Pre dve godine, zbog opravdanog straha za svoj život, Kharim, tada dvadesetsedmogodišnji mladić iz Burundija krenuo je put Evrope. Poneo je sa sobom samo stari fotoaparat, telefon, lična dokumenta i nekoliko svojih radova koji su mu danas jedine “opipljive“ uspomene na dom. Uz talenat, znanje i ogromnu želju da izgradi bolju budućnost na mestu gde će se osećati bezbedno i dobrodošlo, okrenuo je novu stranicu u svom životu.

Put ga je doveo do Srbije gde je podneo zahtev za azil. Mada, kako sam kaže, u životu ništa nije slučajno. Za skoro dve godine boravka, Kharim je izgradio snažnu vezu sa Srbijom i Beogradom. Kroz objektiv svog fotoaparata svakodnevno beleži prizore i pejzaže koji ga oduševljavaju, u kojima vidi posebnu lepotu, onu koju često ni dugogodišnji stanovnici ovog grada više ne primećuju.

„Srbija se veoma razlikuje od Burundija, od prirode do ljudi. Uživam da beležim te različitosti. Volim da hvatam različite karaktere i emocije i da te različitosti promovišem kroz fotografije“, objašnjava Kharim i s ponosom navodi niz izložbi na kojima je izlagao zahvaljujući kancelariji UNHCR-a u Srbiji i Centru za istraživanje i razvoj društva IDEAS.

Pored fotografije, Kharim gaji još jednu ljubav – elektrotehniku. U svojoj zemlji porekla, Kharim je završio osnovnu i srednju elektrotehničku školu, nakon koje se upisao na fakultet iz oblasti elektrotehnike. Međutim, zbog teške finansijske situacije je morao da prekine školovanje. Bezbednosni problemi dodatno su otežali njegov život, pa je fakultetska diploma ostala samo san. Ipak, dolaskom u Srbiju, Kharim je shvatio da postoji nada da nastavi školovanje.

“Nisam znao gde bih i kako mogao da nastavim školovanje, ali sam saznao preko IDEAS-a za Višu elektrotehničku školu. Od njih sam dobio i podršku pri upisu”, započinje Kharim svoju priču.

U IDEAS-u potvrđuju da je Kharim, već u prvim kontaktima sa pravnim timom izražavao želju da nastavi školovanje. Ali put do nove šanse nije bio jednostavan.

„Tražioci azila i izbeglice u Srbiji upisuju se na prvu godinu osnovnih studija pod istim uslovima kao i domaći državljani. To znači da je Kharim morao da polaže prijemni ispit i da se izbori za svoje mesto u Visokoj školi elektrotehnike na isti način kao i svi drugi studenti. Kako bi mogao da polaže prijemni, bilo je potrebno da ima prevedena i nostrifikovana dokumenta koja su dokaz o njegovom ranijem obrazovanju“, objašnjava Anđela Šemić iz Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS.

Za proces nostrifikacije stranih školskih isprava u Srbiji zadužena je Agencija za kvalifikacije. Imajući na umu specifične okolnosti u kojima se nalaze tražioci azila i izbeglice, Agencija je uvek  spremna da im izađe u susret. Zahvaljujući tome, nostrifikacija Kharimovih dokumenata je prošla brzo i bez poteškoća. Međutim, tu nije bio kraj – nedostajalo je uspešno polaganje prijemnog ispita.

Deset zadataka iz matematike i isto toliko zadataka iz osnova informaciono-komunikacionih tehnologija delile su Kharima od statusa studenta na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva u Beogradu, smer Nove energetske tehnologije.

“Išao sam na pripreme iz informatike i matematike. Časove sam imao po dva puta nedeljno. Nije bilo lako. Plašio sam se polaganja testa iz informatike, jer taj predmet nisam toliko učio u svojoj srednjoj školi. Mislio sam da imam veće šanse da dobijem poene iz matematike, jer sam bio među najboljima u matematici u Burundiju. Ipak, shvatio sam da nije baš tako, jer radim matematiku na srpskom jeziku i neka pitanja nisam baš najbolje razumeo. Iz informatike sam, na kraju, imao više poena”, navodi Kharim svoje iskustvo sa uspešno položenog prijemnog ispita.

Iako tečno govori srpski jezik, Kharimu je polaganje ispita na jeziku koji mu nije maternji bio izazov. Kako bi se što bolje pripremio, pored privatnih časova iz matematike i informatike, pohađao je i dodatne časove srpskog jezika. Sve ovo mu je bilo omogućeno uz podršku UNHCR-a i drugih partnerskih organizacija, poput CRPC-a.

“Učenje srpskog mi je, zapravo, bio najteži deo posla. Iako tečno govorim jezik, tokom polaganja sam shvatio da moram da nastavim sa intenzivnim učenjem, bez obzira što je prijemni završen”, kaže Kharim i dodaje da s nestrpljenjem čeka početak školske godine i sticanje novih znanja koja će mu omogućiti da se u budućnosti zaposli u struci i nastavi život u Srbiji.

Karimovo studiranje u Srbiji omogućeno je zahvaljujući programu DAFI (Nemačka akademska inicijativa za izbeglice Albert Ajnštajn). Program obezbeđuje stipendiju koja predstavlja izuzetnu priliku za studente izbeglice da pohađaju osnovne akademske studije u zemlji azila. Osim troškova administracije i školarine, stipendija obezbeđuje i dodatni džeparac koji omogućava studentima da se posvete i vannastavnim aktivnostima.

Iz IDEAS-a kažu da su Kharimova upornost i trud bili inspiracija za sve zaposlene koji su bili uključeni u početak njegovog puta ka visokom obrazovanju. Iako Kharimu od jeseni počinju studentske obaveze, kaže da neće prestati da fotografiše, jer veruje da uz pomoć kreativnosti i umetnosti, nove tehnologije mogu da dobiju novu dimenziju – onu koja je po meri čoveka i u službi čoveka.