Uspostavljanjem talibanskog režima, veliki broj Avganistanaca našao se u nemilosti novih vlasti i njihovih pristalica. Posebno su pogođeni doskorašnji saradnici bivšeg režima i međunarodnih snaga, ali i pojedine kategorije posebno ranjivog stanovništva, poput žena, dece i manjina – u prvom redu etničkih i verskih.
Srbija je uz pomoć EU, UNHCR-a, IOM-a i drugih međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva uspela da osigura poštovanje prava najvećeg broja izbeglica i migranata, uključujući nesmetan pristup postupku azila, smeštaju, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, uslugama psihosocijalne podrške i uslugama u zajednici. Spremnost nadležnih organa i drugih aktera da pruže podršku vidljiva je posebno u slučaju ranjivih grupa izbeglica i migranata, uključujući decu bez pratnje i razdvojenu decu. Ipak, i pored svih napora države da obezbedi zaštitu, deo dece bez pratnje i razdvojene dece boravi na ulici.
Za rad sa izbeglicama opredelio se još kao student. Svoj volonterski duh i posvećenost poslu nikad nije merio u radnim satima, nego u obimu pomoći koju je pružio ljudima. Smatra da kancelarija pravnika za ljudska prava može biti i u zgradi u centru grada, ali i u parkovima gde se okupljaju izbeglice, na aerodromima, u kampovima ili u pograničnim poljima i šumama. Uvek je verovao u sebe, čak i kada drugi nisu. Pratio je svoj unutrašnji kompas i išao putem koji je, nekada i u naizgled nemogućim okolnostima, bio – pravi. Za njega, ali i za veliki broj ljudi kojima je direktno ili indirektno pomogao. Sa Nikolom Kovačevićem, prvim dobitnikom Nansenove nagrade za pomoć izbeglicama za Evropu sa ovih prostora, a koju dodeljuje UNHCR, razgovaramo o njegovoj borbi za ljudska prava, ljudima koji su mu promenili život i slučajevima koji su mu otvorili jedan novi svet,
Koliko kultura utiče na percepciju pristupa i efikasnost zdravstvene zaštite? Da li sve etničke grupe u jednom društvu, pre svega izbeglice i migranti, imaju ravnopravan pristup zdravlju? Kao partner SZO u Srbiji na projektu ”Jačanje angažovanja civilnog društva u odgovoru na COVID-19 na nacionalnom i lokalnom nivou”, IDEAS je organizovao obuku za zaposlene u socijalnoj zaštiti o uvođenju zdravstvene medijacije kako bi se unapredio inkluzivan i holistički pristup zdravstvenim potrebama izbeglica i migranata.
Kulturno i jezički prikladne usluge poštuju zdravstvena uverenja, prakse i potrebe različitih korisnika i odgovaraju na njih. Prilagođavajući usluge kulturi i jeziku pojedinca, zdravstveni radnici mogu pomoći postizanju pozitivnih zdravstvenih ishoda za različite populacije. Ovaj vodič nastao je u okviru projekta „Jačanje angažovanja civilnog društva u odgovoru na COVID-19 na nacionalnom i lokalnom nivou“ podržanog od strane Svetske zdravstvene organizacije.
S obzirom da se IDEAS godinama unazad bavi razvojem javnih politika, kreiranjem i promocijom novih rešenja za probleme sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom, pozivamo organizacije/udruženja koje se bave pružanjem podrške i usluga ovoj društvenoj grupi da nas detaljnije upoznaju sa dobrim praksama i licenciranim uslugama za pružanje podrške.
Priručnik koji je pred vama sadrži smernice za pružanje kulturno kompetentnih zdravstvenih usluga kako bi se obezbedio najviši zdravstveni standard u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim instrumentima o jednakom pristupu uslugama javnog zdravlja.
Dajući doprinos borbi protiv kršenja ljudskih prava tražilaca azila i ljudi koji su u potrebi za međunarodnom zaštitom i njihovog neformalnog proterivanja sa evropskih granica, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS priključio se kampanji ”Not on our border watch”.
Sve je počelo još kao dečački san, ali je postepeno preraslo u životnu misiju koja podrazumeva ogromnu odgovornost koja ne znači samo da morate obavljati svoje svakodnevne poslove. Istovremeno morate biti svesni šireg značaja ovog posla, koji je, po mom skromnom mišljenju, postao neophodan u vremenima u kojima živimo, rekao je pravnik Nikola Kovačević.
”Pandemija Covid-19 postavila je izazove svim građanima, a posebno starijima koji su, zbog bioloških, psiholoških i socijalnih promena, podložniji oboljevanju koje je praćeno težim ishodima nego kod mlađe populacije, rekla je Lidija Milanović na konferenciji ”Grad Beograd prijatelj starih – da niko ne ostane sam” koja je organizovana povodom Međunarodnog dana starijih.