Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS upozorava na sve češće proizvoljne odluke Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) prilikom bezbednosnih procena stranaca, uključujući izbeglice i tražioce azila, kojim ih označavaju kao „neprihvatljiv bezbednosni rizik“. Ovakve odluke izlažu ljude riziku od proterivanja u treće zemlje ili zemlje porekla gde im prete progon ili ozbiljne nepravde, proizvoljno se pritvaraju ili im se onemogućava da zadrže ili dobiju pravne statuse koji im omogućavaju pristup ljudskim pravima u Srbiji.

 U prethodne dve godine zabeležen je značajan porast slučajeva u kojima su strani državljani olako okarakterisani kao “rizici po nacionalnu bezbednost“. Ovakve ocene ozbiljno utiču na različite vrste imigracionih postupaka, uključujući ukidanja supsidijarne zaštite izbeglicama iz Sirije, odbijanja zahteva za azil osobama koje su poreklom iz Palestine ili donošenja rešenja o vraćanju državljana Turske kojima u zemlji porekla preti progon. Takođe, državljani Rusije, koji se protive ratu u Ukrajini, često su označeni kao bezbednosni rizici. Slične mere preduzete su i prema pojedincima iz susednih zemalja, poput glumca i književnika Feđe Štukana, kome je odbijen ulazak u Srbiju.

Posledica ovakvih proizvoljnih odluka MUP-a je sve učestalija praksa odbijanja ulaska, donošenja rešenja o vraćanju, kao i odbijanja lokalnih policijskih stanica da strance registruju u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti, čime im se uskraćuje pristup postupku azila. Takođe, ove odluke uključuju i otkazivanja boravka, odbijanje zahteva za azil, lišenje slobode u prihvatilištima za strance i slično. Podsećamo da je čak i Zaštitnik građana kritikovao praksu proizvoljnog pritvaranja u prihvatilišta za strance. On je ocenio kao nezakonito lišenje slobode slučajeve u kojima su osobe koje ne mogu biti proterane (što je jedina svrha smeštanja u prihvatilište) bile pritvarane samo zato što su ocenjene kao „neprihvatljiv bezbednosni rizik“.

Posebno zabrinjavaju slučajevi teško obolelih stranaca, koji zbog psiho-socijalnih poteškoća prave prekršaje, ali ne i krivična dela, a kojima se ne pruža adekvatna pomoć. Umesto toga, zbog ponašanja koje je uzrokovano njihovim psiho-socijalnih poteškoćama, njihovi zahtevi za azil su odbijani, što se može tumačiti samo kao kazna koju trpe zbog stanja na koje ne mogu da utiču.

Zbog proizvoljnih procena stranaca kao bezbednosnog rizika, IDEAS je već podneo jednu ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije, dok se u drugim predmetima trenutno iscrpljuju redovna pravna sredstva. Iako podržavamo potrebu za bezbednosnim procenama svih stranih državljana u Srbiji, naglašavamo da svaka odluka koja određuje njihov imigracioni status mora biti dovoljno obrazložena kako bi omogućila strancima da imaju realnu šansu da ospore tu procenu.

Praksa donošenja odluka koje sadrže samo konstataciju da je neko „neprihvatljiv bezbednosni rizik“ predstavlja kršenje Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o strancima, Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, Ustava, Evropske konvencije i drugih međunarodnih instrumenata za zaštitu ljudskih prava.