Efikasan odgovor na rodno zasnovano nasilje zahteva povećanje stope prijave, ali i revidiranje svih sistema podrške.

Porodično nasilje predstavlja ozbiljan društveni problem, koji pogađa veliki broj žena i devojčica. Ovaj oblik nasilja ima dugoročne posledice po fizičko i mentalno zdravlje žrtava, kao i po njihovu socio-ekonomsku stabilnost. Uprkos postojećem zakonodavnom okviru i proklamovanim merama zaštite, značajan broj žena koje su izložene nasilju ostaje van domašaja sistema podrške. Istraživanje koje je sproveo Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS početkom 2025. godine na reprezentativnom uzorku od 800 žena, od čega 292 sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja u partnerskim odnosima, ukazuje ne veoma nizak nivo efektivnosti postojećih sistema i potrebu za ozbiljnim preispitivanjem trenutnih oblika podrške i kapaciteta sistema da odgovore na rodno zasnovano nasilje.

Ključni nalazi:

• Samo 20.7% žena koje su doživele neki oblik partnerskog nasilja u Srbiji potražilo je pomoć od institucija ili organizacija.
• Žene koje se obrate za pomoć najčešće se obraćaju centrima za socijalni rad (60%), a zatim policiji (46%). Slede crkva ili druge verske organizacije (38%) i zdravstvene ustanove (32%), dok se najmanji procenat žena obraća nevladinim organizacijama (6%). Dodatnih 16% žena koje su tražile pomoć obratilo se i drugim institucijama i organizacijama, pre svega advokatima i pružaocima usluga psihosocijalne podrške.
• Postoji značajna razlika u oceni efektivnosti pomoći koju su pružile različite institucije i organizacije.
• Čak 81% žena koje su se obratile crkvi ili drugoj verskoj organizaciji navodi da im je ta organizacija uglavnom ili u potpunosti pomogla da reše situaciju u kojoj se nalaze. Ovaj nalaz ukazuje na značajnu ulogu verskih organizacija i zahteva dalju analizu kako bi se bolje razumele njihove prakse podrške.
• 69% žena navodi da im je obraćanje zdravstvenoj ustanovi uglavnom ili u potpunosti pomoglo, dok su, u odnosu na rad policije i centara za socijalni rad, mišljenja podeljena. Tako 49% žena navodi da su im centri za socijalni rad uglavnom ili u potpunosti pomogli, dok 43% isto navodi za policiju.
• Svega 8% žena koje su kontaktirale organizacije civilnog društva navodi da su im one uglavnom pomogle, dok 92% navodi da im uglavnom ili uopšte nisu pomogle.

Rezultati istraživanja ukazuju na nekoliko ključnih izazova u sistemu podrške žrtvama partnerskog nasilja u Srbiji. Relativno niska stopa prijavljivanja nasilja odražava duboko ukorenjene prepreke sa kojima se žene suočavaju. Nepoverenje u institucije, nedostatak informacija o dostupnim uslugama, strah od eskalacije nasilja i stigmatizacije, kao i izostanak podrške bližeg okruženja, mogu biti faktori koji doprinose tome da većina slučajeva ostane nevidljiva. Bez obzira na razlog, ovaj rezultat ukazuje da su potrebne sistemske mere za podsticanje prijavljivanja i povećanje obuhvata sistema podrške.

Istraživanje ukazuje i na ključnu uloga, ali i nedovoljnu efikasnost državnih institucija. Tako žene pomoć pre svega traže od centara za socijalni rad i policije. Ipak, zabrinjava podatak da polovina žena koje su im se obratile nije dobila efikasnu pomoć u rešavanju situacije nasilja. Ovakva, nedovoljno efikasna podrška, ne samo da ne rešava problem, već i produbljuje osećaj bespomoćnosti i obeshrabruje žrtve da ponovo traže pomoć, te potencijalno ugrožava dobrobit žena. U tom smislu podaci pokazuju da dosadašnji pristupi jačanja usluga centara za socijalni rad i policije nije dovela do adekvatnog odgovora.  Zato je potrebna hitna analiza i reforma dosadašnjih pristupa u jačanju kapaciteta ovih institucija, kao i dizajna sistema, kako bi se osigurala njihova efikasnost u zaštiti žena sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja. Istraživanje ukazuje i da se veliki broj žena obraća crkvi ili drugim verskim organizacijama, kao i na efektivnost ove podrške. Ovaj nalaz ukazuje na važnu ulogu koju verske organizacije imaju, ali je neophodno i njihovo bolje povezivanje sa sistemima podrške. Budući da verske organizacije deluju van formalnog institucionalnog okvira, potrebno je detaljnije istražiti prakse podrške, osigurati da su u skladu sa profesionalnim standardima i pravima žrtava, i integrisati pozitivne aspekte tih praksi u širi sistem podrške.

Istraživanje pokazuje da se izuzetno mali broj žena za podršku obraća organizacijama civilnog društva, a među onima koje su se obraćale, većina navodi da nije dobila očekivanu podršku. Ovaj nalaz ukazuje da je neophodno hitno preispitati uslove za rad i preduzeti konkretne mere za unapređenje kvaliteta i dostupnosti podrške koju pružaju nevladine organizacije.

Ovi podaci ukazuju da sistem podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja u Srbiji ne funkcioniše. Najveći broj slučajeva rodno zasnovanog nasilja ostaje nevidljiv za sisteme podrške, pri čemu ni u slučaju kada se žene obrate za podršku, ni sistemi ni nevladine organizacije ne mogu da im obezbede efektivnu zaštitu. Imajući u vidu ove podatke, teško je zamisliti da se bez strukturalnih promena, kako na nivou dizajna sistema, tako i obezbeđivanja podrške nevladinim organizacijama, može ostvariti efikasna zaštita žena od rodno zasnovanog nasilja.

Predstavljeni podaci deo su istraživanja koje je IDEAS sproveo u okviru projekta „Mostovi ka nezavisnosti“, uz podršku Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena.

Ključne rezultate istraživanja možete preuzeti OVDE.