PUBLIKACIJE

Izveštaj Poštovanje, zaštita i ostvarivanje ljudskih prava tražilaca azila i izbeglica u Republici
Srbiji nudi prikaz postojećeg stanja u sistemu azila u Republici Srbiji u periodu od 1. januara
do 30. juna 2024. godine. Izveštaj je rezultat aktivnosti koje Centar za istraživanje i razvoj
društva IDEAS (IDEAS) sprovodi u okviru projekta “Unapređenje zaštite i pristupa pravima
tražilaca azila i izbeglica u Srbiji”, u partnerstvu sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija
za izbeglice (UNHCR) u Republici Srbiji.

Kao ključna zemlja na balkanskoj ruti, Srbija se od početka izbegličke krize suočava sa značajnim prilivom izbeglica i tražilaca azila, među kojima su i žrtve rodno zasnovanog nasilja. Rodno zasnovano nasilje predstavlja ozbiljan rizik za mnoge izbeglice i tražioce azila, koji ugrožava njihovu dobrobit, zdravlje i život. Ipak, postojeći sistemi podrške često ne uspevaju da adekvatno identifikuju i odgovore na potrebe ovih osoba. Još je ređe da se njihov glas čuje u procesima razvoja politika.

Uprkos napretku u zaštiti prava LGBTIQ+ osoba u nekim delovima sveta, mnogi i dalje beže od progona zbog svoje seksualne orijentacije, rodnog identiteta i seksualnih karakteristika. U 2023. godini, istopolni odnosi su bili kriminalizovani u 65 zemalja širom sveta. Od toga, 12 zemalja je imalo zakone koji dozvoljavaju smrtnu kaznu kao sankciju, pri čemu je najmanje šest aktivno primenjivalo ovu kaznu.

“Pravo na nasledstvo – jednako za sve“ pruža sažet pregled zakonodavnog okvira, objašnjenja osnovnih pojmova u naslednom pravu, najčešća pitanja i odgovore, kao i informacije o tome koje su posledice odricanja od nasledstva i kome se osobe mogu obratiti za pravnu pomoć i savet.

Kao i većinu zemalja Evrope, Srbiju je 2015. godine pogodila izbeglička kriza, kada je 577.995 osoba izrazilo nameru da podnese zahtev za azil. Smatra se da je još toliko izbeglica i migranata prešlo preko teritorije Srbije. Povećan priliv ranjivih osoba u pokretu, uključujući i decu bez pratnje, ukazao je na strukturalne izazove u obezbeđivanju prava na socijalnu i starateljsku zaštitu izbeglicama, tražiocima azila i migrantima.

Ovaj izveštaj, koji je pripremio Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS za Komitet za ljudska prava UN-a, se posebno fokusira na prava tražilaca azila i izbeglica u Srbiji, obraćajući pažnju na pitanja postavljena u paragrafima 32 i 33 Zaključnih zapažanja o III periodičnom izveštaju Srbije. Izveštaj ispituje pitanja u vezi sa pristupom teritoriji i postupku azila u Srbiji, poštovanja, zaštite i ispunjavanja non-refoulement principa u kontekstu kontrole granica i ocene verodostojnosti u postupku azila. Pored toga, izveštaj predstavlja nedostatke u proceni i adresiranju posebnih potreba za prijem ranjivih grupa iz izbegličke populacije, uključujući i izazove sa kojima se suočavaju maloletnici bez pratnje i razdvojena deca.

Poslednjih godina došlo je do porasta broja ljudi na globalnom nivou, uključujući decu, uključenih u migracione tokove. Deca i adolescenti koji učestvuju u migracijama su u
posebnom riziku od povređivanja i imaju potrebe koje zahtevaju specifične i koordinisane akcije različitih sistema zaštite. Vođenje slučaja je osnovni metod kroz koji se organizuje zaštita dece uključene u migracije, a u Srbiji je za zaštitu dece i primenu vođenja slučaja u zaštiti odgovorna institucija centar za socijalni rad, kao osnovna ustanova sistema socijalne zaštite na lokalnom nivou.

Publikacija koja je pred vama ima za cilj da uspostavi vezu između rastuće “sekjuritizacije” evropskih granica, bez obzira da li su to granice država članica Evropske unije ili ne, sa posebnim naglaskom na Srbiju koja je, okružena zemljama koje čine takozvane spoljne granice EU. Sekjuritizacija granica je pojam koji u ovom konkretnom slučaju nije isključivo povezan sa brojem graničnih čuvara ili vojnika raspoređenih na različitim granicama ili bodljikavom žicom i drugim vrstama ograda i prepreka koje se prostiru između različitih zemalja, već i modernim tehnologijama koje mogu pomoći graničnim organima da prate neregularno kretanje iz jedne zemlje u drugu. Autori ove analize su nastojali da prikažu kako, na primer, dronovi ili termo-viziona kamera, mogu istovremeno da spasu živote ljudi koji neregularno prelaze evropske granice, ali i olakšaju gore opisane štetne prakse na granicama. Takođe će pružiti refleksiju o sredstvima koja su obezbedili Evropska unija za Republiku Srbiju i pokušati da otkrije politike skrivene iza narativa poput „borba protiv ilegalne migracije“ ili „borba protiv krijumčarenja“.

Mediji imaju centralnu ulogu u pružanju informacija o izbeglicama, tražiocima azila i drugim ranjivim kategorijama ljudi u pokretu, kao i predstavljanju događaja koji su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa pojačanim mešovitim migracionim tokovima. Bez obzira na ekspanziju društvenih mreža, platformi za širenje slobodnog znanja, ali i stručne literature, mediji su i dalje ključni izvori informacija kojima najveći broj građana i građanki veruje.