OTTO VAN DAAL – IKEA

MLADEN ANTONIJEVIĆ PRILJEVA – IDEAS

Jednakost u svojoj najboljoj izvedbi

Razgovarao: Predrag Azdejković

Foto: Aleksandar Crnogorac

Izvor: www.optimist.rs

Download PDF: https://www.mediafire.com/file/3xwac3z50lirta3/optimist71.pdf/file 

Međunarodni dan borbe protiv homofobije, transfobije i bifobije (IDAHOT) se bliži i to je jedinstvena prilika da se pokrene razgovor o izazovima sa kojima se članovi LGBT+ zajednice suočavaju. Ovo je trenutak za priču o udruživanju snaga i sklapanju značajnih partnerstava koja nam omogućavaju da idemo napred i preduzimamo korake ka značajnim promenama. Primer takvog partnerstva je saradnja između organizacije IDEAS i kompanije IKEA. Plod te saradnje predstavlja osnivanje EBA alijanse.

Mladene, recite nam nešto više o EBA inicijativi i njenom radu?

MLADEN: Equality Business Alliance, odnosno Privredna alijansa za ravnopravnost je platforma privatnih kompanija u Srbiji koje su se obavezale da će iskoristiti svoj uticaj i resurse u cilju ostvarivanje jednakosti i borbe protiv diskriminacije. Rad alijanse je trenutno fokusiran na ostvarivanje jednakosti za LGBT+ građane i građanke ne samo na radnom mestu, već i u društvu. Konkretno EBA ima za cilj da štiti dostojanstvo i obezbeđuje ravnopravnost za LGBT+ osobe, što uključuje složen rad sa kompanijama na usvajanju inkluzivnih politika, razvoj i unapređenje internih mehanizama zaštite od diskriminacije, implementaciju različitih sistema podrške, edukaciju zaposlenih i menadžmenta itd. Alijansa zapravo proizlazi iz iskustva saradnje IDEAS i IKEA koja počinje još 2018  godine kada smo objavili prvo istraživanje o položaja LGBT+ osoba u oblasti rada i zapošljavanja koje je praktično pokrenulo ozbiljniji dijalog ne samo o izuzetno lošem položaju LGBT+ radnika i radnica već i o konkretnoj ulozi kompanija u obezbeđivanju jednakosti. Na osnovu ovih podataka razvili smo sveobuhvatan sistem podrške za kompanije za razvoj i primenu lokalnih mera za ostvarivanje jednakosti koji je potom pilotiran i dalje unapređen kroz saradnju sa IKEA. Na tragu ovog pozitivnog iskustva odličili smo da stupimo u kontakt sa drugim kompanijama i to pre svega onima koje jasno i nedvosmisleno dele vrednosti jednakosti i inkluzije gde smo ih pozvali da zajedničkim naporima zagovaramo i radimo na ostvarivanju jednakosti za LGBT+ građane i građanke. EBA danas broji 15 uticajnih kompanije.

IKEA je deo EBA od početka, od osnivanja. Kako je sve počelo?

OTTO: Jednakost je za kompaniju IKEA veoma važna. Vođeni smo jasnom vizijom već 80 godina – da stvorimo bolju svakodnevnicu za mnoge ljude, i to za nas prevazilazi uređenje doma. Ravnopravna svakodnevica je bolja svakodnevnica, u to smo sigurni, i po tom uverenju i zajedničkim ciljevima, odlično se uklapamo i sa organizacijom IDEAS. Zalaganje za inkluziju pripadnika LGBT+ zajednice deo je šire agende za jednakost i inkluziju kojom se IKEA vodi. Mislim da nas ljudi prepoznaju kao nekoga ko se zaista zalaže za ove vrednosti i da se zato opredeljuju za nas, ne samo zbog funkcionalnih rešenja kad je uređenje doma u pitanju. Želimo i trudimo se da budemo hrabri kada je zalaganje za ljudska prava u pitanju, usuđujemo se da budemo otvoreni, i voleli bismo da nas javnost povezuje sa ovakvim inicijativama – u  vezi sa LGBT+ zajednicom, ali i sa rodnom ravnopravnošću, ravnopravnošću i inkluzijom manjina, raseljenih osoba, osoba sa invaliditetom, i drugih ranjivih grupa.

Rekli ste da se IKEA trudi da bude hrabra kompanija? Da li je bilo nekih negativnih reakcija zbog toga?

OTTO: Da, bilo je. Dugo smo IDAHOT obeležavali interno, a 2021. godine, ovde u Srbiji, odlučili smo da ga proslavimo i van granica robne kuće. Podigli smo zastavu ponosa ispred Robne kuće u Beogradu i to je privuklo zaista veliku pažnju. Dobili smo preteće poruke, mnogo negativnih komentara na društvenim mrežama, u nekom trenutku su nam čak i ukrali zastavu. Naš odgovor je bio podizanje nove zastave narednog dana, jer, kao što sam rekao, znamo za šta se zalažemo, i to je jedino ispravno, i nema povlačenja. Sa druge strane, dobili smo i mnogo pozitivnih komentara i ohrabrujućih poruka od naših kupaca i partnera, čak smo inspirisali i druge kompanije da naredne godine urade istu stvar.

Sproveli ste istraživanje među LGBT populacijom, fokusirajući se na važno pitanje koje se odnosi na to kako se pripadnici LGBT+ zajednice osećaju na svom radnom mestu. Kakvi su rezultati tog istraživanja?

MLADEN: Rezultati su zabrinjavajući, naime svaka druga LGBT+ osoba doživela je neki vid diskriminacije. Ono što nas je posebno šokiralo jeste značajan procenat ljudi koji je doživeo nasilje na radnom mestu. Ali, podatak koji možda najviše zabrinjava jeste taj da više od 90% LGBT+ građana i građanki smatra da nadležne institucije kao i kompanije ne mogu da im pruže adekvatnu zaštitu. Baš zbog toga je naš rad jednako usmeren na kompanije koliko i na rad sa institucijama, šta više napredak u radu sa kompanijama je konkretniji, jasno vidljiv i merljiv što nije slučaj sa mnogim institucijama. Zato moramo da nastavimo da radimo zajedno i formiramo što više partnerstava i savezništva jer je polazna točka za LGBT+ zajednicu izuzetno negativna. Kada smo počeli da radimo sa kompanijom IKEA, rekli su jednu ključnu stvar: „mi smo već uradili sve što treba i što se od nas očekuje ali ipak prepoznajemo ograničenja naših napora koja proizlaze iz društvenog konteksta u kome radim i živimo. Zato moramo ponekad ići i izvan okvira onog za šta se pretpostavlja da je trenutno moguće, jer želimo da svi naši zaposleni budu naši saveznici.“ Upravo zbog ovog stava uspeli smo ostvarimo značajan obim saradnje na osnovu koga je sprovedena interna anketa među zaposlenima IKEA u jugoistočnoj Evropi, potom smo na osnovu nalaza ažurirali politike i procese te realizovali različite aktivnosti sa ciljem da se uspostavi ozbiljna strategija podrške LGBT+ zajednici. U određenom trenutku, IKEA se osetila spremnom da svoju strategiju komunicira i eksterno, podigne zastavu, podrži inicijative u zajednici te pomogne osnivanje i rad EBA. Važno je napomenuti da nam je trebalo nekoliko godina da pronađemo partnera čiji je osećaj odgovornosti na visokom nivou i koji je istinski spreman da ostvari napredak.

Rekli ste da je istraživanje pokazalo da LGBT+ osobe misle da mehanizmi zaštite u Srbiji zapravo ne štite, i da nisu dovoljni. Mislite li da su u pravu?

MLADEN: Da, mislim da su u pravu i mislim da postoje dva objašnjenja. S jedne strane, postoji konsenzus u javnosti da je načelno stepen zaštite prava svih građana na niskom nivou dok LGBT+ osobe nailaze na dodatne poteškoće usled predrasuda i stigme. Sa druge strane  značajan broj LGBT+ osoba neće ni da dozvoli sebi da se nađu u situacijama gde treba da stavi svoje ime na papir kada se obraća nekome za zaštitu i tako obznani da je LGBT+ zbog ranijih negativnih iskustava gde je ih je autovanje više koštalo nego što im je pomoglo. Setimo se da se pre deset godina niko nije autovao, nigde, ni u kakvom kontekstu. Imali smo svega nekoliko aktivista koji su bili prisutni u javnosti, a skoro nijedna kompanija u Srbiji nije imala outovanu LGBT+ osobu koja je bila spremna da izađe ispred grupe ljudi, i otvoreno govori o sebi. To je kontekst koji i dalje značajno utiče na LGBT+ osobe kada donose odluku o tome da li prijaviti nasilje ili diskriminaciju. Baš zato je naš rad fokusiran na jačanje zaštite prava kako u kompanijama tako i pred nadležnim institucijama.

Kao što ste napomenuli, postoji nekoliko inicijativa za ljudska prava. Da li je to sada aktuelna tema, nešto što je „in“ i u čemu svako želi da učestvuje?

MLADEN: U poslednje tri godine mnoge korporacije su usvojili politike različitosti i inkluzije, posebno velike internacionalne kompanije. Kao da su se jednog jutra probudili i rekli: „Sada su nam potrebne politike različitosti i inkluzije na svim nivoima, i moramo ih uvesti u svim državama u kojima poslujemo“. Rezultat je taj da odjednom imamo kompanije koje tvrde da neguju različitost, a istovremeno se jedva pridržavaju minimalnih standarda kada su u pitanju zakoni o radu. Čak i na mreži LinkedIn i drugim društvenim mrežama, videćete mnoge kompanije koje koriste termine „različitost“ i „inkluzija“, ali se bojim da je to samo još jedan od KPI parametara tj zadatih ciljeva koji se moraju štiklirati, ili se radi o propagiranju različitosti u svrhu pukog brendiranja. Sa druge strane, imate mnogo kompanija koje su zapravo implementirale različitost i inkluziju u svoj etos. Pa tako sad imamo svojevrsni paradoks u kojem imate situaciju da neke kompanije mnogo ulažu u ova pitanja, primer je IKEA, dok su neke kompanije, na primer, nezvanično blokirale povećanje minimalne razrade u Srbiji a intenzivno brendiraju sebe kao odgovorne i inkluzivne sto je, složićete se, nepomirljivo. Te iste kompanije tvrde da vode računa o građanima. Previđa se da su različitost, jednakost i inkluzija u samoj osnovi ljudskih prava, i da postoje veoma konkretni koraci koje treba preduzeti na tom polju gde to ne može biti ostavljeno slobodnom tumačenju i proizvoljnom delovanju. Sada moramo da se borimo ne samo protiv pinkwashinga, već i protiv zloupotrebe ljudskih prava u svrhu korporativnog marketinga.

OTTO: Na kraju, ono što je važno je ono što vam kolege govore. Jer ne radite ovo zbog promovisanja brenda, već zbog svojih kolega, sa ciljem da njima stvorite sigurno okruženje. Mi sprovodimo mnogo internih anketa, i rezultati nam pokazuju da 87 odsto naših kolega oseća da može da bude ono što jeste na radnom mestu. Čak imamo kolege koje su autovane na poslu, ali ne i među prijateljima i porodicom. Iskustvo autovanja na poslu ih osnažuje da počnu polako da bivaju otvoreni i sa svojim bližnjima. Postoji jedna veoma lepa priča o jednom našem gej kolegi koji se autovao tokom pauze za kafu i cigaretu na poslu i to svom strejt kolegi koji je zapravo primer nekih tradicionalnih poimanja kada je u pitanju heteroseksualnost. Odgovor koji je gej kolega dobio je zagrljaj strejt kolege. E, to je atmosfera koju mi stvaramo. Imamo 700 ljudi koji rade u našoj zgradi, i ukoliko i gej i strejt kolege osnažujete da menjaju narativ i izvan bezbednih IKEA zidova, onda možemo reći da zaista stvarate vrstu pokreta i da pravite razliku.

Tu postoji i određena prednost, s obzirom da onaj osećaj „Mrzim ponedeljak i odlazak na posao“ može da nestane, jer se osećaju bolje nego među prijateljima i porodicom. Kada su u pitanju beneficije, koje su to beneficije koje zaposleni u kompaniji IKEA imaju?

OTTO: U potpunosti smo posvećeni jednakosti. Između ostalog, obezbeđujemo priliku za zdravstveno osiguranje za sve članove domaćinstva, bilo da je u pitanju partner istog ili različitog pola. Imamo programe za penziju, popuste za zaposlene, povoljnije obroke u restoranu, podržavamo zdrav način života. Pokušavamo da za naše zaposlene stvorimo dobro mesto za rad iz ugla beneficija. Puno ljudi je odlučilo da radi za kompaniju IKEA zbog njene kulture. Ljudi osećaju naše vrednosti – zajedništvo, odgovornost, jednostavnost, ohrabrenje da budu drugačiji – čim se prijave za posao u našoj kompaniji. Mi stvaramo očekivanja među našim zaposlenima i svakog dana  smo u obavezi da ta očekivanja ispunimo. Naravno, nije savršeno. Ponekad pravimo greške, kao i svi. Zato je važna kultura otvorenosti, gde ljudi mogu da kažu: „Mmm, moje iskustvo nije baš uvek bilo takvo…,“ i da razgovaraju sa svojim liderima, i ukoliko je potrebno, dovedu IKEA vrednosti u pitanje. Čak 88 odsto naših zaposlenih kaže da su uključeni u priču o IKEA vrednostima, dok 86% kaže da zaista živimo u skladu sa njima. Takođe, imamo visoke indekse liderstva, i to nas čini vrlo ponosnim.

MLADEN: Treba imati na umu da većina pripadnika LGBT+ zajednice radi u sredinama koje ne pružaju osećaj sigurnosti. I to je tako. Kada pričamo o kompaniji IKEA, pričamo o standardu koji treba da se postigne, ne pričamo o prosečnoj situaciji u Srbiji. Situacija je obrnuta. Zato kao organizacija podržavamo kompanije koje žele zaista da implementiraju jednakost. I to radimo tako što sednemo za sto sa kompanijom, zatražimo im da otvore svoja vrata, i svoje procese, i sprovedemo anonimnu anketu u okviru koje pitamo njihove zaposlene kako se osećaju, da li osećaju da rade u sigurnom okruženju, sa kojim izazovima se suočavaju. Na osnovu toga, stvaramo detaljnu sliku o situaciji. I onda uzmemo sva interna dokumenta, politike, podatke, analiziramo ih i detektujemo slabe tačke koje predstavljamo donosiocima odluka u kompaniji, kao i korake koje treba da preduzmu da bi zagarantovali jednakost. Mnogi lideri kompanija kažu: „Ja nisam homofobičan,“ ali nije stvar njihovog ličnog stava, stvar je u tome da li se zaposleni osećaju sigurnost u radnom okruženju i da li ih mehanizam štiti. Kako bismo standardizovali delovanje u tom pogledu, kreirali smo standard „Safe to Be Me“ koji kompanija treba da ispuni da bi bila sertifikovana kao LGBT+ friendly sredina.. „Safe to be me“ je sveobuhvatan i vrlo konkretan standard gde se od kompanija traži da jasno urede koji oblici ponašanju nisu dozvoljeni, šta se dešava kada neko prekrši ova pravila, kako se štite i obeštećuju zaposleni. Potom zahteva izjednačavanje beneficija, razvoj specijalizovanih usluga podrške za LGBT+ te traži izdvajanje sredstava koja bi se koristila za ovu namenu. Takođe, razvija kapacitet menadžmenta i zaposlenih da znaju da rade sa LGBT+ zaposlenima te obezbeđuje podršku inkluziji LGBT+ zaposlenih od stane menadžmenta i uvodi lica koja su zadužena za mere jednakosti. Verovatno najveća snaga procesa se ogleda u tome što osposobljava sve aktere da efikasno upravljaju različitostima, prevenira rizike i obezbeđuje sigurnost.  IKEA, zajedno sa druge dve kompanije, biće jedna od prvih sertifikovanih kompanija u Srbiji.

Hteo bih da Vas pitam o mehanizmu u kompaniji IKEA. Ako se desi nešto što ima veze sa diskriminacijom ili homofobijom, šta radite?

OTTO: Sarađujemo sa organizacijom Trust Line, ne samo u vezi sa LGBT+ diskriminacijom. Ako se bilo ko u kompaniji oseća diskriminisano ili zlostavljano, i oseća da ne može da podeli to sa svojim nadređenim, ili je nadređeni deo problema, uvek može to da prijavi anonimno, i onda to ide direktno do globalne organizacije, i slučaj se ispituje sa te polazne tačke. Mislim da je važno imati takve mehanizme kako bi se sačuvale i zaštitile vrednosti koje negujemo.

Da, ali čuo sam drugačije stavove, da je kvalitet života LGBT+ ljudi tema broj jedan u kompanijama, i da sve izgleda savršeno na papiru, ali šta se dešava u praksi? Takođe, Mladen je pomenuo odličan izraz, pinkwashing, da li vidite da neke kompanije idu tim putem?

OTTO : Postoje takvi slučajevi, i mislim da treba da razlikujemo dva tipa kompanija. Jedan tip su one kompanije koje pričaju priču verujući da to donosi vrednost njihovom brendu, dok druge kompanije zapravo imaju funkcionalne mehanizme i politike inkluzije. Ponovo, najvažnije je ono što zaposleni kažu. Važno je pričati o ovim pitanjima – pinkwashing, greenwashing… I važno je imati organizacije kao što je IDEAS. Posao koji Mladen obavlja u okviru organizacije IDEAS i sa EBA, je od ključnog značaja.

MLADEN: Kada je u pitanju pinkwashing, da, to je nešto što je prisutno. I mi moramo da budemo čvrsti u stavu koji kaže: ne, to nije u redu. Tu EBA stupa na scenu, kao i naše aktivnosti koje preduzimao u okviru partnerstava sa kompanijama koje odgovorno posluju. U narednom periodu, radićemo na razvoju metodologije za ocenjivanje kompanija na polju jednakosti, što će biti odličan alat u borbi protiv pinkwashinga.

Prošle godine, IKEA je podržala EuroPride u Beogradu. Šta je bio rezultat?

OTTO: IKEA je bila jedan od glavnih sponzora EuroPridea jer smatramo da je to dobra prilika i platforma koja može doneti pozitivnu vidljivost LGBT+ pitanjima u okviru šire društvene zajednice i doprineti većoj prihvaćenosti i jednakosti. Za nas u kompaniji IKEA, podrška festivalu EuroPride je bio prirodan i logičan korak u okviru naše dugoročne podrške LGBT+ zajednici. Zalaganje za jednakost na radnom mestu, na tržištu, i unutar zajednice, je naša odgovornost i posvećeni smo poštovanju ljudskih prava u okviru svih oblasti našeg poslovanja, i interno i eksterno. To je polje u kome je potrebno strpljenje da zapravo vidimo konkretne konačne rezultate. Još puno posla je pred nama, i mi planiramo vredno da radimo na tome, sa aktivnom ulogom u EBA alijansi.

U mnogim državama, negativne reakcije su bile mnogo gore nego u Srbiji. Ali uprkos tome, odlučili ste da podržite LGBT+ zajednicu.

OTTO: Mi vidimo to kao pitanje jednakosti. Ne radi se samo o LGBT+ zajednici, mislim da postoji još izazova u društvu kada je u pitanju jednakost. Jednakost je ljudsko pravo, a različitost pruža određenu vrstu moći. Kompanije u kojima postoji različitost su produktivnije i profitabilnije. Puno istraživanja se radi na tu temu, i ukoliko različitost shvatite kao prioritet, onda zaista pristupate svom poslovanju iz različitih uglova, koja god da je oblast u pitanju. IKEA želi da bude za mnoge. Zato je važno da naša radna snaga predstavlja mnoge.

MLADEN: Mislim da je to što Oto kaže možda ključ za izgradnju savezništva, jer kada uspostavite jednakost u bilo kom kontekstu, uspostavljate jednakost kao princip za sve. Omogućavanje dobrobiti za sve je ključna stvar pomoću koje možemo da gradimo partnerstva, jer ta partnerstva ne štite samo LGBT zajednicu. Oni štite sve. Od starosne diskriminacije, rasizma, nacionalne netrpeljivosti itd.

Vi ste gej muškarac koji radi za kompaniju IKEA Jugoistočna Evropa, ali locirani u Beogradu. Da li ste se bojali dolaska u Srbiju, i u čemu je razlika između rada i života u Srbiji za gej muškarce?

OTTO: Nisam se bojao. Potičem iz vrlo privilegovane sredine, Holandije, u kojoj je biti gej prihvatljivo. Nakon što sam radio u Holandiji više godina, preselio sam se u Švedsku, koja je takođe vrlo tolerantna zemlja. Onda sam se preselio u Ujedinjeno Kraljevstvo, tamo je slična situacija. A onda, u sred pandemije, preselio sam se u Srbiju, u kojoj nikada ranije nisam bio. Malo sam se bavio istraživanjem, guglao sam Pride u Srbiji, i saznao sam da se to nije dobro završilo… ali, moram da kažem da se nikada nisam osećao uplašeno. Naravno, drugačije je. Da li bih se ovde držao za ruke sa partnerom na ulici? Verovatno ne. Ali se ni ne krijem. Uvek kažem da je biti gej ono što sam, a ne ko sam. To je samo jedan deo mog identiteta. Isto kao kada je neko roditelj, to je deo onoga što su. Ne identifikuje ih u potpunosti. Ja sam mnogo više od gej muškarca. Ja sam takođe partner, sin, prijatelj, profesionalac.

Poslednje pitanje. Koji su Vaši naredni koraci?

OTTO: Naredni koraci? Jedan od njih je IDAHOT koja se približava. Želimo da dom bude bezbedno mesto za sve. Ali dom nije bezbedno mesto za mnoge pripadnike LGBT+ zajednice, zato ćemo se ove godine fokusirati na pružanje podrške mladima da otvoreno saopšte svoju orijentaciju i da promene narativ. Ne samo kroz IDAHOT, već i putem drugih aktivnosti koje realizujemo. Jednakost, različitost i inkluzija ostaju važne teme za nas, i mi ćemo nastaviti da budemo posvećeni obezbeđivanju jednakih prilika za sve, bez obzira na njihov identitet i to odakle potiču. IKEA je humanistička kompanija i naš cilj je nastavimo da odražavamo različitost tržišta na kojima poslujemo i da stvaramo inkluzivnu kulturu u kojoj svako može biti svoj.

MLADEN: Naš cilj je da u najvećoj mogućoj meri poguramo primenu Zakona o zabrani diskriminacije kao i pravno prepoznavanje i zaštitu LGBT+ parova i porodica. Takođe, želimo da uvedemo što je više moguće direktnih mera za podršku LGBT+ zajednici u nacionalnoj antidiskriminacionoj strategiji koja će biti usvojena za period koji se odnosi na gotovo celu deceniju. Ukoliko ne budemo ovo ostvarili, verovatno neće biti značajnih promena situacije odnosno položaja LGBT+ osoba pre 2030. Takođe, kada je u pitanju EBA, potrudićemo se da barem udvostručimo broj kompanija članica. I želeli bismo da do kraja godine barem šest kompanija u Srbiji bude sertifikovano. A ono što bih takođe želeo jeste da pružimo direktniju i značajniju podršku LGBT+ građanima, zato ćemo početi sa implementacijom projekta u okviru koga će LGBT+ osobe moći da koriste resurse naše organizacije kako bi se zaštitili od diskriminacije kao što to do sada vrlo uspešno koriste neke druge grupe. IDEAS je takođe postao mesto gde zaposleni kompanija koje su članice EBA mogu priložiti svoju žalbu kako bi se pokrenu postupka zaštite i rešavanja spora. Ukoliko se LGBT+ zaposleni  suočava sa određenom vrstom diskriminacije na poslu, a nema osećaj da može otvoreno da razgovara sa nekim unutar kolektiva, IDEAS se može koristiti kao nezavisan i anonimni sistem za podnošenje žalbi. Na kraju važno je da napomenemo da će ova i sledeća godina, verovali ili ne, biti odlučujuća za položaj LGBT+ građana tokom narednih 10 godina zbog zakonskih i strateških promena gde želimo da pozovemo kako LGBT+ osobe tako i kompanije da preduzmu dodatne napore kako bi se obezbedila jednakost.