Publikacije

  • 15 Jul
    Praktikum za polaganje ispita za licencu

    Praktikum za polaganje ispita za licencu

    Praktikum za polaganje ispita za licencu namenjen je stručnim radnicima u socijalnoj zaštiti koji treba da polažu pripravnički ispit. Uvođenjem sistema licenciranja stručnih radnika u socijalnoj zaštiti, od stručnih radnika se zahteva da nakon godinu dana pripravničog staža polože ispit koji se odnosi na domaće i međunarodno zakonodavstvo koje reguliše oblast socijalne zaštite. U ovom praktikumu na sažet način date su reference za većinu zakona i podzakonskih akata koji regulišu socijalnu zaštitu u Srbiji, kao i međunarodni pravni okvir koji se odnosi na zaštitu prava ranjivih grupa.

    Praktikum za polaganje ispita za licencu kreirao je Centar za istraživanje i raz­ voj društva IDEAS u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a uz finansijku podršku CRS-a.

    Praktikum možete preuzeti ovde.

    By idejers Publikacije
  • 18 Jan
    Priručnik za rad staratelja sa decom izbeglicama i migrantima bez pratnje

    Priručnik za rad staratelja sa decom izbeglicama i migrantima bez pratnje

    Konvencija o pravima deteta jasno propisuje obavezu države da uspostavi sistem starateljstva i podrške starateljima, kao i pravnog zastupanja dece, kada je potrebno. Iako praksa starateljstva predstavlja ključni garant najboljeg interesa deteta koje je lišeno roditeljskog staranja, različiti dokumenti ukazuju na različitosti u primeni koncepta starateljstva, kao i na slabosti sistema starateljstva na nivou zemalja EU. U Srbiji nisu uspostavljeni jasni standardi obavljanja starateljske zaštite, niti postoji efikasan mehanizam obuke, podrške i kontrole rada staratelja.

    Kako bi se unapredio sistem starateljstva nad decom izbeglicama u Republici Srbiji i međunarodne smernice implementirale u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS je uz podršku i u saradnji sa UNHCR-om u okviru projekta Strengthening child protection and inclusion of refugee children in Serbia, tokom 2017. godine radio na razvoju obuka, supervizije, procedura postavljanja staratelja deci izbeglicama i standardizaciji posla staratelja. Kao rezultat tog rada kreiran je i ovaj priručnik. Ovaj projekat je podrška Ministrastvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja u pokušaju da se unapredi sistem zaštite nepraćene dece izbeglica, tražilaca azila i migranata koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Bitno je istaći da ministrastvo ulaže napore da se trenutni kompleksan položaj nepraćene dece unapredi, između ostalog i kroz realizaciju ovog pilot projekta.

    U prvom delu teksta ukratko je opisana organizacija starateljstva u Republici Srbiji, a kako bi se različitim akterima uključenim u dečju zaštitu pružila osnovna znanja o svrsi i prirodi starateljstva kako je koncipirano u Srbiji. Kako je ovaj priručnik fokusiran na starateljstvo nad decom izbeglicama, u drugom poglavlju predstavljen je nacionalni zakonodavni okvir koji je posebno važan za obavljanje starteljske zaštite nad decom izbeglicama. Treći deo priručnika dnosi se na zadatke i obaveze staratelja u radu sa decom, a koji proističu iz međunarodnih i domaćih standarda, kao i iz prethodnog rada IDEAS-a. Na kraju priručnika možete naći i dokumentaciju koju staratelji koriste prilikom rada sa detetom. Dokumentacija je uređena tako da se kroz popunjavanje formulara osigura da se u svakom postupku sa detetom analizira detetov najbolji interes i da dete participira u donošenju odluka.

    Priručnik je namenjen starateljima, stručnim radnicima centara za socijalni rad, radnicima angažovanim u dečjoj zaštiti i odgovoru na migracije, kao i novinarima i osobama koje izveštavaju o deci izbeglicama. Ideja za kreiranje ovog priručnika, kao dopune duže verzije priručnika, bila je da se svim uče- snicima u dečjoj zaštiti na jednostavan i lako razumljiv način prenesu osnovni koncepti starateljstva nad decom izbeglicama u Srbiji, a starateljima pruži kratak podsetnik u radu. Kako bi se upoznali sa svojim budućim odgovorno- stima i poslom, ovaj priručnik mogu koristiti i osobe koje su zainteresovane za starateljstvo.

    S obzirom na to da je ovim priručnikom obuhvaćen veliki broj odgovornosti staratelja, bez obzira na državljanstvo i pravni status deteta po starateljstvom, nadamo se da će izrađene smernice biti korisne i starateljima koji brinu o deci državljanima Republike Srbije, te da će tako doprineti unapređenju poštovanje najboljeg interesa deteta u okviru sistema socijalne zaštite Republike Srbije.

     

     

    By idejers Publikacije
  • 18 Nov
    Situaciona analiza: Položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji

    Situaciona analiza: Položaj dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji

    Deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Srbiji, kao i njihovim porodicama, potrebno je obezbediti sveobuhvatnu i fleksibilnu podršku kako bi učestvovala u društvu ravnopravno sa drugom decom. Iako je poslednjih godina došlo do značajnijeg poboljšanja na nivou pravnog okvira, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i dalje se suočavaju sa značajnim teškoćama u pogledu dostupnosti i kvaliteta socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih usluga, a porodice dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom suočavaju se sa problemima siromaštva i nedovoljne finansijske podrške za dodatne troškove invaliditeta.

    S obzirom da do sada nije rađeno sveobuhvatno istraživanje na ovu temu, ova situaciona analiza predstavlja pokušaj da se podaci koji postoje o položaju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom sakupe na jednom mestu, kako bi se ukazalo na glavne pravce rada na unapređenju položaja i dobrobiti ove kategorije osoba sa invaliditetom.

    Istraživanje je sprovela Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) u okviru projekta „Izrada situacione analize o položaju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Srbiji“, koji je integralni deo regionalnog IPA II projekta „Zaštita dece od nasilja i promocija socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju/invaliditetom u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj”. U Srbiji, projekat je realizovan u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja i u partnerstvu sa UNICEF-om i EDF-om, a uz finansijsku podršku Evropske unije.

    Situaciona analiza realizovana je u periodu 2016–2017. godine i zasnovana je kako na analizi sekundarnih podataka, tako i na analizi primarnih podataka. Na samom početku procesa planiranja obavljene su konsultacije sa predstavnicima države i civilnog sektora o temama i planu rada na razvoju situacione analize.

    Direktor IDEAS-a, Marko Milanović, bio je vođa tima eksperata koji su radili na izradi ove analize. Isto tako, IDEAS je podržao izradu analize kroz sprovođenje besplatnog istraživanja percepcije ispunjenosti prava dece sa smetnjama u razvoju iz perspektive roditelja kojim je obuhvaćeno više od 300 roditelja. Situacionu analizu možete preuzeti na sajtovima UNICEF-a, Nacionalnog organizacije osoba sa invaliditetom ili preko linka na kraju teksta.

     

     

    By idejers Publikacije
  • 05 Nov
    Od LGBT života do politike

    Od LGBT života do politike

    Publikacija sadrži smernice namenjene institucijama Republike Srbije, nastale sa ciljem da pomognu efikasniji nacionalni odgovor na pitanje integracije i poboljšanja kvaliteta života LGBTI građana i građanki. Smernice proizlaze iz analiza domaćih i međunarodnih izvora podataka, kao i analize nadležnosti relevantnih ministarstava posmatranih iz perspektive potreba, odnosno problema sa kojima su suočeni LGBTI građani i građanke.

     

    Ceo tekst mozete pročitati ovde.

    By idejers Publikacije
  • 05 Nov
    Borba koju borimo

    Borba koju borimo

    Deset terenskih istraživača je tokom godinu dana prikupljalo etnografske podatke, odnosno životne priče LGBTI osoba kako bi na istinskim primerima ljudskih sudbina pokazali uticaj manjkavosti različitih politika. Životne priče su objavljenje kao publikacija pod nazivom „Borba koju borimo” kako bi demonstrirali uticaj različitih problema i prepreka na svakodnevne živote LGBTI građana i građanki.

     

    Ceo tekst možete pročitati ovde.

    By idejers Publikacije
  • 18 Sep
    Smernice za rezidencijalnu zaštitu dece bez pratnje i razdvojene dece u kontekstu migracija

    Smernice za rezidencijalnu zaštitu dece bez pratnje i razdvojene dece u kontekstu migracija

    Različiti izvori ukazuju na značajne probleme prilikom organizacije alternativnog staranja o deci u vanrednim situacijama ili nakon vanrednih situacija. Usluge se često pruža nedovoljno iskusno i nekvalifikovano osoblje, briga zasnovana na porodičnom okruženju nije dostupna, a sistem rezidencijalnog smeštaja je manjeg kvaliteta nego za drugu decu. Takva situacija može se uočiti i u Republici Srbiji. Smeštaj za decu izbeglice se u velikoj meri razlikuje u odnosu na uslove koji se obezbeđuju ostaloj deci, pri čemu se u veoma maloj meri oslanja na zvanično priznat i uspostavljen sistem alternativnog staranja. Najveći broj dece nalazi se na institucionalnom staranju u ustanove koje nisu deo sistema alternativnog staranja, odnosno nisu licencirani pružaoci usluga socijalne zaštite. Iako je reč o privremenom smeštaju, deca provode u tim ustanovama i više nedelja i meseci.

    Oslanjanje na rezidencijalnu zaštitu prilikom zaštite dece bez pratnje i razdvojene dece u vanrednim situacijama mnogo je veće nego u regularnom kontekstu, te je potrebno posvetiti pažnju i uložiti resurse u obezbeđivanje adekvatne zaštite u tim uslovima. Ipak, iako je nekada rezidencijalna zaštita potrebna, ne sme se pristupati formiranju rezidencijalnih kapaciteta za trajni smeštaj dece i na rezidencijalnu zaštitu treba gledati kao na način privremenog zbrinjavanja dece, pri čemu je nakon smeštaja dece potrebno nastaviti aktivnosti u cilju ujedinjenja sa porodicom, odnosno planiranje izlaska deteta sa rezidencijalnog smeštaja.

    Cilj izrade ovih smernica je unapređenje organizacije i rada ustanova za smeštaj dece i mladih kako bi adekvatnije odgovorile na potrebe dece izbeglica. Smernice su namenjene kako zaposlenima u ustanovama koje pružaju usluge rezidencijalnog staranja da bi menadžment i stručni radnici dobili osnovne informacije o standardima i mehanizmima međunarodne zaštite dece migranata, tako i donosiocima odluka na nivou Vlade Srbije da bi unapredili rezidencijalno staranje o deci izbeglicama. U ovom delu Smernica navedeni su osnovni dokumenti kojima se uređuju prava dece na zaštitu, najvažniji sadržaji tih dokumenata i relevantna literatura radi detaljnijeg informisanja stručnih radnika u skladu sa interesovanjima i potrebama. Ta osnovna znanja omogućiće stručnim radnicima da planiraju svoj stručni rad i aktivnosti sa decom u skladu sa međunarodnim standardima zaštite dece, ali i da utemeljeno zagovaraju prava dece u zajednici i kod drugih aktera.

    Poznavanje oblasti dečjih prava, a posebno prava dece u migraciji, osnažuje stručne radnike i za suočavanje sa zabludama koje opstaju u praksi zaštite dece migranata. Deca izbeglice su posebno podložna da postanu žrtve predrasuda i neinformisanosti i da im time budu uskraćena osnovna ljudska prava i pravo na zaštitu. Pored mnogobrojnih vulnerabilnosti dece bez pratnje, kojima će se Smernice detaljnije baviti, nedovoljna informisanost pružalaca podrške stavlja ih u dodatno nepovoljan položaj. Činjenica da su u isto vreme i migranti i deca neretko zbunjuje pojedince koji su predstavnici javnih službi u smislu primene zakona, propisa, statusa i procedura vezanih za migrante. Sva relevantna međunarodna dokumenta, a prvenstveno Konvencija o pravima deteta, jasno naglašavaju da je svako dete prvenstveno dete, bez obzira na migracioni status, i da kao dete uživa sva dečja prava propisana Konvencijom, a obaveza svih država je da omoguće punu i doslednu primenu dečjih prava i zaštitu dece. Nadamo se da će ove smernice doprineti cilju unapređenja prava dece izbeglica.

     

     

    By idejers Publikacije
  • 30 Aug
    Unapređenje dečje zaštite kroz iznalaženje rešenja u okviru postojećeg fiskalnog prostora

    Unapređenje dečje zaštite kroz iznalaženje rešenja u okviru postojećeg fiskalnog prostora

    Svako dete ima pravo da živi u svojoj porodici, da raste u zajednici u kojoj ima izgrađenu socijalnu mrežu i odnose vezanosti. Ukoliko su u porodici detetova prava ugrožena ili je ostalo bez porodice, država je dužna da ga zaštiti. Dugo se verovalo da je institucionalna zaštita najbolji način staranja o deci o kojoj njihove porodice ne mogu da brinu. Kroz sistem obrazovanja, osobe zaposlene u institucijama su bile obučene da rade sa decom i očekivalo se da će se deci tako pružiti  bolji uslovi za rast i razvoj. Ipak, različita istraživanja ukazala su da zaštita dece u okviru institucija i izdvajanje deteta iz porodice, najčešće ima značajne negativne i trajne efekte na razvoj i dobrobit (1-3). Deca koja žive u institucijama češće su žrtve nasilja, lošijeg su zdravlja, imaju niža obrazovna postignuća i niži nivo razvijenosti veština za zapošljavanje, ređe imaju podršku porodice tokom osamostaljivanja. To vodi socijalnom isključivanju dece koja žive u institucijama i izolaciji. Svest o štetnosti institucionalne zaštite i prekida emocionalnih i socijalnih veza usled izmeštanja, dovela je do pomeranja fokusa zaštite dece sa sistema institucionalnog  staranja ka jačanju porodičnog smeštaja (kao alternative institucionalnoj zaštiti) a potom i ka razvoju podrške biološkoj porodici da brine o detetu. U tom smislu, usluge koje se pružaju u porodici i zajednici, a koje za cilj imaju sprečavanje izdvajanja deteta iz porodice, odnosno što brži povratak deteta u porodicu, postaju najvažniji element zaštite ove grupe dece. Princip jačanje usluga u zajednici i napuštanje institucionalne zaštite prepoznat je u okviru UN smernica o alternativnom staranju o deci (4), gde je potvrđena obaveza države da pruži svu moguću podršku biološkoj porodici, a izdvajanje deteta iz porodice opravdano samo kada ni uz podršku porodica ne može da osigura bezbedne uslove za rast i razvoj deteta. Na nivou Evropske unije kreirane su i Jedinstvene evropske smernice za prelazak sa institucionalne zaštite na brigu i podršku u zajednici (5), koje jasno ukazuju na to da je potrebno sistem dečje zaštite transformisati, tako da se smanji njegovo oslanjanje na institucionalnu zaštitu, a uspostavi sistem podrške porodici dece. Drugim rečima, ostanak deteta u porodici i povratak deteta u nju, prepoznaje se kao najvažniji cilj dečje zaštite, a porodica se vidi kao najbolje mesto za rast i razvoj deteta. Mnoge države, uključujući i Srbiju započele su proces transformacije sistema dečje zaštite i načina na koji pružaju podršku deci i porodici.

    Kroz proces reforme socijalne zaštite u Republici Srbiji je u poslednjih 10 godina napravljen značajan napredak na polju zaštite dece. Unapređen  je sistem porodičnog smeštaja, realizovana reforma centara za socijalni rad i donet pravni okvir koji omogućava razvoj usluga u zajednici. Najveći napredak u zaštiti dece bez roditeljskog staranja ostvaren je na polju smanjenja broja dece u institucijama kroz unapređenje sistema porodičnog staranja. Procenat smanjenja dece u ustanovama je poslednjih deset godina bio konstantan, sa smanjenjem od 10% godišnje. Kao rezultat tog procesa, u institucijama je 2015. godine bilo smešteno tek 13% dece dok je 87% dece koristilo usluge porodičnog smeštaja (6).

    Na žalost, značajno manji pomak je ostvaren na planu razvoja podrške porodici i deci u zajednici.  Sam proces smanjenja broja dece u ustanovama je postignut povećanjem broja dece na porodičnom smeštaju a ne jačanjem usluga u zajednici.

    Na to ukazuju podaci brojnih istraživanja i analiza zakonodavnog okvira.

    Izazov takođe predstavlja i činjenica da se broj dece koja se izdvajaju iz porodica u periodu 2007 – 2015. godina povećao za 28%, sa 926 na 1.186 dece godišnje. Pre samog izmeštanja, usluge podrške porodici da brine o detetu koristilo je manje od 5% dece koja su izmeštena, a ista analiza Fakulteta političkih nauka ukazuje da bi u 39% slučajeva izdvajanje skoro sigurno moglo da se prevenira da je porodici pružena dodatna podrška (7). Praksa rada centara za socijalni rad je neujednačena prilikom donošenja odluka o izdvajanju dece, pa stopa izdvajanja varira od 1 do 171 dece na 10.000 dece u zavisnosti od nadležnog centra za socijalni rad (7). Na nedovoljno efikasan sistem podrške porodici da ponovo preuzme brigu o detetu ukazuju i podaci da trećina deca na smeštaju (36%) u ustanovama manjeg kapaciteta živi više od 5 godina, dok u velikim ustanovama čak 85% dece živi više od 5 godina (8). Isto tako, deca u sistemu porodičnog smeštaja  ostaju dugo, u proseku oko 4 godine, iako je ovaj oblik zaštite  zamišljen kao privremeni smeštaj za dete dok se ne postigne stalnost u detetovom životu (9). Iako je najveći pomak ostvaren u razvoju porodičnog smeštaja , jasno je da ono gubi svoju funkciju kratkotrajne podrške i postaje životni kontekst deteta. Svi ovi podaci ukazuju da  podrška porodici da brine o detetu pre izdvajanja skoro ne postoji, kao i da podrška porodici da preuzme brigu o detetu nakon što je dete izdvojeno nije dovoljna.

     

     

    By idejers Publikacije
  • 15 Jul
    Međuagencijske smernice za vođenje slučaja i zaštitu dece

    Međuagencijske smernice za vođenje slučaja i zaštitu dece

    Ove smernice razvila je Radna grupa za zaštitu dece (CPWG), kako bi pružila jasne smernice za vođenje slučaja u dečjoj zaštiti. Njihov cilj je da osiguraju zajedničko razumevanje i precizna uputstva o tome kako se obavlja vođenje slučaja, pri čemu dece stavljaju u centar intervencije. IDEAS je uz podršku Terre des hommes preveo ove smernice kako bi se radnicima zaposlenim u odgovoru na migracije pružila dodatna podrška u radu sa decom izbeglicama i migrantima. Ipak, smernice su isto tako korisne i za primenu u redovnim situacijama.

    Smernice možete preuzeti ovde.

    By idejers Publikacije
  • 15 Nov
    Odgovorno poslovanje u Srbiji – diverzitet u zapošljavanju i radu

    Odgovorno poslovanje u Srbiji – diverzitet u zapošljavanju i radu

    Pilot projekat pod nazivom “Razvoj odgovornog poslovanja u Srbiji – Diverzitet u radu i zapošljavanju“ nastao je sa namerom da se pruži opšti uvid u proces razvoja i domete odgovornog poslovanja u Srbiji iz perspektive kapaciteta kompanija da upravljaju položajem tradicionalno ugroženih grupa odnosno grupa koje imaju otežan pristup tržištu rada i otezano uživanje soci ekonomskih prava u procesima rada i zapošljavanja. 

    Potreba za posmatranjem odgovornog poslovanja iz ove perspektive dolazi prvenstveno iz realnih obaveza država i kompanija da, shodno svome statusu, obezbede nesmetano uživanje prava različitih grupa stanovništva odnosno pojedinaca. Kada govorimo o pravima konkretno i prvenstveno mislimo na korpus socio-ekonomskih prava kao i fundamentalni princip jednakosti odnosno zabrane neosnovanog razlikovanja/diskriminacije. Ovi standardi su uglavnom sadržani u važećim propisima iz oblasti radnog zakonodavstva i drugih zakona kao što je to Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o rodnoj ravnopravnosti ili Zakon o profesionalno rehabilitaciji osoba sa invaliditetom. Sposobnost kompanije da poštuju socio-ekonomska prava u okviru procesa rada ne proizlazi samo i nužno iz poštovanja važećih zakona.

    Naime, ne može se očekivati da će svi zaposleni imati dovoljno funkcionalnih znanja o pojedinačnim pravima i zakonskim obavezama, načinima njihove prime u radnim procesima, niti se može očekivati da će ih svi poštovati čak i kada su standardi jasni. Takođe se ne sme zanemariti da kulturni obrasci koji su, pogotovo u tranzicionim društvima, delom zasnovani na negativnim stereotipima i predrasudama prema različitim grupama često mogu biti snažniji nego poruke koje emituju zakoni pod pretnjom sankcije. Ukoliko ove predrasude i stereotipe uparimo sa akcijom, često dolazi do diskriminacije i drugih oblika nepravičnog tretmana, negativnu i neprijateljski nastrojenu radnu sredinu, konflikte među zaposlenima, itd. Stoga kompanije formiraju različite unutrašnje akt koje sadrže politike koje demonstriraju kompanijsku kulturu odnosno obrasce ponašanja koji su poželjni i oni koji su zabranjeni. Politike takođe uključuju i obavezne edukacije, sisteme nadzora, preventivnog delovanja, žalbe, nezavisne evaluacije kao i medijaciju.

    Što je uticaj kompanije na pojedince i zajednicu veći to su očekivanja i zahtevi javnosti u pogledu odgovornog poslovanja proporcionalno veći.  Zahtevi globalnog potrošačkog društva su jasni, niko ne želi niti će kupovati proizvod koji je nastao, disketno ili indirektno, na eksploataciji radne snage, degradirajućem tretmanu životinja, uništavanju životne sredine ili širenju diskriminatornih ideja i postupaka.

    Rastući zahtevi potrošača i različitih organizacija širom sveta postavljao pred srpske kompanije nove zahteve u pogledu formiranje identiteta kompanija odnosno brenda i kompanijske odgovornosti koji daleko prevazilaze dosadašnje jednokratne filantropske postupke već zahtevaju nove sisteme vraćana i podrške zajednice iz koje crpe svoj razvoj.

    Procesi uspostavljanja i osiguranja odgovornog poslovanju su po svojoj prirodi procesi uzajamne koristi kompanija, zaposlenih, potrošača i institucija sistema koje su u konstantnom procesu pomirivanja različite zahteva i potreba. Istraživanja i dobre prakse ukazuju na to da ukoliko kompanija ima razvijene sisteme upravljanja različitostima ona postaje konkretnija, smanjuje gubitke, ostvaruje veći profit, doprinosu smanjenju stope siromaštva i društvenoj stabilnosti.

    Stoga je Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS uz pokroviteljstvo Heinrich Boll fondacije i podršku Privredne komore Srbije želeo da ostvari osnovan uvid u trenutne napore kompanija i njihove potrebe po pitanju odgovornog poslovanje u odnosu na diverzitet. Kako bi zajedničkim naporima, kroz uspostavljanjem multi-sektorskog dijaloga, radio na formiranju pre svega „mekih“ mehanizama za podršku kompanijama u postizanju odgovornijeg poslovanja i održivog privrednog razvoja ali isto tako i na podršci u formiranju relevantnih nacionalnih privrednih i socijalnih politike koje su uzemljene u društvenoj i ekonomskoj realnosti.       

     

     

    By idejers Publikacije
1 2