Publikacije

  • 15 Jul
    Međuagencijske smernice za vođenje slučaja i zaštitu dece

    Međuagencijske smernice za vođenje slučaja i zaštitu dece

    Ove smernice razvila je Radna grupa za zaštitu dece (CPWG), kako bi pružila jasne smernice za vođenje slučaja u dečjoj zaštiti. Njihov cilj je da osiguraju zajedničko razumevanje i precizna uputstva o tome kako se obavlja vođenje slučaja, pri čemu dece stavljaju u centar intervencije. IDEAS je uz podršku Terre des hommes preveo ove smernice kako bi se radnicima zaposlenim u odgovoru na migracije pružila dodatna podrška u radu sa decom izbeglicama i migrantima. Ipak, smernice su isto tako korisne i za primenu u redovnim situacijama.

    Smernice možete preuzeti ovde.

    By idejers Publikacije
  • 30 Dec
    Pravo žena sa invaliditetom na roditeljstvo i porodicu

    Pravo žena sa invaliditetom na roditeljstvo i porodicu

    Iako je pravo na reproduktivno zdravlje i porodicu jedno od osnovnih ljudskih prava, garantovano različitim međunarodnim i nacionalnim propisima, ono je i dalje u velikoj meri nedostupno ženama sa invaliditetom. Ovu studiju realizovale su u partnerstvu organizacije …IZ KRUGA i IDEAS, a uz podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava, kako bi se unapredilo razumevanje položaja žena sa invaliditetom u oblasti prava na porodicu i roditeljstvo. Izveštaj pred Vama pruža uvid u način na koji žene sa invaliditetom u Srbiji, a pre svega sa fizičkim invaliditetom, vide barijere i podršku koju imaju u procesu zasnivanja porodice i brige o reproduktivnom zdravlju.

    Žene sa invaliditetom suočavaju se sa višestrukim barijerama kada žele da osnuju porodicu. Ove barijere kreću se od veoma opštih, koje se odnose na položaj žena sa invaliditetom u društvu, do veoma specifičnih kao što su predrasude prema majkama sa invaliditetom i ne- dovoljno razvijeni specijalizovani servisi podrške za roditelje sa invaliditetom. U tom smislu, jedan deo barijera može da se otkloni prilagođavanjem službi podrške i usluga sistema za majke sa invaliditetom, ali paralelno potrebno je raditi i na unapređenju položaja žena sa invaliditetom u društvu. Više o ovoj temi možete pročitati u izveštaju.

     

     

    By idejers Publikacije
  • 15 Nov
    Odgovorno poslovanje u Srbiji – diverzitet u zapošljavanju i radu

    Odgovorno poslovanje u Srbiji – diverzitet u zapošljavanju i radu

    Pilot projekat pod nazivom “Razvoj odgovornog poslovanja u Srbiji – Diverzitet u radu i zapošljavanju“ nastao je sa namerom da se pruži opšti uvid u proces razvoja i domete odgovornog poslovanja u Srbiji iz perspektive kapaciteta kompanija da upravljaju položajem tradicionalno ugroženih grupa odnosno grupa koje imaju otežan pristup tržištu rada i otezano uživanje soci ekonomskih prava u procesima rada i zapošljavanja. 

    Potreba za posmatranjem odgovornog poslovanja iz ove perspektive dolazi prvenstveno iz realnih obaveza država i kompanija da, shodno svome statusu, obezbede nesmetano uživanje prava različitih grupa stanovništva odnosno pojedinaca. Kada govorimo o pravima konkretno i prvenstveno mislimo na korpus socio-ekonomskih prava kao i fundamentalni princip jednakosti odnosno zabrane neosnovanog razlikovanja/diskriminacije. Ovi standardi su uglavnom sadržani u važećim propisima iz oblasti radnog zakonodavstva i drugih zakona kao što je to Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o rodnoj ravnopravnosti ili Zakon o profesionalno rehabilitaciji osoba sa invaliditetom. Sposobnost kompanije da poštuju socio-ekonomska prava u okviru procesa rada ne proizlazi samo i nužno iz poštovanja važećih zakona.

    Naime, ne može se očekivati da će svi zaposleni imati dovoljno funkcionalnih znanja o pojedinačnim pravima i zakonskim obavezama, načinima njihove prime u radnim procesima, niti se može očekivati da će ih svi poštovati čak i kada su standardi jasni. Takođe se ne sme zanemariti da kulturni obrasci koji su, pogotovo u tranzicionim društvima, delom zasnovani na negativnim stereotipima i predrasudama prema različitim grupama često mogu biti snažniji nego poruke koje emituju zakoni pod pretnjom sankcije. Ukoliko ove predrasude i stereotipe uparimo sa akcijom, često dolazi do diskriminacije i drugih oblika nepravičnog tretmana, negativnu i neprijateljski nastrojenu radnu sredinu, konflikte među zaposlenima, itd. Stoga kompanije formiraju različite unutrašnje akt koje sadrže politike koje demonstriraju kompanijsku kulturu odnosno obrasce ponašanja koji su poželjni i oni koji su zabranjeni. Politike takođe uključuju i obavezne edukacije, sisteme nadzora, preventivnog delovanja, žalbe, nezavisne evaluacije kao i medijaciju.

    Što je uticaj kompanije na pojedince i zajednicu veći to su očekivanja i zahtevi javnosti u pogledu odgovornog poslovanja proporcionalno veći.  Zahtevi globalnog potrošačkog društva su jasni, niko ne želi niti će kupovati proizvod koji je nastao, disketno ili indirektno, na eksploataciji radne snage, degradirajućem tretmanu životinja, uništavanju životne sredine ili širenju diskriminatornih ideja i postupaka.

    Rastući zahtevi potrošača i različitih organizacija širom sveta postavljao pred srpske kompanije nove zahteve u pogledu formiranje identiteta kompanija odnosno brenda i kompanijske odgovornosti koji daleko prevazilaze dosadašnje jednokratne filantropske postupke već zahtevaju nove sisteme vraćana i podrške zajednice iz koje crpe svoj razvoj.

    Procesi uspostavljanja i osiguranja odgovornog poslovanju su po svojoj prirodi procesi uzajamne koristi kompanija, zaposlenih, potrošača i institucija sistema koje su u konstantnom procesu pomirivanja različite zahteva i potreba. Istraživanja i dobre prakse ukazuju na to da ukoliko kompanija ima razvijene sisteme upravljanja različitostima ona postaje konkretnija, smanjuje gubitke, ostvaruje veći profit, doprinosu smanjenju stope siromaštva i društvenoj stabilnosti.

    Stoga je Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS uz pokroviteljstvo Heinrich Boll fondacije i podršku Privredne komore Srbije želeo da ostvari osnovan uvid u trenutne napore kompanija i njihove potrebe po pitanju odgovornog poslovanje u odnosu na diverzitet. Kako bi zajedničkim naporima, kroz uspostavljanjem multi-sektorskog dijaloga, radio na formiranju pre svega „mekih“ mehanizama za podršku kompanijama u postizanju odgovornijeg poslovanja i održivog privrednog razvoja ali isto tako i na podršci u formiranju relevantnih nacionalnih privrednih i socijalnih politike koje su uzemljene u društvenoj i ekonomskoj realnosti.       

     

     

    By idejers Publikacije
  • 11 Nov
    Minimalni standardi za zaštitu dece u humanitarnim aktivnostima

    Minimalni standardi za zaštitu dece u humanitarnim aktivnostima

    U današnjim okolnostima humanitarnih situacija u svetu deca verovatno čine polovinu ili više od polovine stanovništva pogođenog sukobima i katastrofama. Mnogobrojni rizici sa kojima se suočavaju ti dečaci i devojčice imaju razorne posledice po njihovu dobrobit, fizičku bezbednost i budućnost. Neka deca ginu ili bivaju povređena. Druga su odvojena od svojih porodica i staratelja, ili su regrutovana u oružane snage ili naoružane grupe, a ogroman broj njih trpi seksualno nasilje ili druge oblike eksploatacije i zlostavljanja. Zaštita dece od nasilja, eksploatacije, zlostavljanja i zanemarivanja je hitno pitanje i prioritet za sve one koji rade u humanitarnim situacijama, uključujući, naravno, aktere u zaštiti, ali i širok spektar stručnjaka iz različitih sektora. Naši napori moraju biti brzi, dobro planirani i efektivni, i moramo biti u stanju da ocenimo da li oni stižu do dece i da li adekvatno štite decu. Nadalje, u našoj humanitarnoj aktivnosti moramo biti sigurni da jačamo sisteme koji će štititi decu na duže staze, i onda kada je humanitarni odgovor na vanrednu situaciju završen. Ovi dugoočekivani međuagencijski minimalni standardi za zaštitu dece imaju potencijala da transformišu kvalitet i discplinovanost našeg rada na zaštiti dece i na osnovu njih će se prosuđivati naša posvećenost kao humanitarnih radnika. Apelujemo na sve one koji učestvuju u humanitarnim aktivnostima da iskoriste ovu priliku i implementiraju i promovišu ove standarde.

     

    Ceo tekst mozete pročitati ovde.
    By idejers Publikacije
  • 20 May
    Smernice za efikasniju zaštitu prava osoba sa invaliditeom korisnika rezidencijalnog smeštaja

    Smernice za efikasniju zaštitu prava osoba sa invaliditeom korisnika rezidencijalnog smeštaja

    Prava osoba sa invaliditetom su uređena međunarodnim ugovorima univerzalnog karaktera i dokumentima čiji su predmet specifična prava osoba sa invaliditetom, potom Ustavom Republike Srbije, zakonima i drugim propisima koji bliže uređuju ostvarivanje prava u svim sistemima zaštite u okviru našeg pravnog sistema. Tako se odredbe vezane za prava osoba sa invaliditetom susreću u svim važnijim zakonima Republike Srbije što nesumnjivo svedoči i potvrđuje da je položaja osoba sa invaliditetom pre svega pitanje ostvarivanja ljudskih prava. U ovom smislu uloga sistema socijalne zaštite je ključna a ogleda se kroz pružanje usluga socijalne zaštite radi poboljšanja odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika i ostvarivanja mogućnosti za samostalni život u zajednici, bez kojih nije moguće postići efektivno uživanje ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Ustanove za smeštaj kao sastavni deo sistema socijalne zaštite jednako su obavezni da obezbede puno i nesmetano uživanja prava osoba sa invaliditetom. Tačnije na ustanove za smeštaj treba posmatrati kao na drugi dom soba sa invaliditetom tako da u smislu zaštite prava korisnika kao i u cilju ispunjavanja svrhe sistema, korisnicima treba obezbediti punu podršku bez ometanja njihovih prava i sloboda. 

    Kako bi se podržao proces deinstitucionalizacije, Ambasada Kraljevine Norveške podržala je projekat IDEAS-a “Ka deinsittucionalizaciji rezidencijalne zaštite osoba sa invaliditetom”, čiji je osnovni cilj priprema korisnika i porodica za izlazak iz ustanova socijalne zaštite. U tom smislu osnovne aktivnosti projekta usmerene su na razvoj usluga podrške prilikom ponovnog uspostavljanja veza između korisnika i zajednice i jačanja porodice osobe sa invaliditetom da preuzme deo brige o osobi ili učestvuje u životu osobe prilikom izlaska iz ustanove. Ipak, kako će veliki broj osoba do okončanja deinstitucionalizacije i dalje živeti u ustanova za rezindecijalni smeštaj, jedna od komponenti projekta imala je za cilj i unapređenje poštovanja prava korisnika na smeštaju. Ova publikacija upravo ima za cilj da zaposlenima u ustanovama približi njihove obaveze u odnosu na poštovanje prava korisnika.

     

     

     

    By idejers Publikacije
  • 29 Mar
    Deinstitucionalizacija ustanova za decu i mlade

    Deinstitucionalizacija ustanova za decu i mlade

    Srbija je u proteklih 10 godina učinila značajne napore na unapređenju prava dece koja su korisnici sistema socijalne zaštite. Ipak, trenutni pravac razvoja sistema socijalne zaštite i način njegovog finansiranja nije u potpunosti usklađen sa UN Smernicama za alternativno staranje o deci i ne pruža adekvatnu podršku deci koja su bez roditeljskog staranja ili u riziku da ostanu bez istog. Umesto da smanjenje broja dece u ustanovama prati i podrška biološkoj porodici i unapređenje uslova za život dece u zajednici, smanjenje broja dece koja žive u ustanovama u Srbiji skoro da je u potpunosti zasnovan na snažnom razvoju hraniteljstva.

    Odsustvo podrške porodicama ogleda se i u strukturi finansiranja usluga socijalne zaštite. Dok se sa nacionalnog nivoa finansira samo briga o deci koja su već izdvojena iz porodica, podrška deci koja su u riziku da ostanu bez roditeljskog staranja prepuštena je finansiranju sa lokalnog nivoa, na kojem ne postoje namenska sredstva za ovu vrstu usluga. Iz tog razloga su usluge u zajednici, a posebno one koje su usmerene na jačanje porodice dece u riziku, nedovoljno i neravnomerno razvijene i neodržive. Odsustvo podrške porodicama dece posebno pogađa decu sa smetnjama u razvoju. Sve ovo dovodi do toga da se krše osnovna prava dece, kao što je pravo na porodicu, a novac iz budžeta troši na skupe usluge koje predstavljaju pre svega alternativu porodici, a ne pružaju podršku porodici deteta, kao najboljem okruženja za razvoj.

    Kako bi se unapredilo poštovanje prava dece u okviru sistema socijalne zaštite, pre svega pravo na život u porodici i deo sistema uskladio sa UN Smernicama, IDEAS je tokom 2014. godine sproveo analizu karakteristika korisnika i kadrovskih resursa ustanova za smeštaj dece i mladih uz finansijsku i tehničku podršku UNICEF-a. Cilj ove analize bio je definisanje modaliteta i prioriteta transformacije, odnosno deinstitucionalizacije, pet velikih domova za smeštaj dece i mladih sa smetnjama u razvoju: Kolevka, Veternik, Sremčica, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine i Dr. Nikola Šumenković. Publikaciju možete preuzeti u nastavku. 

     

     

     

    By idejers Publikacije
1 2