Između upotrebe i zloupotrebe jezika linija je tanka. Novinari treba da budu svesni da upotreba nepreciznih ili neprikladnih pojmova prilikom izveštavanja može doneti veliku štetu i ljudima o kojima se izveštava, ali i publici kojoj se obraćaju. Ipak, takva praksa nije uvek rezultat loše namere novinara, urednika ili vlasnika medija, nego i rezultat nedovoljne informisanosti ili poznavanja specifične teme o kojoj se izveštava.

 

Novinari koji se bave izveštavanjem o migracijama, izbeglicama, migrantima, tražiocima azila i drugim ranjivim grupama ljudi u pokretu, treba da poznaju ne samo lingvistička i sociološka značenja pojedinih pojmova, nego i njihova pravna značenja. Osvrnućemo se na najčešće pojmove koji se često neprecizno i pogrešno koriste prilikom medijskog izveštavanja.

 

 

MEŠOVITE MIGRACIJE su masovna kretanja ljudi koji u isto vreme svoje zemlje porekla napuštaju iz različitih razloga: zbog ratova i sukoba, progona, nasilja, masovnih kršenja ljudskih prava, ekonomskih razloga ili klimatskih promena.

 

IZBEGLICE su ljudi koji su svoje zemlje porekla napustili u strahu od progona i ozbiljnih nepravdi koje mogu biti posledice oružanih sukoba, političke nestabilnosti ili drugih događaja u koje mogu dovesti do masovnog kršenja ljudskih prava. Izbeglice ne mogu da se vrate u svoju zemlju porekla i ne smeju se vraćati dokle god postoje rizici.

 

MIGRANTI su ljudi koji su odlučili da se presele u drugu državu, ne zbog straha od progona i ozbiljnih nepravdi kao posledice oružanih sukoba ili drugih događaja koje mogu dovesti do masovnog kršenja ljudskih prava, nego zbog ekonomskih razloga, boljeg obrazovanja, zbog spajanja porodice ili iz drugih razloga. Migrantima ne preti opasnost od progona prilikom povratka u zemlje porekla.

 

APATRID je lice bez državljanstva, odnosno osoba koju nijedna država ne smatra svojim državljaninom u skladu sa svojim zakonima. Postoje ljudi koji su rođeni bez državljanstva, ali i oni koji su kasnije, usled različitih životnih okolnosti, postali osobe bez državljanstva.

 

INTERNO RASELJENA LICA su ljudi koji, pogođeni prisilnim raseljavanjem i u potrazi za sigurnošću, nisu prešli međunarodno priznatu granicu. Za razliku od izbeglica, oni beže unutar granica svoje zemlje. U Srbiji su, pored interno raseljenih lica sa Kosova, u najugroženijem položaju interno raseljeni Romi.

 

DETE BEZ PRATNJE je dete koje je razdvojeno od oba roditelja ili drugih rođaka, odnosno staratelja, i o kom ne brine nijedna odrasla osoba, koja bilo po zakonu ili običaju ima tu ulogu. Dete se može identifikovati kao dete bez pratnje i prilikom ulaska u zemlju, ali bez pratnje može da ostane i tokom boravka na teritoriji Republike Srbije.[1]

 

RAZDVOJENO DETE je dete koje je razdvojeno od jednog ili oba roditelja, ili od staratelja po zakonu ili običaju, ali ne nužno i od drugih rođaka. U tom smislu razdvojena deca mogu da budu u pratnji odraslog člana porodice. Odsustvuju roditelji ili zakonski staratelji koji bi se o njima brinuli i koji bi ih štitili i zbog toga deca trpe u društvenom i psihološkom pogledu. Iako se čini da neka deca odvojena od roditelja imaju pratnju, odrasle osobe koje ih prate nisu nužno sposobne ili prikladne da se brinu o detetu.[2]

NAJBOLJI INTERES DETETA je kompleksan pojam i ima trostruko značenje: osnovno pravo deteta, intepretativni princip i pravilo postupanja. Najbolji interes deteta ne mogu odrediti policijski službenici, već stručni radnici centra za socijalni rad. U kontekstu poštovanja najboljeg interesa deteta pretežna uloga policijskih službenika jeste upućivanje dece u riziku na stručne radnike centara za socijalni rad.[3]

DECA U RIZIKU Deca izbeglice i migranti su u većoj meri izložena različitim rizicima za dobrobit od ostale dece. Decu u riziku možemo definisati kao decu kojoj su ugrožena osnovna prava ili kojoj je onemogućeno zadovoljenje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, odeća, sklonište, lekovi itd.), odnosno o kojima niko ne brine na adekvatan način. Kao posledica izloženosti riziku deca mogu da ne ostvare svoj pun potencijal.[4]

STARATELJI DECE IZBEGLICA bez pratnje roditelja, staratelja ili odgovorne odrasle osobe su osobe koje brinu o najboljem interesu deteta, obezbeđuju da dete učestvuje u donošenju odluka koje su za njega važne, obezbeđuju pravnu podršku i zastupanje, brinu o bezbednosti deteta, povezuju dete sa pružaocima različitih usluga i drugo.

 

AZIL je oblik zaštite koji Republika Srbija odobrava strancu za kojeg se utvrdi da bi u slučaju povratka u zemlju porekla bio izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju, te bi njegov život, bezbednost ili sloboda bili ugroženi. Azil uključuje pravo na boravak i druga prava regulisana zakonom. Ukoliko se okolnosti u zemlji porekla stranca promene, odluka o azilu se može revidirati.

 

PRAVO NA UTOČIŠTE je pravo na boravak i zaštitu koja se daje osobi za koju nadležni organ utvrdi da opravdano strahuje od progona u državi porekla ili državi uobičajenog boravka.

 

PRIVREMENA ZAŠTITA je zaštita koja se odobrava odlukom Vlade Republike Srbije u slučaju masovnog priliva raseljenih lica koja se ne mogu vratiti u državu svog porekla ili državu uobičajenog boravišta. Privremena zaštita se dodeljuje u slučajevima masovnih egzodusa i može važiti kolektivno za sve građane dok u njihovoj zemlji porekla ili boravišta traje rat.

 

SUPSIDIJARNA ZAŠTITA je zaštita koja se odobrava strancu koji bi u slučaju povratka u državu porekla ili državu uobičajenog boravišta bio izložen trpljenju ozbiljne nepravde i koji ne može ili koji se zbog takve opasnosti ne želi staviti pod zaštitu te države.

 

TRAŽILAC AZILA je stranac koji za sebe tvrdi da je izbeglica i koji je podneo zahtev za azil o kojem nije doneta pravosnažna odluka[5]. Pravo na azil i postupak azila uređen je nacionalnim propisima svake zemlje.

 

PRINUDNO UDALJENJE je opšti termin kojim se opisuje svaki vid protivvoljnog vraćanja stranaca iz jedne zemlje u drugu. Pod prinudnim udaljenjem podrazumevamo proterivanje stranaca koje se najčešće vrši kada nezakonito borave na teritoriji neke države, a u Srbiji ono može biti posledica uručenog rešenja o vraćanju, prekršajnog, ali i krivičnog kažnjavanja.

 

ODLAZAK NA ”GAME” je sintagma koju izbeglice često koriste kako bi označili pokušaj ilegalnog prelaska granice. U ovom kontekstu ”game” označava ”igru za život” ili ”igru sa životom”, jer je put ka zemljama u kojima očekuju bezbedan i dostojanstven život često opasan i prepun prepreka koje su teške, nepredvidive i iscrpljujuće.

 

EKSTRADICIJA je jedan od oblika prinudnog udaljenja koja se sprovodi kada se u Srbiji nađe stranac protiv kojeg se u zemlji porekla vodi krivični postupak ili je krivično osuđen. Kroz ekstradicioni postupak ili postupak izručenja, Srbija ostvaruje međunarodnu krivičnopravnu saradnju sa drugim zemljama.

 

PUSHBACK je kolokvijalni izraz kojim se objašnjava kršenje zabrane kolektivnog proterivanja koja je zagarantovana članom 4 Protokola br. 4 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. To podrazumeva da se ljudi u grupama, najčešće van zakonskih procedura i bez razmatranja njihovih individualnih okolnosti, vraćaju iz jedne zemlje u drugu i na taj način se zemlje koje pribegavaju takvim praksama svrstavaju u red onih koje krše međunarodno pravo.

 

TRGOVINA LJUDIMA je vrbovanje, prevoz, premeštanje, skrivanje ili prihvat lica, uz primenu pretnje ili sile ili drugih oblika prinude, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili ugroženosti, ili davanjem ili primanjem novčanih sredstava ili druge koristi radi dobijanja pristanka lica koje ima kontrolu nad drugim licem u cilju eksploatacije. Eksploatacija, u najmanju ruku, uključuje iskorišćavanje prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualnog iskorišćavanja, prisilan rad ili pružanje usluga, ropstvo ili praksu sličnu ropstvu, služenje ili vađenje ljudskih organa.[6]

 

TRGOVINA DECOM se može se definisati kao regrutovanje, transportovanje, transfer, prihvatanje i primanje dece putem sredstava prinude ili upotrebe sile ili drugih oblika prinude, a radi eksploatacije.[7]

 

KRIJUMČARENJE LJUDI je omogućavanje nezakonitog prelaska granice osobi koja nije državljanin ili stanovnik države u koju želi da uđe, u zamenu za finansijsku ili neku drugu materijalnu korist. Kod krijumčarenja uglavnom postoji pristanak krijumčarene osobe, a odnos između krijumčara i krijumčarene osobe se završava kada se transakcija završi.

 

DISKRIMINACIJA je nejednako postupanje prema osobi ili grupi ljudi na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama da ostvare ustavom i zakonom zagarantovana prava. Lična svojstva mogu biti rasa, boja kože, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik, versko ili političko ubeđenje, pol, seksualna orijentacija i drugo.

 

SOCIJALNA DISTANCA označava stepen spremnosti pojedinaca ili grupe ljudi da komuniciraju i zajednički deluju sa drugim pojedincima ili grupama. Dakle, nivo socijalne distance predstavlja stepen razumevanja, bliskosti i emocija koje ljudi pokazuju jedni prema drugima, a što daje sliku njihovih društvenih odnosa.

 

KSENOFOBIJA označava strah ili anksioznost prema strancima ili, generalno, osobama koje su drugačije od nas. Ovaj pojam se upotrebljava i za označavanje osećaja mržnje prema ljudima koji dolaze iz različitog kulturnog, verskog, političkog i drugog konteksta.[8]

 

RASIZAM je uverenje da lična svojstva kao što su rasa, boja kože, jezik, veroispovest, nacionalnost ili etničko poreklo opravdavaju omalovažavanje i prezir prema određenoj osobi ili grupi ljudi. Rasizam podrazumeva i ideju o superiornosti određenih osoba ili grupa ljudi.[9]

 

STIGMATIZACIJA je ekstremno neslaganje sa određenom osobom ili grupom ljudi na osnovu njenih ličnih svojstava ili percipirabih društvenih karakteristika. To neslaganje veoma često podrazumeva pripisivanje stigme ili belega. Iako su na udaru stigmatizacije najčešće osobe sa fizičkim ili mentalnim invaliditetom, počinioci krivičnih dela, sve češće su to i pripadnici određenih rasa, nacija i religija.[10]

KULTURNI RASIZAM je uverenje da su neke kulture (kulturni obrasci, sistemi vrednosti i kulturne tradicije) superiorniji od drugih. Kulturni rasizam najčešće počiva na stereotipima o različitim kulturama i/ili etničkim grupama.[11]

 

ISLAMOFOBIJA u najširem smislu predstavlja predrasude prema muslimanima i diskriminaciju muslimana. Međutim, islamofobija uključuje i strah, nepoverenje, iracionalnu netrpeljivost, pa čak i mržnju prema ovoj etničkoj grupi.

 

ETNOCENTRIZAM označava praksu u kojoj se druga kultura i drugi etnicitet percipiraju iz ugla svoje kulture ili etniciteta (sopstvenog jezika, religije, običaja i dr.). U takvoj situaciji ljudi svoju kulturu i etnicitet percipiraju kao ”normalnu”, kao standard ili pravilo i uglavnom ih smatraju najboljim i najpravednijim.[12]

 

KULTURNA KOMPETENTNOST predstavlja sposobnost da se efikasno stupa u komunikaciju i interakciju sa ljudima koji dolaze iz različitih kultura. Kulturne razlike se koriste kao jedan resurs za učenje. Zato kulturna kompetentnost predstavlja osnov pozitivnog razvoja pojedinaca i zajednice.

 

KULTURNA MEDIJACIJA je proces izgradnje, obnavljanja društvenih veza i upravljanje svakodnevnim sukobima koji su zasnovani na kulturnim različitostima. Kulturnu medijaciju vodi obučena osoba koja je nepristrasna i neutralna, i koju obe strane u sukobu prihvataju. Kulturna medijacija pokušava da podrži ili poboljšava razmenu između osoba i institucija kroz uspostavljanje odnosa ili rešavanje sukoba.

 

KULTURNI DIVERZITET je postojanje različitih kulturnih zajednica i grupa u okviru istog društva. Imaju ga društva u kojima postoje kulturne razlike (različiti jezici, običaji, tradicije). Kulturne razlike mogu biti i u pogledu rodnih uloga, moralnih normi, seksualnog ponašanja i drugo.[13]

 

KULTURNI IDENTITET jeste lično i veoma snažno osećanje pripadnosti nekoj kulturnoj grupi koja može biti rasna, etnička, verska, polna/rodna, seksualna, generacijska, jezička ili druga. Kulturni identitet podrazumeva svest, znanje i osećanje osobe da je član grupe sa kojom se identifikuje. Snažan kulturni identitet može biti prepreka za suživot ili integraciju sa pripadnicima drugih kultura.[14]

 

VRŠNJAČKI EDUKATORI u izbegličkoj populaciji su mladi ljudi koji poseduju znanje, veštine i motivaciju da pomognu svojim vršnjacima da se pravilno informišu, izbegnu rizike koje nameće izbeglički život, ali i izgrade pozitivne stavove i veštine. Vršnjački edukatori informacije i znanja stiču od svojih mentora iz organizacija civilnog društva, ali i samostalno.

 

[1] Milanović M., ”Smernice za identifikaciju dece bez pratnje u Republici Srbiji”, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, Beograd, 2017, dostupno na: https://ideje.rs/wp-content/uploads/2020/07/Smrnice-za-identifikaciju-dece-bez-pratnje.pdf

[2] Milanović M., ”Smernice za identifikaciju dece bez pratnje u Republici Srbiji”, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, Beograd, 2017, dostupno na: https://ideje.rs/wp-content/uploads/2020/07/Smrnice-za-identifikaciju-dece-bez-pratnje.pdf

[3] Milanović M., ”Smernice za identifikaciju dece bez pratnje u Republici Srbiji”, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, Beograd, 2017, dostupno na: https://ideje.rs/wp-content/uploads/2020/07/Smrnice-za-identifikaciju-dece-bez-pratnje.pdf

[4]

[5] Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, portal Paragraf, dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-azilu-i-privremenoj-zastiti.html, član 2.

[6] Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, Varšava, 2005, dostupno na: https://rm.coe.int/168064899d

[7] Milanović M., ”Smernice za identifikaciju dece bez pratnje u Republici Srbiji”, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, Beograd, 2017, dostupno na: https://ideje.rs/wp-content/uploads/2020/07/Smrnice-za-identifikaciju-dece-bez-pratnje.pdf

[8] Vlaškalin T., ”Oni i mi – (de)konstrukcija straha”, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, 2020, dostupno na http://ideje.rs/wp-content/uploads/2021/03/ONI_I_MI_dekonstrukcija_straha.pdf

[9] Vlaškalin T., ”Oni i mi – (de)konstrukcija straha”, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, 2020, dostupno na http://ideje.rs/wp-content/uploads/2021/03/ONI_I_MI_dekonstrukcija_straha.pdf

[10] Nevenka Žegarac, Aleksej Kišjuhas, Ivana Koprivica, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Novi sad, 2016, ”Pojmovnik kulturno kompetentne prakse”, dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/2018-05/pojmovnik_kkp.pdf

[11] Nevenka Žegarac, Aleksej Kišjuhas, Ivana Koprivica, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Novi sad, 2016, ”Pojmovnik kulturno kompetentne prakse”, dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/2018-05/pojmovnik_kkp.pdf

[12] Nevenka Žegarac, Aleksej Kišjuhas, Ivana Koprivica, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Novi sad, 2016, ”Pojmovnik kulturno kompetentne prakse”, dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/2018-05/pojmovnik_kkp.pdf

[13]  Nevenka Žegarac, Aleksej Kišjuhas, Ivana Koprivica, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Novi sad, 2016, ”Pojmovnik kulturno kompetentne prakse”, dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/2018-05/pojmovnik_kkp.pdf

[14] Nevenka Žegarac, Aleksej Kišjuhas, Ivana Koprivica, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Novi sad, 2016, ”Pojmovnik kulturno kompetentne prakse”, dostupno na: https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/2018-05/pojmovnik_kkp.pdf