Povodom 1. juna, Međunarodnog dana dece, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, skreće pažnju na prava dece izbeglica i migranata bez pratnje i razdvojene dece koja predstavljaju jedna od najugroženijih grupa dece, obzirom da su izloženi pojačanom riziku od zlostavljanja, eksploatacije, trgovine ljudima, zanemarivanja, seksualnog uznemiravanja i diskriminacije.
Najveći broj dece koja su u poslednjih godinu dana stigla u Srbiju dolaze iz Avganistana, a svoj dom su najčešće napustila zbog oružanih sukoba, ali i teškog siromaštva koje je doneo rat, te njihove porodice nisu imale ni minimum sredstava za izdržavanje. Često deca zemlju porekla napuštaju i zbog pokušaja prisilne regrutacije ili zbog toga što im je život bio u opasnosti.
Azil je Srbiji podnelo manje od 5 odsto dece, ali na osnovu dostupnih informacija o razlozima napuštanja zemalja porekla verujemo da bi, ukoliko zatraže zaštitu, oko dve trećine moglo da ispuni uslove koji su predviđeni za dobijanje međunarodne zaštite. Iako ova deca zaslužuju posebnu zaštitu, najveći izazovi sa kojim se suočavaju u Srbiji su neodgovarajući uslovi prihvata, a u pojedinačnim slučajevima i zlostavljanje koje sistem pravosuđa često ne sankcioniše efikasno i adekvatno. Većina ustanova za smeštaj izbeglica i migranata funkcioniše van nacionalnog sistema staranja o deci i ne zadovoljava minimalne standarde zaštite.
Na osnovu podataka koje je IDEAS prikupio kroz rad sa više od 2000 dece u periodu 2018-2019. godina, kao dobra praksa zaštite dece identifikovan je smeštaj u ustanove koje su pod ingerencijom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u okviru kojih deca mogu da žive u sigurnim uslovima i gde im je omogućeno da budu uključeni u zajednicu. Ipak, ovakva vrsta smeštaja dostupna je trenutno za oko 6% dece. Stoga pozivamo državu, Evropsku Uniju koja je najveći donator u ovoj oblasti i ostale donatore da veću pažnju posvete zaštiti prava dece izbeglica i migranata tako što će izdvojiti više sredstava za zapošljavanje osoblja u ustanovama za smeštaj dece bez pratnje i kroz izmene zakonodavnog okvira osigurati da jednaki standardi zaštite važe za svu decu u Srbiji. Isto tako, prilikom planiranja odgovora na migracije, potrebno je da navedeni akteri nedvosmisleno prepoznaju vodeću ulogu ministarstva nadležnog za socijalnu zaštitu u organizovanju zaštite dece izbeglica i migranata i veću podršku pruže kako centrima za socijalni rad, tako i ustanovama sa malim smeštajnim kapacitetima koje funkcionišu u okviru sistema socijalne zaštite, čime bi se doprinelo tome da poštovanje prava deteta bude prioritet i u kontekstu međunarodnih migracija.