”Veoma sam zabrinuta zbog porasta ksenofobije u Srbiji. Obzirom da Srbija ima mnogo iskustva sa prihvatom ljudi koji beže od rata, a imajući u vidu i dobrodošlicu kojom su građani dočekivali izbeglice sa Bliskog Istoka od početka izbegličke krize 2015. godine, iznenadio nas je i zabrinuo porast negativne retorike na društvenim mrežama i u nekim medijima. Dati ljudski lik brojkama, objašnjavati razloge za beg izbeglica, pisati o njihovim sposobnostima i ljudskom kapitalu, njihovom doprinosu društvu umnogome bi pomoglo da se razveju zablude”, smatra Frančeska Boneli, šefica Predstavništva Agencije UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji.

UNHCR je 2020. godine obeležio 70. godišnjicu postojanja. Međutim na početku je bilo predviđeno da njegov mandat traje tri godine da bi se našla rešenja za izbeglice nakon Drugog Svetskog rata. Kakva je situacija danas? Koliko ima izbeglica u svetu i koje su zemlje najviše pogođene izbegličkim krizama?

Tako je. Inicijalni plan je bio da će UNHCR prestati da postoji nakon tri godine. Izbijanjem novih sukoba na svim kontinentima, od Agencije UN za izbeglice zatraženo je da obezbedi zaštitu i pomoć milionima prisilno raseljenih ljudi u svetu. Nažalost, od tada njihov broj nastavlja da raste iz godine u godinu. 2021. počinjemo sa nezapamćenih 79,5 miliona prisilno raseljenih osoba od kojih su 29,6 miliona izbeglice a 45,7 miliona interno raseljena lica. Sukobi se nastavljaju uprkos apelu Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za obustavu vatre tokom pandemije korona virusa. UNHCR je zabrinut zbog izbijanja novih sukoba dok za stare još uvek nisu nađena rešenja: građanski rat u Siriji ulazi u desetu godinu; nasilje u Avganistanu traje već četiri decenije. Spisak je dugačak i sraman za čovečanstvo. 67 posto svih izbeglica dolazi iz Sirije, Venecuele, Avganistana, Južnog Sudana i Mjanmara. To su najhitnije raseljeničke krize u kojima je UNHCR jako angažovan.  

Ratovi u svetu se nažalost, nastavljaju, a svaki sobom donosi specifične izazove. Ipak, danas se svi, uključujući i izbeglice, suočavaju sa novim globalnim izazovom – pandemijom korona virusa. Sa kojim izazovima se suočava UNHCR u tom kontekstu i koje su posebne potrebe izbeglica da bi se rizici po njihovo zdravlje sveli na minimum? 

COVID-19 nije zaustavio ratove pa time ni raseljavanje stanovništva. Međutim, očigledan je određeni pad broja ljudi u pokretu, uglavnom zbog ograničenja kretanja koje su države uvele: 90 zemalja u svetu potpuno je zatvorilo svoje granice, a neke su čak i vraćale izbeglice. Vraćanje izbeglica na teritorije gde im život može biti ugrožen – refoulement – predstavlja kršenje Člana 33 Konvencije o izbeglicama. UNHCR sa zadovoljstvom konstatuje i veoma je zahvalan što su granice Srbije ostale otvorene i što je država omogućila pristup azilu onima kojima je on potreban. Pandemija, koja je sada ušla u 12. mesec, uticala je na sve nas. Ipak, najteže su pogođene naugroženije kategorije među kojima su izbeglice, drugi prisilno raseljeni u svojim zemljama, apatridi i marginalizovani. Širom sveta, UNHCR je organizovao aktivnosti vezane za reagovanje na COVID-19 krajem marta 2020. godine. Obzirom da se 80 posto svih prisilno raseljenih osoba nalazi u zemljama sa niskim prihodima, Agencija je intenzivirala zdravstvene usluge, poboljšala pristup vodi, sanitarnim i higijenskim uslovima za njih. Istovremeno, nastavljamo da sarađujemo sa vladama da bismo osigurali da ove grupe budu uključene u nacionalne planove reagovanja na COVID-19. Širom sveta obezbedili smo i isporučili više od 25 miliona komada različite zaštitne opreme. Intenzivirali smo i podelu novčane pomoći zbog posledica virusa koja je sada dostigla USD 50 miliona širom sveta. Veoma smo zadovoljni i zahvalni što je Srbija uključila izbeglice i tražioce azila u nacionalni plan vakcinacije.

U okolnostima izazvanim korona virusom, mediji su izveštavali o ogromnim brojevima izbeglica u Srbiji poredeći to sa ”invazijom”. Koliko je izbeglica i migranata bilo smešteno u prihvatnim i azilnim centrima u Srbiji 2020? Koliko je lica trenutno smešteno u centrima a koliko, po vašim procenama, ima izbeglica i migranata van centara? 

UNHCR je duboko zabrinut zbog priča o invaziji izbeglica i migranata u Srbiji. Obzirom na pouzdane podatke relevantnih državnih institucija, naše i naših partnera, naglašavamo da su ove priče potpuno neosnovane i da ne odražavaju realno stanje. U poređenju sa situacijom prethodnih godina, 2020. je broj novopridošlih bio u stalnom padu. Broj izbeglica i migranata u zemlji varirao je između 7.000 i 10.000 u svakom trenutku 2020. godine. U isto vreme bili smo svedoci brojnih pokušaja izlaska iz zemlje, jer mnogi i dalje vide Srbiju kao tranzitnu zemlju. U ovom trenutku, 6.400 izbeglica i migranata smešteno je u 19 azilnih i prihvatno/tranzitnih cenatara širom zemlje, dok oko 1.100 odbija da uđe u sistem i ostaje van njih.

Svedoci smo porasta ksenofobije i antimigrantske retorike u Srbiji koje su koristili različiti politički akteri. Članovi ekstremnih nacionalističkih pokreta patrolirali su ulicama gradova u potrazi za izbeglicama i migrantima. Da li ste zabrinuti ovakvim razvojem situacije? Kako se najefikasnije boriti protiv ksenofobije?

Veoma sam zabrinuta zbog porasta ksenofobije u Srbiji. Obzirom da Srbija ima mnogo iskustva sa prihvatom ljudi koji beže od rata, a imajući u vidu i dobrodošlicu kojom su građani dočekivali izbeglice sa Bliskog Istoka od početka izbegličke krize 2015. godine, iznenadio nas je i zabrinuo porast negativne retorike na društvenim mrežama i u nekim medijima. Ljudi se obično plaše stvari koje ne znaju ili ne razumeju. Dati ljudski lik brojkama, objašnjavati razloge za beg izbeglica, pisati o njihovim sposobnostima i ljudskom kapitalu, njihovom doprinosu društvu   umnogome bi pomoglo da se razveju zablude. Smatram da je upravo to ključna uloga profesionalnih novinara i profesionalnih medija – da nam pomognu da činjenice i stvarna slika dopru do javnosti. Na taj način građani bi mogli da zauzmu stav na osnovu činjenica a ne lažnih vesti. Nemojmo zaboraviti da je tek mali broj ovih ljudi odlučio da ostane u Srbiji i dobio ovde međunarodnu zaštitu – u 2020. je samo 144 osoba podnelo zahteve za azil a njih 29 je dobilo međunarodnu zaštitu. Uz to, UNHCR i druge međunarodne organizacije, organizacije civilnog društva i državni organi sarađuju na obezbeđenju usluga i pomoći izbeglicama i lokalnim zajednicama da bi se osiguralo da se građani ne osete zakinutima, već da obogaćeni prisustvom izbeglicama u njihovim sredinama.

Deca, a posebno nepraćena deca, su naročito ugrožena. Koje su aktivnosti UNHCR usmerena na njih, naročito u kontekstu unapređenja integracije kao pretpostavke kvalitetnijeg života u novoj sredini?

Zaštita dece izbeglica i tražilaca azila je u samoj suštini našeg mandata. Prošle godine, deca su činila 40 posto raseljene populacije u svetu, bilo ih je između 30 i 34 miliona. Širom sveta, UNHCR sarađuje sa vladama i lokalnim organizacijama da bi pomogao, zaštitio i našao rešenja za decu izbeglice. Radimo sa nacionalnim i međunarodnim akterima da bi pomogli ovoj deci da povrate svoje detinjstvo i razviju svoj potencijal. Imajući u vidu posebne rizike kojima su izloženi, posebno se fokusiramo na decu bez pratnje i decu odvojenu u putu. UNHCR i naši partneri iz civilnog sektora u Srbiji pomažu nadležnima da osnaže sistem dečije zaštite još od 90-ih godina prošlog veka. Obzirom na porast broja novopridošle dece bez pratnje od 2015, intenzivirali smo aktivnosti u tom pogledu. Imamo i partnere poput IDEAS-a koji su posebno fokusirani na ovu ugroženu grupu. U tesnoj saradnji sa relevantnim državnim organima i zahvaljujući njihovim naporima, formalizovani su određeni aspekti dečije zaštite – posebno starateljstvo i implementacija koncepta najboljeg interesa deteta. Zahvaljujući tome, neka od dece bez pratnje rešila su da ostanu u Srbiji. Kažu da se ovde osećaju zaštićeno i da su tu pronašli svoj novi dom. Kažu i da su staratelji postali njihovi novi roditelji. UNHCR će nastaviti da podržava sveobuhvatan odgovor Ministarstva, stručnjaka i organizacija civilnog društva na potrebe dece tražilaca azila i izbeglica, u skladu sa njihovim najboljim interesom. Zajednički ćemo se truditi da stvorimo prilike za njihovu integraciju iinkluziju, da im pomognemo da razviju svoj potencijal i pruže doprinos srpskom društvu. Rešeni smo da zajedno sa partnerima poput IDEAS-a pomognemo ostvarenju ljudskog kapitala svakog nepraćenog deteta izbeglice kroz njihovu identifikaciju i stvarajući prilike za njihovu integraciju.

Deca izbeglice i migranti mogu da počnu ili nastave svoje školovanje dok su u zemlji. Sudeći po njihovim pričama, stiču nove prijatelje među stanovnicima Srbije. Smatrate li da će mlađe generacije obezbediti zaštitu ljudskih prava u Srbiji i biti glasnije u osudi ksenofobije te sami pokazati vrednost raznolikosti i tolerancije?

Deca izbeglice i migranti imaju pristup svim nivoima obrazovanja u Srbiji. To pravo je zagarantovano Ustavom i nacionalnim zakonom. Srbija je jedna od prvih zemalja koje su upisivale ovu decu u škole još početkom 2016. godine. Resorno ministarstvo je tada izradilo posebno Uputstvo za inkluziju izbegličke dece u redovno obrazovanje i zahvaljujući tome deca izbeglice i migranti pohađaju časove rame uz rame sa njihovim vršnjacima iz Srbije. Većina su osnovnoškolskog uzrasta pa prema tome i u osnovnim školama, a jedan broj njih takođe pohađa srednje škole. Ove godine bismo voleli da se izbeglice upišu i na fakultete. UNHCR Srbija je nedavno organizovao onlajn događaj koji je okupio srednjoškolce i izbeglice u razgovoru o ljudskim pravima, patnji izbeglica, raznolikosti, potrebi da se međusobno razumeju i različitim aspektima integracije. Deca izbeglice pričala su o svojim iskustvima. Bila sam ohrabrena videvši da mladi nemaju nameru da prave kompromise u vezi sa pravima i zaštitom izbeglica. Ovo mi daje nadu da će oni biti na čelu pozitivnih promena.

Kakvi su vaši planovi za ovu godinu u kojoj obeležavate 45 godina prisustva UNHCR u Srbiji?

Obeležavajući 45 godina od otvaranja kancelarije u Beogradu, odlučno nastavljamo da podržavamo državu i civilno društvo u nekoliko oblasti: dalje unapređenje azilnog sistema, proširenje mogućnosti za integraciju malog broja osoba kojima je dodeljena međunarodna zaštita sa posebnim fokusom na decu bez pratnje, podršku završetku Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja za najugroženije izbeglice iz 90-ih, dalje zagovaranje za prava interno raseljenih i nalaženje rešenja za njih, pomoć državnim organima da reše preostale probleme lica u riziku od apatridije i spreče ponovnu pojavu rizika. Da bismo realizovali ove planove, računamo na blisku saradnju sa državnim organima Srbije, civilnim sektorom, izbegličkim zajednicama i našim velikodušnim donatorima.