Na okruglom stolu povodom Svetskog dana porodice, koji je organizovao Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, istaknuto je da iako porodica jeste osnovni stub podrške osobama sa invaliditetom i starijim osobama, treba raditi na tome da oni što manje zavise od neformalnih negovatelja koji su ujedno i članovi njihovih porodica, a što više od sistema socijalne zaštite.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković  istakla je da posebnu pažnju treba posvetiti najranjivijim članovima porodice, samohranim roditeljima, starijima, osobama sa invaliditetom i deci:

„Porodica i porodični odnosi prolaze kroz promene, koje javne politike moraju pratiti tako što će biti usmerene na njeno očuvanje, prvenstveno kroz uspostavljanje sistemskih mera sveobuhvatne podrške, kao i promovisanje poštovanja, međusobnog razumevanja i nenasilne komunikacije“, rekla je poverenica.

„Neplaćeni kućni rad je veliki izazov u rešavanju problema sa kojim se suočavaju porodice, pogotovo u kontekstu neformalnih negovatelja koji se brinu o svojim bližnjima kojima je potrebna podrška u obavljanju svakodnevnih aktivnosti”, istakla je pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić  i dodala da teret brige o ukućanima snose pretežno žene.

Nevena Šović, savetnica za reproduktivno zdravlje i pitanja mladih Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji istakla je da sa procesom starenja rastu i potrebe ljudi za dugotrajnom negom:

„Istraživanje koje je nedavno predstavio Crveni krst pokazuje da oko 40 % osoba starijih od 65 godina i preko 60% osoba sa invaliditetom ima potrebu za dugotrajnom negom. I tu dugotrajnu negu najčešće pružaju neformalni negovatelji i članovi porodice, a preko 90% neformalnih negovatelja zapravo ne prima nikakvu naknadu.“

Direktor Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS Marko Milanović upozorio je da prevelika zavisnost od porodice osobama sa invaliditetom i starijim osobama kojima je potrebna podrška ne samo što urušava pravo na dostojanstven život svima u porodici, nego dovodi i do dodatnih opterećenja za neformalne negovatelje i iscrpljivanja porodice.

Koliko je važno da osobe sa invaliditetom pored porodice imaju i adekvatnu podršku sistema socijalne zaštite istakla je i Ana Knežević izražavajući brigu za budućnost svog deteta sa smetnjama u razvoju, ali i drugih porodica koje se nalaze u sličnim situacijama.

Zoran Vesić iz Instituta za starenje istakao je da neformalni negovatelji obezbeđuju 70% do 95% svih potreba osoba kojima je neophodna neka vrsta podrške i da će svako od nas verovatno u nekom trenutku života postati negovatelj, obezbeđujući podršku roditeljima, supružniku, drugom članu porodice, prijatelju ili komšiji.

Svi govornici i govornice su je saglasili da je rešenje zapravo u sistemskom osnaživanju neformalnih negovatelja kroz obezbeđivanje odsustva za negu i fleksibilni radni angažman, finansijsku podršku, kreiranje i obezbeđivanje adekvatnih usluga u zajednici i bolju brigu o fizičkom i mentalnom zdravlju neformalnih negovatelja.

Na okruglom stolu su predstavljeni rezultati istraživanja Usamljenost i društvena izolacija kod starijih i Uticaj pandemije na Covid-19 na starije u gradu Beogradu.