Publikacije

  • 08 Jun
    Vodič za zaštitu radnih prava u kontekstu pandemije COVID-19

    Vodič za zaštitu radnih prava u kontekstu pandemije COVID-19

    Ova publikacija nastala je kao odgovor na prijave o povećanom kršenju radnih prava tokom pandemije Covid-19. Namenjena je svim građanima i građankama koji smatraju da su im radna prava prekršena i sadrži kako primere kršenja prava koja nisu specifična za situaciju pandemije Covid-19, tako i primere kršenja povezanih sa pandemijom.

    Tokom vanrednog stanja donet je niz mera koje su u velikoj meri uticale na ostvarivanje radnih prava u Srbiji, a njihov efekat osetiće se i u periodu koji sledi. Publikacija će se osvrnuti na neke od najčešćih problema i nepoznanica sa kojima su se građani susretali, kao što su obavezna samoizolacija, široka primena rada od kuće, koja predstavlja novinu i za zaposlene i za poslodavce, različiti oblici privremenog i trajnog prekida radnog odnosa, kao što su prinudni odmor i neplaćeno odsustvo, prekid ugovora na određeno vreme i prestanak radnog odnosa na neodređeno vreme.

    Kroz jasan opis pravnog okvira koji reguliše postupanje kako poslodavaca, tako i zaposlenih, publikacija teži da vam na što jednostavniji i praktičan način pomogne da aktivno učestvujete u zaštiti svojih radnih prava jer je i pored vanrednog stanja i uvođenja različitih mera važno imati na umu da prava zagarantovana Zakonom o radu nisu suspendovana i da građanima svi mehanizmi zaštite i dalje stoje na raspolaganju.

    Publikaciju možete preuzeti ispod.

    By idejers Publikacije
  • 01 Jun
    Dobre prakse u pružanju starateljske zaštite deci izbeglicama u Srbiji

    Dobre prakse u pružanju starateljske zaštite deci izbeglicama u Srbiji

    Srbija se nalazi na tranzitnoj ruti mešovitih migracija koja vodi preko Turske i Grčke do zapadne i severne Evrope. Kao i druge zemlje na ovoj ruti, i Srbiju je pogodila velika migrantska kriza kada je krajem 2015. godine i početkom 2016. godine preko njene teritorije prošlo više od 700.000 migranata i izbeglica, među kojima i veliki broj dece bez pratnje. Kako je, u skladu sa Konvencijom o pravima deteta, država dužna da obezbedi zaštitu deci bez pratnje, osnovni izazov za dečju zaštitu je u tom kontekstu bio kako zaštiti decu od zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije i omogućiti im pristup pravima u kontekstu tranzita i mešovitih migracija. Sa tim ciljem su IDEAS i UNHCR, uz podršku Minsitarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a u saradnji sa Gradskim centrom za socijalni rad u Beogradu, 2017. godine pokrenuli su projekat “Jačanje dečje zaštite i inkluzije dece izbeglica u Srbiji”, putem kojeg je obezbeđena podrška sistemu socijalne zaštite da pruži adekvatnu zaštitu deci izbeglicama i migranatima.

    U periodu 2018 – 2019. godina 2229 dece bez pratnje koristilo je usluge starateljstva koje je pružao IDEAS uz podršku UNHCR-a. Najveći broj dece je muškog pola (99.7%), uzrasta 15 ili više godina (86.4%). Tokom ovog perioda najviše dece u Srbiju je došlo iz Avganistana (89.7%), a zatim iz Pakistana (4.3%). O velikoj fluktuaciji dece i kratkom vremenu zadržavanja u Srbiji, govori i podatak da je kod dve trećine dece starateljstvo bilo kraće od 3 meseca (66.5%), od 3 do 6 meseci pod starateljstvom je bilo 24.4%, a 9.1% dece je pod starateljstvom bilo više od godinu dana. Podrška za pristup zdravstvenim uslugama obezbeđena je za 948 dece bez pratnje, a staratelji su reagovali u 190 situacija u kojem su ugrožena prava deteta, uključujući i nasilje. Od 2019. godine staratelji su počeli da pružaju i osnovnu psihosocijalnu podršku deci za suočavanje sa svakodnevnim izazovima, kojom je bilo obuhvaćeno 419 dece tokom 2019. godine. Staratelji su realizovali 187 procena najboljeg interesa dece i pokrenuli 17 procesa donošenja odluka o najboljem interesu dece u postupku azila. Tokom ovog perioda 4 deteta bez pratnje dobila su azil, a još 15 ih je u postupku, što je značajan uspeh obzirom da pre implementacije projekta nijedno dete u Srbiji nije dobilo azil.

    Rezultati projekta doveli su do toga da je prepoznat kao dobra praksa u oblasti dečje zaštite od strane UNHCR-a na teritoriji Evrope za 2017 – 2018. godinu, kao i od strane Saveta Evrope 2019. godine u okviru analize za decu prilagođenih pristupa u oblasti migracija. Projekat je prepoznat kao dobra praksa i od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je razvijen model usvojio kao model starateljstva koji će finansirati u periodu 2020 – 2021. kroz podršku EU, sa ciljem uvođenja starateljstva za decu izbeglice/migrante u sistem finansiranja iz budžeta države od 2021. godine.

    Ovaj tekst ima za cilj da predstavi dobre prakse razvijene u okviru projekta kroz iskustva i svedočenja staratelja i njihovih štićenika.

    By idejers Publikacije
  • 14 May
    Rezultati godišnjeg LGBTI+ istraživanja 2020

    Rezultati godišnjeg LGBTI+ istraživanja 2020

    LGBTI+ građani i građanke suočavaju se sa izuzetno visokim nivoom nasilja i diskriminacije, a država i dalje ne ulaže dovoljno napora da se ovakvo stanje promeni, rezultati su Godišnjeg LGBTI+ istraživanja 2020. koje su sproveli Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Gej lezbejski info centar GLIC, koje je sprovedeno povodom 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije.

    Rezultati istraživanja upozoravaju da čak 77% ispitanih smatra da Republika Srbija ne vodi računa o položaju LGBTI+ građana i građanki. Tome u prilog govore činjenice da 82% ispitanika smatra da Srbija nije dobro mesto za život LGBTI osoba i da se tek 14% njih oseća slobodno da izrazi svoj identitet.

    Kao i prethodnih godina, nasilje je na vrhu liste problema sa kojima se LGBTI+ osobe svakodnevno suočavaju. Čak 59% ispitanih navelo je da je u poslednjih godinu dana  bilo izloženo nekom obliku nasilja. Posebno zabrinjava podatak koji ukazuje na učestalost seksualnog nasilja što prijavljuje 14% ispitanih. Emocionalno nasilje je i dalje najučestaliji oblik nasilja nad LGBTI+ osobama i doživelo ga je 56% učesnika i učesnica u istraživanju. Kada je u pitanju fizičko nasilje, pokazuje se isti nivo izloženosti kao i u prethodnom ciklusu istraživanja 2018. godine, tj. ovaj oblik nasilja prijavilo je 8% ispitanih.

    Fokus ovogodišnjeg istraživanja bio je i na sagledavanju položaja LGBTI+ osoba u oblasti rada i zapošljavanja. Rezultati pokazuju da 16% LGBTI+ radnika koji su tražili posao smatra da je u poslednjih godinu dana bilo diskriminisano, dok 24% smatra da je bilo diskriminisano na radu. Međutim, uznemirava podatak da čak 92% učesnika i učesnica u istraživanju smatra da postojeći mehanizmi ne mogu da im garantuju zaštitu, dok 53% smatra da poslodavci ne sankcionišu delotvorno diskriminaciju u radnom okruženju. Visok stepen nepoverenja LGBTI+ građana i građanki u državu i postojeće mehanizme zaštite od nasilja i diskriminacije, kao i nedovoljna informisanost ključni su faktori koji dovode do toga da LGBTI+ osobe nisu spremne da koriste raspoložive mehanizme zaštite.

    Kao osnove zahteve prema državi LGBTI+ građani i građanke izneli su unapređenje zakonodavnog okvira, a pre svega regulisanje istoplonih zajednica, unapređenje mehanizama zaštite od nasilja i diskriminacije, podizanju svesti opšte populacije o ravnopravnosti i unapređenje uloge obrazovanja u oblasti razvoja tolerancije i zaštite od diskriminacije LGBTI+ učenika.

    Kako bi se unapredio položaj LGBTI+ građana neophodno je da državne institucije hitno preduzmu konkretne mere kojima bi demonstrirale veću posvećenost zaštiti ljudskih prava LGBTI+ osoba. Isto tako poslodavci treba kontinuirano da rade na unapređenju mehanizama zaštite  u radnom okruženju kako bi se ostvarila puna uključenost u tržište rada i obezbedilo pravo na dostojanstven rad.

    Preuzmi izveštaj

    By idejers Publikacije
  • 01 Mar
    Dostojanstvo na radu – istraživanje o položaju LGBTI+ osoba u oblasti rada i zapošljavanja

    Dostojanstvo na radu – istraživanje o položaju LGBTI+ osoba u oblasti rada i zapošljavanja

    LGBTI+ osobe predstavljaju jednu od najvećih manjinskih grupa radnika, ali isto tako i grupu o kojoj postoji najmanje istraživanja. Međunarodna istraživanja i istraživanja na nivou EU ukazuju na značajan stepen diskriminacije LGBTI+ radnika. Izveštaj OHCHR-a iz 2015. godine ukazuje da je diskriminacija LGBTI+ osoba u svetu rada i dalje široko zastupljena, odnosno da se antidiskriminacioni zakonodavni okvir i kada postoji ne primenjuje efikasno, da prava u okviru radnog odnosa mogu biti uskraćena LGBTI+ radnicima, kao i da se LGBTI+ radnici suočavaju sa visokim stepenom diskriminacije, verbalnog i drugog uznemiravanja na radnom mestu.

    Kako bi se sagledao položaj LGBTI+ osoba na tržištu rada u Srbiji i bolje razumeli faktori koji utiču na njihov položaj, razvijen je metodološki okvir za analizu položaja LGBTI+ osoba na tržištu rada i realizovano kako kvalitativno, tako i kvantitativno istraživanje u kojem su učestvovale LGBTI+ osobe i kompanije. Ukupno je u kvalitativno i kvantitativno istraživanje bilo uključeno 206 LGBTI+ osoba, dok je 10 kompanija učestvovalo u istraživanju. Kvantitativno istraživanje sa LGBTI+ osobama realizovano je na inter- netu i uzorku od 156 osoba, pri čemu je poziv za učešće distribuiran putem socijalnih mreža, dok je uzorak za kvalitativno istraživanje obuhvatio 40 LGBTI+ osoba.

    Rezultati istraživanja još̌ jednom potvrđuju veoma izraženu negativnu klimu prema LGBTI+ građanima u svim sferama života.  U okviru kvantitativnog istraživanja 38% LGBTI+ osoba navelo je da je doživelo diskriminaciju na tržištu rada u poslednjih 5 godina. Isto tako, 46% navodi da su bili izloženi psihičkom nasilju, 19% da im je prećeno otkazom, a 18% fizičkim nasiljem. Ovo ukazuje na visok stepen izloženosti LGBTI+ osoba nasilju i diskriminaciji na radu.  LGBTI+ osobe se u Srbiji osećaju nezaštićeno od nasilja i diskriminacija, odnosno smatraju da iako je država uspostavila dobar zakonodavni okvir zaštite od diskriminacije, ona istovremeno nije spremna da donete mehanizme zaštite primeni. Osim što LGBTI+ osobe ne veruju u kapacitet državnih sistema da ih zaštite od diskriminacije, one smatraju da ih ni kompanije ne štite od diskriminacije. Iskustva zaposlenih govore da kompanije koje posluju u Srbiji ili nisu uspostavile funkcionalne mehanizme zaštite od diskriminacije ili pak da nisu spremne da mehanizme zaštite od diskriminacije primene i onda kada postoje. Ovo je u skladu sa nalazima istraživanja sa kompanijama, koje ukazuje da mehanizme zaštite od diskriminacije nije koristila nijedna LGBTI+ osoba. Kkao osnovni izvor podrške identifikovane su bliske osobe, dok, iako LGBTI+ osobe navode da bi se obratile nevladinim organizaci- jama za savet u vezi postupanja u slučaju diskriminacije, nijedna LGBTI+ osoba nije koristila usluge podrške od strane nevladinih organizacija. Istovremeno, LGBTI+ os- obe izrazile su zahtev da nevladine organizacije treba u većoj meri da pružaju podršku zajednici, kako kroz edukacije tako i kroz pružanje direktne pravne podrške.

    Rezultati istraživanja ukazuju da tek petina LGBTI+ osoba ispoljava svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet na poslu slobodno, dok dve trećine ih ne ispoljava uopšte. Sa jedne strane nizak stepen autovanja na poslu može se tumačiti strahom od gubitka posla, diskriminacijom i nasiljem, ali sa druge to može biti posledica i duboko usvojene vrednosti da su seksualna orijentacija i rodni identitet nešto privatno i da je neprofesionalno ispoljavati ih na poslu. Na ovaj način, kompanije i društvo vrše pritisak, bilo direktno bilo kroz „kulturu tišine“, kako bi suzbile ispoljavanje LGBTI+ identiteta, jer ga vide kao nešto ugrožavajuće za kompanije, što ima negativne posledice za LGBTI+ zaposlene.

    Istraživanje ukazuje da stepen izloženosti diskriminaciji i generalno prihvatanja LGBTI+ identiteta zaposlenih u velikoj meri zavisi od strukture vlasništva kompanije, hijerarhijske pozicije LGBTI+ zaposlenog, vrste posla koju obavlja.  Lični faktori u mnogo manjoj meri utiču na doživljenu  diskirminaciju, ali su važni u okviru suočavanja sa negativnim iskustvima na poslu i adaptaciji.

    Ovo istraživanje ukazuje na neraskidivu povezanost položaja LGBTI+ u društvu i na tržištu rada, odnosno na prelivanje opšte društvene klime na kompanije. Isto tako, ukazuje i na različite faktore koji praktično dovode do nemogućnosti LGBTI+ osoba da se zaštite od diskriminacije na radu i nejednakog postupanja. Kako bi se unapredio položaj LGBTI+ zaposlenih na tržištu rada, potrebno je da država kontinuirano radi na unapređenju primene zakonodavnog okvira i uspostavljanju klime prihvatanja različitosti.

    Više informacija o samom istraživanju i preporukama možete pročitati u publikaciji.

    By idejers Publikacije
  • 15 Jul
    Praktikum za polaganje ispita za licencu

    Praktikum za polaganje ispita za licencu

    Praktikum za polaganje ispita za licencu namenjen je stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti koji treba da polažu pripravnički ispit. Uvođenjem sistema licenciranja stručnih radnika u socijalnoj zaštiti, od stručnih radnika se zahteva da nakon godinu dana pripravničog staža polože ispit koji se odnosi na domaće i međunarodno zakonodavstvo koje reguliše oblast socijalne zaštite. U ovom praktikumu na sažet način date su reference za većinu zakona i podzakonskih akata koji regulišu socijalnu zaštitu u Srbiji, kao i međunarodni pravni okvir koji se odnosi na zaštitu prava ranjivih grupa.

    Praktikum za polaganje ispita za licencu kreirao je Centar za istraživanje i raz­ voj društva IDEAS u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a uz finansijku podršku CRS-a.

    Praktikum možete preuzeti ovde.

    By idejers Publikacije
  • 18 Jan
    Priručnik za rad staratelja sa decom izbeglicama i migrantima bez pratnje

    Priručnik za rad staratelja sa decom izbeglicama i migrantima bez pratnje

    Konvencija o pravima deteta jasno propisuje obavezu države da uspostavi sistem starateljstva i podrške starateljima, kao i pravnog zastupanja dece, kada je potrebno. Iako praksa starateljstva predstavlja ključni garant najboljeg interesa deteta koje je lišeno roditeljskog staranja, različiti dokumenti ukazuju na različitosti u primeni koncepta starateljstva, kao i na slabosti sistema starateljstva na nivou zemalja EU. U Srbiji nisu uspostavljeni jasni standardi obavljanja starateljske zaštite, niti postoji efikasan mehanizam obuke, podrške i kontrole rada staratelja.

    Kako bi se unapredio sistem starateljstva nad decom izbeglicama u Republici Srbiji i međunarodne smernice implementirale u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS je uz podršku i u saradnji sa UNHCR-om u okviru projekta Strengthening child protection and inclusion of refugee children in Serbia, tokom 2017. godine radio na razvoju obuka, supervizije, procedura postavljanja staratelja deci izbeglicama i standardizaciji posla staratelja. Kao rezultat tog rada kreiran je i ovaj priručnik. Ovaj projekat je podrška Ministrastvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja u pokušaju da se unapredi sistem zaštite nepraćene dece izbeglica, tražilaca azila i migranata koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Bitno je istaći da ministrastvo ulaže napore da se trenutni kompleksan položaj nepraćene dece unapredi, između ostalog i kroz realizaciju ovog pilot projekta.

    U prvom delu teksta ukratko je opisana organizacija starateljstva u Republici Srbiji, a kako bi se različitim akterima uključenim u dečju zaštitu pružila osnovna znanja o svrsi i prirodi starateljstva kako je koncipirano u Srbiji. Kako je ovaj priručnik fokusiran na starateljstvo nad decom izbeglicama, u drugom poglavlju predstavljen je nacionalni zakonodavni okvir koji je posebno važan za obavljanje starteljske zaštite nad decom izbeglicama. Treći deo priručnika dnosi se na zadatke i obaveze staratelja u radu sa decom, a koji proističu iz međunarodnih i domaćih standarda, kao i iz prethodnog rada IDEAS-a. Na kraju priručnika možete naći i dokumentaciju koju staratelji koriste prilikom rada sa detetom. Dokumentacija je uređena tako da se kroz popunjavanje formulara osigura da se u svakom postupku sa detetom analizira detetov najbolji interes i da dete participira u donošenju odluka.

    Priručnik je namenjen starateljima, stručnim radnicima centara za socijalni rad, radnicima angažovanim u dečjoj zaštiti i odgovoru na migracije, kao i novinarima i osobama koje izveštavaju o deci izbeglicama. Ideja za kreiranje ovog priručnika, kao dopune duže verzije priručnika, bila je da se svim uče- snicima u dečjoj zaštiti na jednostavan i lako razumljiv način prenesu osnovni koncepti starateljstva nad decom izbeglicama u Srbiji, a starateljima pruži kratak podsetnik u radu. Kako bi se upoznali sa svojim budućim odgovorno- stima i poslom, ovaj priručnik mogu koristiti i osobe koje su zainteresovane za starateljstvo.

    S obzirom na to da je ovim priručnikom obuhvaćen veliki broj odgovornosti staratelja, bez obzira na državljanstvo i pravni status deteta po starateljstvom, nadamo se da će izrađene smernice biti korisne i starateljima koji brinu o deci državljanima Republike Srbije, te da će tako doprineti unapređenju poštovanje najboljeg interesa deteta u okviru sistema socijalne zaštite Republike Srbije.

     

     

    By idejers Publikacije
  • 18 Nov
    Situaciona analiza: Položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji

    Situaciona analiza: Položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji

    Deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Srbiji, kao i njihovim porodicama, potrebno je obezbediti sveobuhvatnu i fleksibilnu podršku kako bi učestvovala u društvu ravnopravno sa drugom decom. Iako je poslednjih godina došlo do značajnijeg poboljšanja na nivou pravnog okvira, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i dalje se suočavaju sa značajnim teškoćama u pogledu dostupnosti i kvaliteta socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih usluga, a porodice dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom suočavaju se sa problemima siromaštva i nedovoljne finansijske podrške za dodatne troškove invaliditeta.

    S obzirom da do sada nije rađeno sveobuhvatno istraživanje na ovu temu, ova situaciona analiza predstavlja pokušaj da se podaci koji postoje o položaju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom sakupe na jednom mestu, kako bi se ukazalo na glavne pravce rada na unapređenju položaja i dobrobiti ove kategorije osoba sa invaliditetom.

    Istraživanje je sprovela Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) u okviru projekta „Izrada situacione analize o položaju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Srbiji“, koji je integralni deo regionalnog IPA II projekta „Zaštita dece od nasilja i promocija socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju/invaliditetom u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj”. U Srbiji, projekat je realizovan u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja i u partnerstvu sa UNICEF-om i EDF-om, a uz finansijsku podršku Evropske unije.

    Situaciona analiza realizovana je u periodu 2016–2017. godine i zasnovana je kako na analizi sekundarnih podataka, tako i na analizi primarnih podataka. Na samom početku procesa planiranja obavljene su konsultacije sa predstavnicima države i civilnog sektora o temama i planu rada na razvoju situacione analize.

    Direktor IDEAS-a, Marko Milanović, bio je vođa tima eksperata koji su radili na izradi ove analize. Isto tako, IDEAS je podržao izradu analize kroz sprovođenje besplatnog istraživanja percepcije ispunjenosti prava dece sa smetnjama u razvoju iz perspektive roditelja kojim je obuhvaćeno više od 300 roditelja. Situacionu analizu možete preuzeti na sajtovima UNICEF-a, Nacionalnog organizacije osoba sa invaliditetom ili preko linka na kraju teksta.

     

     

    By idejers Publikacije
  • 05 Nov
    Od LGBT života do politike

    Od LGBT života do politike

    Publikacija sadrži smernice namenjene institucijama Republike Srbije, nastale sa ciljem da pomognu efikasniji nacionalni odgovor na pitanje integracije i poboljšanja kvaliteta života LGBTI građana i građanki. Smernice proizlaze iz analiza domaćih i međunarodnih izvora podataka, kao i analize nadležnosti relevantnih ministarstava posmatranih iz perspektive potreba, odnosno problema sa kojima su suočeni LGBTI građani i građanke.

     

    Ceo tekst mozete pročitati ovde.

    By idejers Publikacije
  • 05 Nov
    Borba koju borimo

    Borba koju borimo

    Deset terenskih istraživača je tokom godinu dana prikupljalo etnografske podatke, odnosno životne priče LGBTI osoba kako bi na istinskim primerima ljudskih sudbina pokazali uticaj manjkavosti različitih politika. Životne priče su objavljenje kao publikacija pod nazivom „Borba koju borimo” kako bi demonstrirali uticaj različitih problema i prepreka na svakodnevne živote LGBTI građana i građanki.

     

    Ceo tekst možete pročitati ovde.

    By idejers Publikacije
1 2