Povodom Međunarodnog dana izbeglica, 20. juna, Koalicija za zaštitu dece izbeglica i migranata od zlostavljanja i zanemarivanja upozorava da je epidemija Covid-19 dodatno otežala položaj ranjivih grupa, među kojima su u izuzetno osetljivom položaju deca izbeglice i migranti. Organizacije okupljene oko Koalicije saglasne su da je, na temeljima dosadašnje dobre prakse, ali i naučenih lekcija tokom kriznog perioda, važno nastaviti rad u pružanju dodatne podrške kako bi deca bila bezbedna i imala priliku da nastave svoje detinjstvo i ostvare svoja prava.
Prema podacima UNHCR-a, tokom 2020. godine pet puta manje izbeglica i migranata stiglo je u Grčku u poređenju sa 2019. godinom. U skladu sa tim, drastično je smanjen i broj dolazaka na Balkan nakon izbijanja epidemije. Međutim, deca izbeglice i migranti koja putuju sama ili sa porodicama nastavila su da se kreću unutar regiona, tako da se pritisak na sisteme podrške u zemljama duž rute nije smanjio.
Otežano kretanje preko granica i mere prevencije tokom epidemije uslovile su to da su deca izbeglice i migranti provela značajan deo vremena u izolaciji. Kako bi se smanjio obim kontakata, veliki broj usluga morao je biti obustavljen ili značajno smanjen, što je dodatno doprinelo osećaju izolacije. Na taj način, epidemija je dodatno ugrozila i mentalno zdravlje i dobrobit dece koja su već izložena velikim rizicima, opasnostima i stresu. Ne treba zaboraviti da su zdravstvene i druge krize veliki stres i za zajednicu, te da mogu da ojačaju podele u društvu, kao i da pogoršaju neke od neželjenih društvenih pojava poput ksenofobije.
Državni organi i civilno društvo koji pružaju podršku deci izbeglicama i migrantima morali su da, tokom epidemije, obezbede isti obuhvat uz mnogo veće izazove i pritiske. Zahvaljujući sprovedenim merama, osim u pojedinačnim slučajevima, u Srbiji nije bilo izbijanja epidemije među izbegličkom i migrantskom populacijom. Imunizacija koja je sprovedena u centrima za smeštaj doprinela je zaštiti zdravlja ove populacije. Nadležne institucije i partneri iz civilnog društva, takođe su prilagodili svoje programe kako bi deci migrantima i izbeglicama omogućili da nastave da uče tokom pandemije i pohađaju školu na daljinu.
Stoga, potrebno je nastaviti sa unapređivanjem sistema podrške za decu izbeglice i migrante, a naročito decu koja putuju sama. Ova unapređenja podrazumevaju, između ostalog, ulaganja u objekte za smeštaj u kojima je neophodno obezbediti veće kapacitete za izolaciju, bolju povezanost sa internetom, kao i unaprediti pristup zdravstvenim uslugama. Takođe, neophodno je unaprediti procedure kada su u pitanju izolacija i smeštaj dece bez pratnje kako bi se izbegla njihova preduga izolacija i nedostatak kontakta. Kada je u pitanju obrazovanje, deci migrantima i izbeglicama potrebna je kontinuirana podrška kako bi imala koristi od programa škole na daljinu, kao i posebni programi u centrima prilagođeni njihovim interesovanjima i potrebama.
Prema podacima UNHCR-a, tokom 2020. godine pet puta manje izbeglica i migranata stiglo je u Grčku u poređenju sa 2019. godinom. U skladu sa tim, drastično je smanjen i broj dolazaka na Balkan nakon izbijanja epidemije. Međutim, deca izbeglice i migranti koja putuju sama ili sa porodicama nastavila su da se kreću unutar regiona, tako da se pritisak na sisteme podrške u zemljama duž rute nije smanjio.
Otežano kretanje preko granica i mere prevencije tokom epidemije uslovile su to da su deca izbeglice i migranti provela značajan deo vremena u izolaciji. Kako bi se smanjio obim kontakata, veliki broj usluga morao je biti obustavljen ili značajno smanjen, što je dodatno doprinelo osećaju izolacije. Na taj način, epidemija je dodatno ugrozila i mentalno zdravlje i dobrobit dece koja su već izložena velikim rizicima, opasnostima i stresu. Ne treba zaboraviti da su zdravstvene i druge krize veliki stres i za zajednicu, te da mogu da ojačaju podele u društvu, kao i da pogoršaju neke od neželjenih društvenih pojava poput ksenofobije.
Državni organi i civilno društvo koji pružaju podršku deci izbeglicama i migrantima morali su da, tokom epidemije, obezbede isti obuhvat uz mnogo veće izazove i pritiske. Zahvaljujući sprovedenim merama, osim u pojedinačnim slučajevima, u Srbiji nije bilo izbijanja epidemije među izbegličkom i migrantskom populacijom. Imunizacija koja je sprovedena u centrima za smeštaj doprinela je zaštiti zdravlja ove populacije. Nadležne institucije i partneri iz civilnog društva, takođe su prilagodili svoje programe kako bi deci migrantima i izbeglicama omogućili da nastave da uče tokom pandemije i pohađaju školu na daljinu.
Stoga, potrebno je nastaviti sa unapređivanjem sistema podrške za decu izbeglice i migrante, a naročito decu koja putuju sama. Ova unapređenja podrazumevaju, između ostalog, ulaganja u objekte za smeštaj u kojima je neophodno obezbediti veće kapacitete za izolaciju, bolju povezanost sa internetom, kao i unaprediti pristup zdravstvenim uslugama. Takođe, neophodno je unaprediti procedure kada su u pitanju izolacija i smeštaj dece bez pratnje kako bi se izbegla njihova preduga izolacija i nedostatak kontakta. Kada je u pitanju obrazovanje, deci migrantima i izbeglicama potrebna je kontinuirana podrška kako bi imala koristi od programa škole na daljinu, kao i posebni programi u centrima prilagođeni njihovim interesovanjima i potrebama.