Lična karta kakvu trenutno poseduju tražioci azila, kao i osobe kojima je priznato utočište ili supsidijarna zaštita, zbog svog izgleda, dovela je do toga da ljudi koji je poseduju često budu diskriminisani u različitim državnim i drugim institucijama kao što su domovi zdravlja, banke, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Agencija za privredne registre, ustanove obrazovanja, supermarketi, poslodavci…
Udruženje Evo ruka se od osnivanja bavi aktivnostima koje nedostaju zajednici. Jedan od najvećih izazova je bio kako organizovati dnevni boravak za decu sa invaliditetom u vreme školskih raspusta, kako bi njihovi roditelji mogli da rade i završavaju dnevne obaveze.
“Udruženje se postepeno razvijalo. Najpre smo imali dnevni boravak za osobe sa smetnjama u razvoju, odnosno sa intelektualnim poteškoćama i višestrukim smetnjama, a sada se to razvilo u onako već neku ozbiljniju firmicu. Sada radimo i sa starijim osobama, te pružamo uslugu pomoć i nega u kući i imamo oko 50 zaposlenih ljudi u udruženju”, započela je priču Ivana Žažuljak iz udruženja.
Imati otvoreno srce je fraza koju često koristimo. Međutim, pravu definiciju ovih reči dali su nam članovi i članice vršačkog udruženja Otvoreno srce sveta koje se bavi pružanjem pomoći deci i odraslima sa intelektualnim poteškoćama i smetnjama u razvoju. Udruženje je počelo sa radom daleke 1979. godine, a osnovali su ga upravo roditelji ove dece, u sinergiji sa nastavnicima i profesorima.
Kako izgleda kada jedna organizacija sasluša potrebe osoba sa invaliditetom i drugih ranjivih grupa, uspostavi neophodne usluge socijalne zaštite, radi na osnaživanju ljudi da se uključe na tržište rada, a zatim i otvori socijalna preduzeća koja zapošljavaju njihove korisnike? Odgovor na ovako kompleksno pitanje staje u jednoj reči – Caritas.
Udruženje građana Osmeh se već više od 10 godina bavi pružanjem usluga socijalne zaštite osobama sa invaliditetom različite životne dobi i u proseku godišnje zapošljava više od 100 ljudi.
Tvorac Niki Donut brenda, danas jednog od omiljenih u Beogradu među proizvođačima krofni, jeste porodica Nikpandar. Zapravo, Emil Nikpandar i njegova supruga Leila osnivači su prvog biznisa u Srbiji koji su pokrenule i vode izbeglice iz zemalja van regiona.
Od sredine septembra se odvijaju masovni protesti u mnogim gradovima Irana. Svakog dana raste broj žrtava među civilnim stanovništvom. Kao razlog za masovno nezavoljstvo poslužila je smrt mlade iranske devojke koja nije pravilno nosila hidžab i koja je zbog toga privedena. Naravno, nije sve toliko jednostavno. Dakle, šta se zapravo dešava u Iranu?
U cilju jačanja odgovora na rodno zasnovano nasilje u vanrednim i humanitarnim situacijama, Danski savet za izbeglice (DRC) je, zajedno sa Centrom za istraživanje i razvoj društva IDEAS, održao radionicu za zaposlene na terenu i pravne zastupnike i zastupnice.