„Razlog zašto sam želeo da postanem Refugee Buddy je da pomognem čoveku koji je bio prinuđen da izađe iz svih mogućih zona komfora, napusti svoj dom i dođe u potpuno nepoznatu zemlju. S druge strane, uzbudljivo mi je da upoznajem drugačije kulture i učim od ljudi koji su zaista prošli kroz velike izazove da bi sebi obezbedili dostojanstven život.“
“Moj najdublji motiv da se pridružim REFUGEE BUDDY programu bio je što znam koliko čovek može usamljeno da se oseća kada se nađe u novoj i nepoznatoj sredini. Moj ceo život je bio nomadski. Najpre zbog prirode posla mojih roditelja koji vode luna park, a potom i zbog prirode mog glumačkog posla“, rekao je Aleksandar Meda Jovanović, naš uspešni mladi glumac koji se odazvao pozivu da pomogne tražiocu azila iz Burundija da se što lakše integriše u srpsko društvo.
„Niko ne bira da napusti svoj dom i postane izbeglica. Niko ne voli da prelazi različite kontinente i rizikuje život da bi ‘živeo bolje’ u nekoj drugoj zemlji. To se radi isključivo kada nemate ni jednu drugu opciju”, naglasila je Ivana Stojanović, novinarka Insajder TV i autorka dokumentarca “Ničija deca” koji se bavi problemima sa kojima se susreću deca izbeglice bez pratnje roditelja ili staratelja u Srbiji.
“Ljudi treba da budu tu za ljude, bez obzira odakle dolaze i gde se nalaze. Ako je Beograd svet, onda treba da budemo tu za sve, a ne samo za određene nacije ili pripadnike određenih interesnih grupa”, stava je Jelena Zorić, naša poznata novinarka koja se priključila REFUGEE BUDDY programu u želji da pomogne devojci koja je u Srbiju izbegla iz Borundija.
Naš poznati autor srtipova i ilustrator Marko Somborac odazvao se IDEAS-ovom pozivu da se pridruži REFUGEE BUDDY programu i pruži prijateljsku i profesionalnu podršku mladom umetniku koji je izbegao sa Kube.
Lična karta kakvu trenutno poseduju tražioci azila, kao i osobe kojima je priznato utočište ili supsidijarna zaštita, zbog svog izgleda, dovela je do toga da ljudi koji je poseduju često budu diskriminisani u različitim državnim i drugim institucijama kao što su domovi zdravlja, banke, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Agencija za privredne registre, ustanove obrazovanja, supermarketi, poslodavci…
Udruženje Evo ruka se od osnivanja bavi aktivnostima koje nedostaju zajednici. Jedan od najvećih izazova je bio kako organizovati dnevni boravak za decu sa invaliditetom u vreme školskih raspusta, kako bi njihovi roditelji mogli da rade i završavaju dnevne obaveze.
“Udruženje se postepeno razvijalo. Najpre smo imali dnevni boravak za osobe sa smetnjama u razvoju, odnosno sa intelektualnim poteškoćama i višestrukim smetnjama, a sada se to razvilo u onako već neku ozbiljniju firmicu. Sada radimo i sa starijim osobama, te pružamo uslugu pomoć i nega u kući i imamo oko 50 zaposlenih ljudi u udruženju”, započela je priču Ivana Žažuljak iz udruženja.
Imati otvoreno srce je fraza koju često koristimo. Međutim, pravu definiciju ovih reči dali su nam članovi i članice vršačkog udruženja Otvoreno srce sveta koje se bavi pružanjem pomoći deci i odraslima sa intelektualnim poteškoćama i smetnjama u razvoju. Udruženje je počelo sa radom daleke 1979. godine, a osnovali su ga upravo roditelji ove dece, u sinergiji sa nastavnicima i profesorima.
Kako izgleda kada jedna organizacija sasluša potrebe osoba sa invaliditetom i drugih ranjivih grupa, uspostavi neophodne usluge socijalne zaštite, radi na osnaživanju ljudi da se uključe na tržište rada, a zatim i otvori socijalna preduzeća koja zapošljavaju njihove korisnike? Odgovor na ovako kompleksno pitanje staje u jednoj reči – Caritas.