Mediji imaju centralnu ulogu u pružanju informacija o izbeglicama, tražiocima azila i drugim ranjivim kategorijama ljudi u pokretu, kao i predstavljanju događaja koji su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa pojačanim mešovitim migracionim tokovima. Bez obzira na ekspanziju društvenih mreža, platformi za širenje slobodnog znanja, ali i stručne literature, mediji su i dalje ključni izvori informacija kojima najveći broj građana i građanki veruje. Poverenje koje mediji uživaju nameće im i veliku odgovornost da izveštavaju objektivno, tačno, istinito i u skladu sa etičkim standardima profesije. Tu odgovornost nalaže i činjenica da su mediji, zbog brzine i obima migracionog toka od 2015. godine do danas, najbrži posrednici informacija ”sa terena”, te imaju značajnu ulogu i u kreiranju migracionih politika u zemljama prijema.[1]

S druge strane, mediji značajno utiču na formiranje stavova građana i građanki prema izbeglicama i tražiocima azila i drugim ranjivim kategorijama ljudi u pokretu. Mediji imaju i edukativnu ulogu, te predstavljaju jedan od načina za upoznavanje istorije, političkih prilika, kultura, običaja i religija različitih zemalja, jer veoma mali broj građana i građanki Srbije ima priliku da takva saznanja dobije u direktnom kontaktu sa ljudima koji su došli do Srbije. Takođe, mediji su ne samo važni izvori informacija, nego i interpretatori dešavanja, te u zavisnosti od kvaliteta i načina na koji to čine, publika može na pravilan ili nepravilan način razumeti kontekst migracija, konkretne događaje, ali i izazove sa kojima se suočavaju ne samo Srbija i Evropa, nego ceo svet.

Zbog globalne važnosti teme prisilnih i drugih migracija, mediji treba posebno da vode računa da izveštavaju u skladu sa etičkim standardima profesije. Uvek treba imati na umu da svaka napisana ili izgovorena reč u medijima može direktno uticati na život ljudi koji su preživeli strahote poput ratova, progona, nasilja, diskriminacije, ekstremnog siromaštva. Neki od njih su i žrtve trgovine ljudima i krijumčarenja, seksualne, radne i druge eksploatacije, žrtve rodno zasnovanog nasilja…

Nepoštovanje profesionalne etike prilikom izveštavanja o ovoj društvenoj grupi može dovesti do dodatne stigmatizacije, diskriminacije, ali i eskalacije drugih oblika nedopustivog ponašanja koja u osnovi imaju versku, nacionalnu i rasnu mržnju i netrpeljivost. Kod ovako osetljivih tema odgovornost novinara se može porediti sa odgovornošću lekara. Greška može nekog koštati ljudskog dostojanstva, ali i života.

Moć medija, tj. novinara, urednika i vlasnika medija ogleda se i u tome što upravo od njih zavisi i da li će neki događaj postati vest, ali i na koji način će događaj biti predstavljen javnosti. O ovim pitanjima konačnu odluku bi trebalo da donese struka, poštujući zakone i profesionalne i etičke standarde. Odgovor na pitanje zašto to nije uvek tako je kompleksan i često zavisi od brojnih faktora: od ličnih, preko ekonomskih, do političkih. Tako često dolazimo u situaciju koja je višestruko štetna za društvo u celosti – da su mediji odgovorni svojim vlasnicima i izdavačima, ali i državi i drugim interesnim grupama, a ne svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima. Kodeks novinara Srbije jasno ističe da je nedopustivo da mediji služe privatnim, ekonomskim, političkim i drugim interesima pojedinaca i grupa.[2] Međutim, izveštavanje o osetljivim temama poput migracija, mesto je sukoba tih različitih interesa, a novinarima i urednicima često nije lako da se sa svim izazovima izbore. Polarizovanost medija u Srbiji jasno se vidi i u načinu na koji se izveštava o izbeglicama. Kontrasti u izveštavanju ukazuju na to da nisu svi mediji uspeli da se izbore sa pomenutim izazovima, te da im je potrebna podrška, ali i podsetnik da im je, pored zakona, javnost jedina strana kojoj odgovaraju i po kojoj će biti upamćeni.

Ovaj priručnik je koncipiran tako da sveobuhvatno pruži podršku novinarima i novinarkama koji izveštavaju o mešovitom migracionom toku, kao i o izbeglicama, tražiocima azila i drugim ranjivim kategorijama ljudi u pokretu. Prvi deo priručnika daje osnovne informacije o mešovitim migracijama koje su od 2015. godine intenzivno zahvatile i Srbiju. U drugom delu priručnika novinari i novinarke se mogu informisati o stavovima građana i građanki Srbije o ovoj ranjivoj društvenoj grupi i najčešćim predrasudama, stereotipima i lažnim uverenjima koje se uzročno-posledično preklapaju sa čestim stereotipnim i negativnim prikazivanjem izbeglica u medijima. Slede poglavlja koja se odnose na razumevanje ključnih pojmova i pravilnu upotrebu jezika prilikom izveštavanja, najčešćim greškama u izveštavanju o izbeglicama koje mogu dovesti do diskriminacije i govora mržnje. U posebnim poglavljima čitaoci će moći da se upoznaju zašto i kada treba zaštititi identitet sagovornika iz izbegličke populacije, ali i kako tretirati fotografiju, video ili tonski zapis u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima izveštavanja o izbeglicama.

Priručnik je zaokružen rečnikom osnovnih pojmova i termina koji se najčešće upotrebljavaju prilikom izveštavanja o mešovitim migracijama, kako bi se izbegle eventualne greške koje mogu imati štetne posledice i za osobe o kojima se izveštava, ali i za društva u koje oni dolaze.

Ne sme se zaboraviti da etičko novinarstvo jeste u službi prava javnosti da zna, ali počiva i na moralnim vrednostima. Ove vrednosti neretko su poljuljane u vreme ekonomskih i socijalnih neizvesnosti, ali i bezbednosnih kriza koje se reflektuju i na pojedince i na zajednicu. Odgovornost novinara, urednika i vlasnika medija je u takvim situacijama veća, ali je i uloga medija važnija kako bi se sačuvale osnovne vrednosti demokratskog društva koje počiva na idejama ravnopravnosti i tolerancije.

Priručnik je namenjen novinarima, urednicima i vlasnicima medija, kao i zaposlenima u institucijama i organizacijama civilnog društva u čijoj je nadležnosti rad sa izbeglicama, tražiocima azila i ostalim ranjivim kategorijama ljudi u pokretu.

Priručnik je izradio Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, u saradnji sa UNHCR-om i Vladom Švajcarske.

[1] Georgiou, M. i Zaborowski R., Media coverage of the ”refugee crisis: A cross-European perspective”   , Council of Europe report, Department of Media and Communications, London School of Economics and Political Science

[2] Kodeks novinara Srbije, uputstva i smernice, četvrto izdanje, Savet za štampu, Beograd, 2015.

Priručnik možete preuzeti OVDE.