Tamara Vlaskalin

Srbija je uz pomoć EU, UNHCR-a, IOM-a i drugih međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva uspela da osigura poštovanje prava najvećeg broja izbeglica i migranata, uključujući nesmetan pristup postupku azila, smeštaju, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, uslugama psihosocijalne podrške i uslugama u zajednici. Spremnost nadležnih organa i drugih aktera da pruže podršku vidljiva je posebno u slučaju ranjivih grupa izbeglica i migranata, uključujući decu bez pratnje i razdvojenu decu. Ipak, i pored svih napora države da obezbedi zaštitu, deo dece bez pratnje i razdvojene dece boravi na ulici.

Za rad sa izbeglicama opredelio se još kao student. Svoj volonterski duh i posvećenost poslu nikad nije merio u radnim satima, nego u obimu pomoći koju je pružio ljudima. Smatra da kancelarija pravnika za ljudska prava može biti i u zgradi u centru grada, ali i u parkovima gde se okupljaju izbeglice, na aerodromima, u kampovima ili u pograničnim poljima i šumama. Uvek je verovao u sebe, čak i kada drugi nisu. Pratio je svoj unutrašnji kompas i išao putem koji je, nekada i u naizgled nemogućim okolnostima, bio – pravi. Za njega, ali i za veliki broj ljudi kojima je direktno ili indirektno pomogao. Sa Nikolom Kovačevićem, prvim dobitnikom Nansenove nagrade za pomoć izbeglicama za Evropu sa ovih prostora, a koju dodeljuje UNHCR, razgovaramo o njegovoj borbi za ljudska prava, ljudima koji su mu promenili život i slučajevima koji su mu otvorili jedan novi svet,