Tamara Vlaskalin

Održane konsultacije za razvoj korisnički orijentisanog pristupa u CSR

Iako je stopa zaposlenosti poslednjih godina u porastu, isključenost sa tržišta rada posebno pogađa ljude iz ranjivih društvenih grupa. Od ukupnog broja nezaposlenih, čak jednu trećinu čine korisnici novčane socijalne pomoći. Dugotrajna nezaposlenost predstavlja ozbiljan izazov, kako za ove ljude i njihove porodice, tako i za državu i društvo u celosti.

Obuka za voditelje slučaja – Unapređenje zaštite izbeglica

S obzirom na važnost uloge centara za socijalni rad, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz podršku UNHCR-a, organizovao je obuku „Jačanje kapaciteta centara za socijalni rad za unapređenje zaštite izbeglica i tražilaca azila” za voditelje slučaja u cilju sticanja dodatnih znanja i veština u radu sa ovom ranjivom društvenom kategorijom.

OGLAS ZA POSAO – Pravni savetnik/ca za pružanje pomoći tražiocima azila i izbeglicama

Ukoliko želite da se uključite u oblast izbegličkog prava i međunarodnog prava ljudskih prava i da radite u timu profesionalaca posvećenih ovoj oblasti, onda je IDEAS pravo mesto za Vas. Program za azil i migracije IDEAS-a pruža vam mogućnost da se, bez obzira na predznanje, autentično uključite u oblast zaštite izbeglica i dobijete priliku da se kroz ovaj posao lično i profesionalno razvijate.

ECRI usvojila mere za prevenciju i borbu protiv diskriminacije i netolerancije prema LGBTI

Kolega Mladen Antonijević Prilijeva, član ECRI u odnosu na Republiku Srbiju koji je radio na razvoju preporuke, smatra da dokument predstavlja svojevrsnu prekretnicu jer jasno artikuliše šta se očekuje od evropskih, regionalnih i nacionalnih donosioca odluka kada govorimo o unapređenju položaja LGBTI osoba, ali u istom predstavlja okvir na osnovu koga ECRI ocenjuje stanje LGBTI građana i građanki u svih 46 zemalja članica Savet Evrope.

(Miss)Use of Modern Technology and its Consequences on Human Rights of Refugees, Asylum Seekers and Migrants at Western-Balkan and External EU Borders

Publikacija koja je pred vama ima za cilj da uspostavi vezu između rastuće “sekjuritizacije” evropskih granica, bez obzira da li su to granice država članica Evropske unije ili ne, sa posebnim naglaskom na Srbiju koja je, okružena zemljama koje čine takozvane spoljne granice EU. Sekjuritizacija granica je pojam koji u ovom konkretnom slučaju nije isključivo povezan sa brojem graničnih čuvara ili vojnika raspoređenih na različitim granicama ili bodljikavom žicom i drugim vrstama ograda i prepreka koje se prostiru između različitih zemalja, već i modernim tehnologijama koje mogu pomoći graničnim organima da prate neregularno kretanje iz jedne zemlje u drugu. Autori ove analize su nastojali da prikažu kako, na primer, dronovi ili termo-viziona kamera, mogu istovremeno da spasu živote ljudi koji neregularno prelaze evropske granice, ali i olakšaju gore opisane štetne prakse na granicama. Takođe će pružiti refleksiju o sredstvima koja su obezbedili Evropska unija za Republiku Srbiju i pokušati da otkrije politike skrivene iza narativa poput “borba protiv ilegalne migracije” ili “borba protiv krijumčarenja”.

Svetski dan izbeglica: Pravo nije privilegija

Prema relevantnim podacima, u Srbiji je tokom 2022. godine registrovano 120.000 novopridošlih izbeglica, što je duplo više u odnosu na 2021. godinu, dok je nešto više od 320 ljudi zatražilo azil u našoj zemlji, rečeno je na konferenciji o položaju izbeglica i tražilaca azila koju je, povodom Svetskog dana izbeglica, organizovao Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS u saradnji sa Vladom Švajcarske.