Nove odredbe Zakona o zapošljavanju stranaca koje se odnose na izbeglice i tražioce azila stupile su na snagu 1. februara 2024. godine. Odredbe ukidaju lične radne dozvole za
izbeglice i tražioce azila i skraćuju period nakon kojeg im je omogućen pristup tržištu rada u Srbiji. Izmene ovog zakona olakšavaju postupak zapošljavanja izbeglica i tražioca azila i omogućavaju im lakše ostvarivanje prava na rad.
Poslednjih godina došlo je do porasta broja ljudi na globalnom nivou, uključujući decu, uključenih u migracione tokove. Deca i adolescenti koji učestvuju u migracijama su u
posebnom riziku od povređivanja i imaju potrebe koje zahtevaju specifične i koordinisane akcije različitih sistema zaštite. Vođenje slučaja je osnovni metod kroz koji se organizuje zaštita dece uključene u migracije, a u Srbiji je za zaštitu dece i primenu vođenja slučaja u zaštiti odgovorna institucija centar za socijalni rad, kao osnovna ustanova sistema socijalne zaštite na lokalnom nivou.
Kako bi se unapredila efikasnost rada sistema socijalne zaštite, a samim tim i obezbedila efikasna primena mera socijalne uključenosti radno sposobnih korisnika i korisnica novčane socijalne pomoći u tržište rada, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS realizuje projekat „PUTEVI DO POSLA: Unapređenje socijalne inkluzije u kontekstu rada i zapošljavanja“.
Čak trećinu od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji čine korisnici novčane socijalne pomoći, a dugotrajna nezaposlenost najčešće pogađa ljude iz ranjivih društvenih grupa. Tome u prilog govore rezultati istraživanja sprovedenog 2021. godine, kao i podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu – čak 51% korisnika i korisnica koji su radno “aktivirani“ uz podršku centara za socijalni rad pripada romskoj nacionalnoj manjini, 22% samohranim roditeljima, a 3% osobama sa invaliditetom.
Iako je stopa zaposlenosti poslednjih godina u porastu, isključenost sa tržišta rada posebno pogađa ljude iz ranjivih društvenih grupa. Od ukupnog broja nezaposlenih, čak jednu trećinu čine korisnici novčane socijalne pomoći. Dugotrajna nezaposlenost predstavlja ozbiljan izazov, kako za ove ljude i njihove porodice, tako i za državu i društvo u celosti.
Iako zakonski okvir tretira i muškarce i žene jednako po pitanju prava na nasleđivanje, u našem društvu su i dalje veoma često prisutne predrasude, stereotipi i štetna uverenja da žene treba da se odriču nasledstva u korist brata ili drugih muških srodnika.
S obzirom na važnost uloge centara za socijalni rad, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz podršku UNHCR-a, organizovao je obuku „Jačanje kapaciteta centara za socijalni rad za unapređenje zaštite izbeglica i tražilaca azila” za voditelje slučaja u cilju sticanja dodatnih znanja i veština u radu sa ovom ranjivom društvenom kategorijom.
Kvalitet života LGBTI+ građana i građanki je neraskidivo povezan sa bezbednom i sigurnom radnom sredinom. Nezahvalno je očekivati da će se LGBTI+ osobe odlučiti na borbu za svoje oslobođenje ukoliko će zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta izgubiti posao ili doživeti diskriminaciju i nasilje, te biti izloženi siromaštvu.
Ukoliko želite da se uključite u oblast izbegličkog prava i međunarodnog prava ljudskih prava i da radite u timu profesionalaca posvećenih ovoj oblasti, onda je IDEAS pravo mesto za Vas. Program za azil i migracije IDEAS-a pruža vam mogućnost da se, bez obzira na predznanje, autentično uključite u oblast zaštite izbeglica i dobijete priliku da se kroz ovaj posao lično i profesionalno razvijate.
Kolega Mladen Antonijević Prilijeva, član ECRI u odnosu na Republiku Srbiju koji je radio na razvoju preporuke, smatra da dokument predstavlja svojevrsnu prekretnicu jer jasno artikuliše šta se očekuje od evropskih, regionalnih i nacionalnih donosioca odluka kada govorimo o unapređenju položaja LGBTI osoba, ali u istom predstavlja okvir na osnovu koga ECRI ocenjuje stanje LGBTI građana i građanki u svih 46 zemalja članica Savet Evrope.