Pandemija COVID-19 predstavlja najveću javno-zdravstvenu krizu sa kojom se svet suočio u poslednjih sedamdeset i više godina. Svetska zdravstvena organizacija 30. januara 2020. godine proglasila je epidemiju COVID-19 globalnom zdravstvenom pretnjom, dok je 11. marta iste godine proglašena pandemija. U Republici Srbiji je prvi slučaj COVID-19 zabeležen 6. marta, a vanredno stanje je proglašeno 15 marta 2020. godine. S obzirom na nedovoljno informacija o samom oboljenju i načinima njegovog lečenja, period vanrednog stanja se odlikovao restriktivnim merama u smislu ograničavanja kretanja u pojedinim delovima dana, a za starije građane i građanke kretanje je bilo potpuno ograničeno. Uvedene su mere obaveznog nošenja zaštitnih maski, održavanja fizičke distance, dezinfekcije prostora i ograničavanje rada pojedinih delatnosti. Od samog početka se znalo da su starije osobe ugroženije, te je posebna pažnja posvećena njihovoj zaštiti. Iako je vanredno stanje ukinuto 6. maja 2020. godine, određene mere su ostale na snazi i u naredne dve godine, a u vreme pisanja ovog izveštaja traju i dalje. U periodima najvećih restrikcija, kada je starijim osobama bilo zabranjeno napuštanje svojih domova, prvo u potpunosti, a potom u većem delu dana, osim rano ujutru, grad Beograd je u svim opštinama organizovao pozivne centre i volonterske servise podrške koja se sastojala od toga da su starije osobe mogle da se prijave, navedu šta im je od namirnica potrebno, a onda bi volonteri nabavljali i donosili im namirnice. Ovakav sistem se pokazao kao izuzetno dobar i koristan.

 

Republika Srbija je među prvima u svetu obezbedila dovoljnu količinu vakcina za svoje građane. Dok su prve vakcine bile dostupne medicinskim radnicima, masovna imunizacija stanovništva je otpočela krajem januara 2021. godine. Prioritet u imunizaciji su, odmah posle zdravstvenih radnika, imale osobe starije od 65 godina, posebno one koje su smeštene u domovima za smeštaj starijih osoba. Starije osobe su uglavnom prihvatile poziv za vakcinaciju i u nekim beogradskim opštinama je preko 80% njih vakcinisano. S obzirom da je vakcinacija ključna u zaštiti od oboljevanja ili nastanka težih kliničkih slika, vakcinacija starijih osoba je predstavljala ključan korak u obezbeđivanju njihove zdravstvene sigurnosti. Pored toga, država je obezbedila nesmetanu isplatu penzija i ostalih novčanih davanja, čime je obezbeđena finansijska sigurnost starijih osoba. Pored toga, u više različitih isplata ukupna novčana pomoć, pored redovne isplate penzija i ostalih davanja, koju su starije osobe dobile, iznosila je 230 evra i 23.000 dinara, odnosno ukupno oko 50.000 dinara u poslednje dve godine.

 

Međunarodna literatura ukazuje da je pandemija COVID-19 imala brojne negativne posledice po sve aspekte života starijih osoba. Ovo se ne odnosi samo na osobe koje su u nekom trenutku obolele od COVID-19 infekcije, već i na osobe koje nisu obolele od ove bolesti. Ove posledice se mogu podeliti na one koje su uticale na: (1) smanjenje funkcionalnosti starijih osoba; (2) na mentalno zdravlje; (3) na fizičko zdravlje i (4) kvalitet života.

 

Pokazalo se da je jedna od najznačajnijih posledica postojanja COVID-19 značajno smanjenje mobilnosti i nivoa fizičke aktivnosti kod starijih osoba, što dovodi do smanjenja nivoa funkcionalnosti i nezavisnosti. Ona nastaje kako zbog različitih ograničenja koja postoje, ali i zbog straha starijih osoba da bi se mogli zaraziti. Podaci iz SAD ukazuju da čak 40% starijih prijavljuje niži nivo fizičke aktivnosti i manje vremena koje provodi u bilo kojoj vrsti aktivnosti nego što je to bio slučaj pre pojave pandemije. Na taj način starije osobe ulaze u začarani krug. Smanjen nivo fizičke aktivnosti i mobilnosti dovodi do lošije funkcionalnosti, što za posledicu ima dalje smanjivanje nivoa fizičke aktivnosti.

 

Pored toga, pandemija ostavlja i značajne posledice po mentalno zdravlje starijih osoba. Emocionalne reakcije stresa i straha, u trenutku suočavanja sa pojavom virusa koji je nov i o kome se malo zna, su sasvim normalne i očekivane, ali prolongirana pretnja zdravlju, dugotrajna izloženost stresu i suočavanje sa nemogućnosti uticaja na situaciju, ima značajan negativan uticaj na mentalno zdravlje starijih osoba. Može se i očekivati da će postojati dugotrajniji uticaj na mentalno zdravlje, kako na one sa već ugroženim mentalnim zdravljem, tako i kod onog dela starijih osoba koji ranije nisu imali problema sa mentalnim zdravljem. Istraživanja ukazuju na značajne psihološke uticaje ovakvih vrsta epidemija i produženih mera fizičkog distanciranja, uključujući one koje se očekuju (kao što su gubitak identiteta, ometanje uobičajenih aktivnosti, povećanje osećaja usamljenosti) i one koje se pojavljuju kao što su češća pojava nasilja nad starijim osobama i veća izloženost nasilju na internetu.

 

Među najvećim izazovima sa kojim su se starije osobe susrele, svakako je bila manja dostupnost zdravstvenih usluga koja u najvećoj meri ugrožava njihovo fizičko zdravlje. Sama preorijentacija zdravstvenog sistema na lečenje osoba obolelih od COVID-19 je dovela do toga da je dostupnost zdravstvenih usluga starijim osobama bitno smanjena. Drugi razlog je što, zbog straha od mogućeg zaražavanja u zdravstvenim ustanovama, starije osobe su ponekad izbegavale odlazak kod doktora čak i kada su mogli da dobiju zdravstvene usluge.

 

Istraživanja su pokazala da se ovo dogodilo u svim zemljama sveta i procenat starijih osoba kojima je lekarski pregled ili medicinska intervencija odložena ili otkazana, kreće se od 11% u Nemačkoj pa čak do 37% u SAD.

 

Konačno, pandemija je imala negativan uticaj na kvalitet života starijih osoba. Istraživanja pokazuju da je kod 80% starijih osoba došlo do smanjenja kvaliteta života u odnosu na period pre pandemije. Upravo zbog toga potrebni su sistemski napori kako bi se štetne posledice smanjile u godinama koje slede.

 

Istraživanje Uticaj pandemije Covid-19 na starije u gradu Beogradu možete preuzeti OVDE.