020

    LGBTI+ građani i građanke suočavaju se sa izuzetno visokim nivoom nasilja i diskriminacije, a država i dalje ne ulaže dovoljno napora da se ovakvo stanje promeni, rezultati su Godišnjeg LGBTI+ istraživanja 2020. koje su sproveli Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Gej lezbejski info centar GLIC, koje je sprovedeno povodom 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije.

    Rezultati istraživanja upozoravaju da čak 77% ispitanih smatra da Republika Srbija ne vodi računa o položaju LGBTI+ građana i građanki. Tome u prilog govore činjenice da 82% ispitanika smatra da Srbija nije dobro mesto za život LGBTI osoba i da se tek 14% njih oseća slobodno da izrazi svoj identitet.

    Kao i prethodnih godina, nasilje je na vrhu liste problema sa kojima se LGBTI+ osobe svakodnevno suočavaju. Čak 59% ispitanih navelo je da je u poslednjih godinu dana  bilo izloženo nekom obliku nasilja. Posebno zabrinjava podatak koji ukazuje na učestalost seksualnog nasilja što prijavljuje 14% ispitanih. Emocionalno nasilje je i dalje najučestaliji oblik nasilja nad LGBTI+ osobama i doživelo ga je 56% učesnika i učesnica u istraživanju. Kada je u pitanju fizičko nasilje, pokazuje se isti nivo izloženosti kao i u prethodnom ciklusu istraživanja 2018. godine, tj. ovaj oblik nasilja prijavilo je 8% ispitanih.

    Fokus ovogodišnjeg istraživanja bio je i na sagledavanju položaja LGBTI+ osoba u oblasti rada i zapošljavanja. Rezultati pokazuju da 16% LGBTI+ radnika koji su tražili posao smatra da je u poslednjih godinu dana bilo diskriminisano, dok 24% smatra da je bilo diskriminisano na radu. Međutim, uznemirava podatak da čak 92% učesnika i učesnica u istraživanju smatra da postojeći mehanizmi ne mogu da im garantuju zaštitu, dok 53% smatra da poslodavci ne sankcionišu delotvorno diskriminaciju u radnom okruženju. Visok stepen nepoverenja LGBTI+ građana i građanki u državu i postojeće mehanizme zaštite od nasilja i diskriminacije, kao i nedovoljna informisanost ključni su faktori koji dovode do toga da LGBTI+ osobe nisu spremne da koriste raspoložive mehanizme zaštite.

    Kao osnove zahteve prema državi LGBTI+ građani i građanke izneli su unapređenje zakonodavnog okvira, a pre svega regulisanje istoplonih zajednica, unapređenje mehanizama zaštite od nasilja i diskriminacije, podizanju svesti opšte populacije o ravnopravnosti i unapređenje uloge obrazovanja u oblasti razvoja tolerancije i zaštite od diskriminacije LGBTI+ učenika.

    Kako bi se unapredio položaj LGBTI+ građana neophodno je da državne institucije hitno preduzmu konkretne mere kojima bi demonstrirale veću posvećenost zaštiti ljudskih prava LGBTI+ osoba. Isto tako poslodavci treba kontinuirano da rade na unapređenju mehanizama zaštite  u radnom okruženju kako bi se ostvarila puna uključenost u tržište rada i obezbedilo pravo na dostojanstven rad.

    Preuzmi izveštaj

    By idejers Publikacije
  • 13 Jan
    Objavljena je nova publikacija Saveta Evrope koja prikazuje dobre prakse rada IDEAS-a u oblasti azila i migracija

    Objavljena je nova publikacija Saveta Evrope koja prikazuje dobre prakse rada IDEAS-a u oblasti azila i migracija

    Rezultati koji su ostvareni u okviru dva projekta, koje je realizovao IDEAS, prepoznati su kao primeri dobre prakse u novoj publikaciji Saveta Evrope pod nazivom ”Promoting child-friendly approaches in the area of migration”. Publikacija prikazuje trenutnu praksu, ali i standarde i smernice za pružanje podrške deci izbeglicama i migrantima. Dobre prakse rada IDEAS-a prepoznate su u okviru teme koja se odnosi na deci prilagođene prakse u azilu i migracijama i teme koja se odnosi na identifikaciju i pristupa osnovnim pravima.

    U oblasti koja se odnosi na deci prilagođene prakse u azilu i migracijama, kao dobra praksa prikazan je projekat „Jačanje dečje zaštite i podrška inkluziji dece izbeglicama u Srbiji“, koji IDEAS realizuje u partnerstvu sa UNHCR-om i u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, Gradskim centrom za socijalni rad u Beogradu i Centrom za socijalni rad u Sjenici, a u okviru kojeg je razvijen efikasan i fleksibilan model starateljstva za decu izbeglice i migrante bez pratnje. Ovaj model obuhvata kreiranje baze pažljivo biranih i obučenih staratelja koje imenuje centar za socijalni rad, a koje zajedno superviziraju IDEAS i centri za socijalni rad. Njihov uspeh se naročito ogleda u uspostavljanju odnosa poverenja sa decom i zalaganju da njihova prava poštuju sve relevantne institucije i pružaoci usluga. Kao izuzetno bitan segment projekta naglašen je doprinos u smislu kulturne medijacije i uključivanja dece u sistem obrazovanja.

    U oblasti koja se odnosi na identifikaciju i pristup osnovnim pravima, Savet Evrope prepoznaje izradu Standardnih operativnih procedura za decu izbeglice i migrante, kao primer dobre prakse identifikovanja ranjive dece, a kako bi se uputili na usluge i kako bi se zaštitio njihov najbolji interes. Standarde operativne procedure razvijene su u okviru projekata ”Jačanje sistema zaštite dece u Srbiji kako bi se odgovorilo na potrebe dece migranata koji su pod velikim rizikom”, uz podršku UNICEF-a i UNHCR-a, a usvojilo ih je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

    Uspostavljanje dobre prakse u radu sa decom migrantima, izbeglicama i tražiocima azila od posebne je važnosti jer je Srbija jedna od glavnih zemalja na njihovom putu ka Zapadnoj Evropi. Procenjuje se da je od 2015. godine kroz našu zemlju prošlo više od milion migranata od kojih je između 20 i 30 odsto upravo dece, te je osiguranje njihovih prava prioritet kako na nacionalnom, tako i na globalnom nivou.

    Publikaciju Saveta Evrope ”Promoting child-friendly approaches in the area of migration” možete u celosti pogledati na: https://edoc.coe.int/en/refugees/8047-promoting-child-friendly-approaches-in-the-area-of-migration-standards-guidance-and-current-practices.html

    By idejers Dogadjaji
  • 01 Mar
    Dostojanstvo na radu – istraživanje o položaju LGBTI+ osoba u oblasti rada i zapošljavanja

    Dostojanstvo na radu – istraživanje o položaju LGBTI+ osoba u oblasti rada i zapošljavanja

    LGBTI+ osobe predstavljaju jednu od najvećih manjinskih grupa radnika, ali isto tako i grupu o kojoj postoji najmanje istraživanja. Međunarodna istraživanja i istraživanja na nivou EU ukazuju na značajan stepen diskriminacije LGBTI+ radnika. Izveštaj OHCHR-a iz 2015. godine ukazuje da je diskriminacija LGBTI+ osoba u svetu rada i dalje široko zastupljena, odnosno da se antidiskriminacioni zakonodavni okvir i kada postoji ne primenjuje efikasno, da prava u okviru radnog odnosa mogu biti uskraćena LGBTI+ radnicima, kao i da se LGBTI+ radnici suočavaju sa visokim stepenom diskriminacije, verbalnog i drugog uznemiravanja na radnom mestu.

    Kako bi se sagledao položaj LGBTI+ osoba na tržištu rada u Srbiji i bolje razumeli faktori koji utiču na njihov položaj, razvijen je metodološki okvir za analizu položaja LGBTI+ osoba na tržištu rada i realizovano kako kvalitativno, tako i kvantitativno istraživanje u kojem su učestvovale LGBTI+ osobe i kompanije. Ukupno je u kvalitativno i kvantitativno istraživanje bilo uključeno 206 LGBTI+ osoba, dok je 10 kompanija učestvovalo u istraživanju. Kvantitativno istraživanje sa LGBTI+ osobama realizovano je na inter- netu i uzorku od 156 osoba, pri čemu je poziv za učešće distribuiran putem socijalnih mreža, dok je uzorak za kvalitativno istraživanje obuhvatio 40 LGBTI+ osoba.

    Rezultati istraživanja još̌ jednom potvrđuju veoma izraženu negativnu klimu prema LGBTI+ građanima u svim sferama života.  U okviru kvantitativnog istraživanja 38% LGBTI+ osoba navelo je da je doživelo diskriminaciju na tržištu rada u poslednjih 5 godina. Isto tako, 46% navodi da su bili izloženi psihičkom nasilju, 19% da im je prećeno otkazom, a 18% fizičkim nasiljem. Ovo ukazuje na visok stepen izloženosti LGBTI+ osoba nasilju i diskriminaciji na radu.  LGBTI+ osobe se u Srbiji osećaju nezaštićeno od nasilja i diskriminacija, odnosno smatraju da iako je država uspostavila dobar zakonodavni okvir zaštite od diskriminacije, ona istovremeno nije spremna da donete mehanizme zaštite primeni. Osim što LGBTI+ osobe ne veruju u kapacitet državnih sistema da ih zaštite od diskriminacije, one smatraju da ih ni kompanije ne štite od diskriminacije. Iskustva zaposlenih govore da kompanije koje posluju u Srbiji ili nisu uspostavile funkcionalne mehanizme zaštite od diskriminacije ili pak da nisu spremne da mehanizme zaštite od diskriminacije primene i onda kada postoje. Ovo je u skladu sa nalazima istraživanja sa kompanijama, koje ukazuje da mehanizme zaštite od diskriminacije nije koristila nijedna LGBTI+ osoba. Kkao osnovni izvor podrške identifikovane su bliske osobe, dok, iako LGBTI+ osobe navode da bi se obratile nevladinim organizaci- jama za savet u vezi postupanja u slučaju diskriminacije, nijedna LGBTI+ osoba nije koristila usluge podrške od strane nevladinih organizacija. Istovremeno, LGBTI+ os- obe izrazile su zahtev da nevladine organizacije treba u većoj meri da pružaju podršku zajednici, kako kroz edukacije tako i kroz pružanje direktne pravne podrške.

    Rezultati istraživanja ukazuju da tek petina LGBTI+ osoba ispoljava svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet na poslu slobodno, dok dve trećine ih ne ispoljava uopšte. Sa jedne strane nizak stepen autovanja na poslu može se tumačiti strahom od gubitka posla, diskriminacijom i nasiljem, ali sa druge to može biti posledica i duboko usvojene vrednosti da su seksualna orijentacija i rodni identitet nešto privatno i da je neprofesionalno ispoljavati ih na poslu. Na ovaj način, kompanije i društvo vrše pritisak, bilo direktno bilo kroz „kulturu tišine“, kako bi suzbile ispoljavanje LGBTI+ identiteta, jer ga vide kao nešto ugrožavajuće za kompanije, što ima negativne posledice za LGBTI+ zaposlene.

    Istraživanje ukazuje da stepen izloženosti diskriminaciji i generalno prihvatanja LGBTI+ identiteta zaposlenih u velikoj meri zavisi od strukture vlasništva kompanije, hijerarhijske pozicije LGBTI+ zaposlenog, vrste posla koju obavlja.  Lični faktori u mnogo manjoj meri utiču na doživljenu  diskirminaciju, ali su važni u okviru suočavanja sa negativnim iskustvima na poslu i adaptaciji.

    Ovo istraživanje ukazuje na neraskidivu povezanost položaja LGBTI+ u društvu i na tržištu rada, odnosno na prelivanje opšte društvene klime na kompanije. Isto tako, ukazuje i na različite faktore koji praktično dovode do nemogućnosti LGBTI+ osoba da se zaštite od diskriminacije na radu i nejednakog postupanja. Kako bi se unapredio položaj LGBTI+ zaposlenih na tržištu rada, potrebno je da država kontinuirano radi na unapređenju primene zakonodavnog okvira i uspostavljanju klime prihvatanja različitosti.

    Više informacija o samom istraživanju i preporukama možete pročitati u publikaciji.

    By idejers Publikacije
  • 07 Nov

    Predstavljanje rezultata Analize rada centara za socijalni rad

    Rezultati Analize centara za socijalni rad predstavljeni su na skupu koji je organizovao UNICEF u saradnji sa Zavodom za socijalnu i dečju zaštitu i Ministarstvom rada i socijalnog staranja. Na skupu su govorili Ministar rada i socijalnog staranja, Kemal Purišić; Direktor UNICEF-a u Crnoj Gori, Osama Makavi Kogali; Direktor Zavoda za socijalnu i dječju zaštitu, Drago Spaić; Direktor Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS, Marko Milanović. Predstavljanju rezultata istraživanja prisustvovali su predstavnici međunarodnih organizacija, Ministarstva rada i socijalnog staranja i drugih institucija, direktori centara za socijalni rad i ustanova socijalne i dečje i zaštite, kao i stručni radnici.

    Analiza rada centara za socijalni rad sprovedena je kako bi se ispitalo:

    • Da li je zakonodavni okvir koji reguliše rad centara za socijalni rad (SCR) adekvatan?
    • U kojoj meri se na nivou CSR primenjuje zakonodavni okvir koji je kreiran tokom reforme sistema socijalne i dječije zaštite?
    • Da li su trenutno raspoloživi resursi na nivou CSR dovoljni za obavljanje poslova koji su predviđeni reformom?
    • Kakav je kvalitet usluga koje pruža CSR?

    Kao osnovna postignuća tokom reforme prepoznato je sledeće

    • Unapređenje zakonodavnog okvira (individualizovan rad sa korisnicima, zabrana diskriminacije i poštovanje ljudskih prava korisnika, uključivanje u život u zajednici);
    • Značajno unapređenje resursa (broj radnika je povećan za 53% u periodu 2010 – 2018, dalje je razvijena mreža centara za socijalni rad, uspostavljen je mehanizam za kontinuirani razvoj kompetencija);
    • Unapređenje kvaliteta rada sa korisnicima (povećana efikasnost i ažurnost u postupanju, odnos stručnih radnika i korisnika je u većoj meri personalizovan i individualizovan, uvedeno je vođenje slučaja).


    Kao osnovni izazovi identifikovani su sledeći:

    • Prakse proaktivne identifikacije i prevencije nisu razvijene u dovoljnoj meri na nivou centara za socijalni rad
    • Nedovoljni resursi na nivou lokalne zajednice u značajnoj meri ograničavaju koordinativnu ulogu centra u zajednici i pružanje holističke podrške djeci i porodicama
    • Korisnici nisu u dovoljnoj mjeri informisani o svojim pravima, pri čemu žalbeni mehanizmi nisu uspostavljani na nivou CSR, a mogućnosti za smislenu participaciju su ograničeni
    • Ljudski resursi nisu dovoljni za implementaciju usvojenog modela CSR, pri čemu se postojeći resursi ne koriste adekvatno
    • Postoje značajni izazovi na nivou unturašnje organizacije centra za socijalni rad
    • Promena na nivou uloge CSR nije praćena adekvatnim promenama na nivou organizacije centra i opisa poslova, kao ni razvojem mehanizma stručnog nadzora
    • Supervizija je implementirana samo u ograničenom kapacitetu u odnosu na planirani model supervizije
    By idejers Dogadjaji
  • 15 Jul
    Praktikum za polaganje ispita za licencu

    Praktikum za polaganje ispita za licencu

    Praktikum za polaganje ispita za licencu namenjen je stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti koji treba da polažu pripravnički ispit. Uvođenjem sistema licenciranja stručnih radnika u socijalnoj zaštiti, od stručnih radnika se zahteva da nakon godinu dana pripravničog staža polože ispit koji se odnosi na domaće i međunarodno zakonodavstvo koje reguliše oblast socijalne zaštite. U ovom praktikumu na sažet način date su reference za većinu zakona i podzakonskih akata koji regulišu socijalnu zaštitu u Srbiji, kao i međunarodni pravni okvir koji se odnosi na zaštitu prava ranjivih grupa.

    Praktikum za polaganje ispita za licencu kreirao je Centar za istraživanje i raz­ voj društva IDEAS u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a uz finansijku podršku CRS-a.

    Praktikum možete preuzeti ovde.

    By idejers Publikacije
1 2 3 4