Kako bi se unapredila efikasnost rada sistema socijalne zaštite, a samim tim i obezbedila efikasna primena mera socijalne uključenosti radno sposobnih korisnika i korisnica novčane socijalne pomoći u tržište rada, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS realizuje projekat „PUTEVI DO POSLA: Unapređenje socijalne inkluzije u kontekstu rada i zapošljavanja“.
Čak trećinu od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji čine korisnici novčane socijalne pomoći, a dugotrajna nezaposlenost najčešće pogađa ljude iz ranjivih društvenih grupa. Tome u prilog govore rezultati istraživanja sprovedenog 2021. godine, kao i podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu – čak 51% korisnika i korisnica koji su radno “aktivirani“ uz podršku centara za socijalni rad pripada romskoj nacionalnoj manjini, 22% samohranim roditeljima, a 3% osobama sa invaliditetom.
Iako je stopa zaposlenosti poslednjih godina u porastu, isključenost sa tržišta rada posebno pogađa ljude iz ranjivih društvenih grupa. Od ukupnog broja nezaposlenih, čak jednu trećinu čine korisnici novčane socijalne pomoći. Dugotrajna nezaposlenost predstavlja ozbiljan izazov, kako za ove ljude i njihove porodice, tako i za državu i društvo u celosti.
Iako zakonski okvir tretira i muškarce i žene jednako po pitanju prava na nasleđivanje, u našem društvu su i dalje veoma često prisutne predrasude, stereotipi i štetna uverenja da žene treba da se odriču nasledstva u korist brata ili drugih muških srodnika.
S obzirom na važnost uloge centara za socijalni rad, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz podršku UNHCR-a, organizovao je obuku „Jačanje kapaciteta centara za socijalni rad za unapređenje zaštite izbeglica i tražilaca azila” za voditelje slučaja u cilju sticanja dodatnih znanja i veština u radu sa ovom ranjivom društvenom kategorijom.
Kvalitet života LGBTI+ građana i građanki je neraskidivo povezan sa bezbednom i sigurnom radnom sredinom. Nezahvalno je očekivati da će se LGBTI+ osobe odlučiti na borbu za svoje oslobođenje ukoliko će zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta izgubiti posao ili doživeti diskriminaciju i nasilje, te biti izloženi siromaštvu.
Ukoliko želite da se uključite u oblast izbegličkog prava i međunarodnog prava ljudskih prava i da radite u timu profesionalaca posvećenih ovoj oblasti, onda je IDEAS pravo mesto za Vas. Program za azil i migracije IDEAS-a pruža vam mogućnost da se, bez obzira na predznanje, autentično uključite u oblast zaštite izbeglica i dobijete priliku da se kroz ovaj posao lično i profesionalno razvijate.
Kolega Mladen Antonijević Prilijeva, član ECRI u odnosu na Republiku Srbiju koji je radio na razvoju preporuke, smatra da dokument predstavlja svojevrsnu prekretnicu jer jasno artikuliše šta se očekuje od evropskih, regionalnih i nacionalnih donosioca odluka kada govorimo o unapređenju položaja LGBTI osoba, ali u istom predstavlja okvir na osnovu koga ECRI ocenjuje stanje LGBTI građana i građanki u svih 46 zemalja članica Savet Evrope.
Publikacija koja je pred vama ima za cilj da uspostavi vezu između rastuće “sekjuritizacije” evropskih granica, bez obzira da li su to granice država članica Evropske unije ili ne, sa posebnim naglaskom na Srbiju koja je, okružena zemljama koje čine takozvane spoljne granice EU. Sekjuritizacija granica je pojam koji u ovom konkretnom slučaju nije isključivo povezan sa brojem graničnih čuvara ili vojnika raspoređenih na različitim granicama ili bodljikavom žicom i drugim vrstama ograda i prepreka koje se prostiru između različitih zemalja, već i modernim tehnologijama koje mogu pomoći graničnim organima da prate neregularno kretanje iz jedne zemlje u drugu. Autori ove analize su nastojali da prikažu kako, na primer, dronovi ili termo-viziona kamera, mogu istovremeno da spasu živote ljudi koji neregularno prelaze evropske granice, ali i olakšaju gore opisane štetne prakse na granicama. Takođe će pružiti refleksiju o sredstvima koja su obezbedili Evropska unija za Republiku Srbiju i pokušati da otkrije politike skrivene iza narativa poput “borba protiv ilegalne migracije” ili “borba protiv krijumčarenja”.
Stvaranje biometrijskih sistema za kontrolu granica u Evropskoj uniji (EU) unapredilo je mere bezbednosti, odnosno dodatno olakšalo nadgledanje granica. Od suštinske je važnosti kritički razmotriti ove tehnološke napretke kako bi se osiguralo uspostavljanje balansa između bezbednosti i poštovanja ljudskih prava.