Tamara Vlaskalin

Poslednjih godina došlo je do porasta broja ljudi na globalnom nivou, uključujući decu, uključenih u migracione tokove. Deca i adolescenti koji učestvuju u migracijama su u
posebnom riziku od povređivanja i imaju potrebe koje zahtevaju specifične i koordinisane akcije različitih sistema zaštite. Vođenje slučaja je osnovni metod kroz koji se organizuje zaštita dece uključene u migracije, a u Srbiji je za zaštitu dece i primenu vođenja slučaja u zaštiti odgovorna institucija centar za socijalni rad, kao osnovna ustanova sistema socijalne zaštite na lokalnom nivou.

Publikacija koja je pred vama ima za cilj da uspostavi vezu između rastuće “sekjuritizacije” evropskih granica, bez obzira da li su to granice država članica Evropske unije ili ne, sa posebnim naglaskom na Srbiju koja je, okružena zemljama koje čine takozvane spoljne granice EU. Sekjuritizacija granica je pojam koji u ovom konkretnom slučaju nije isključivo povezan sa brojem graničnih čuvara ili vojnika raspoređenih na različitim granicama ili bodljikavom žicom i drugim vrstama ograda i prepreka koje se prostiru između različitih zemalja, već i modernim tehnologijama koje mogu pomoći graničnim organima da prate neregularno kretanje iz jedne zemlje u drugu. Autori ove analize su nastojali da prikažu kako, na primer, dronovi ili termo-viziona kamera, mogu istovremeno da spasu živote ljudi koji neregularno prelaze evropske granice, ali i olakšaju gore opisane štetne prakse na granicama. Takođe će pružiti refleksiju o sredstvima koja su obezbedili Evropska unija za Republiku Srbiju i pokušati da otkrije politike skrivene iza narativa poput „borba protiv ilegalne migracije“ ili „borba protiv krijumčarenja“.