Srbija se nalazi na tranzitnoj ruti mešovitih migracija koja vodi preko Turske i Grčke do zapadne i severne Evrope. Kao i druge zemlje na ovoj ruti, i Srbiju je pogodila velika migrantska kriza kada je krajem 2015. godine i početkom 2016. godine preko njene teritorije prošlo više od 700.000 migranata i izbeglica, među kojima i veliki broj dece bez pratnje. Kako je, u skladu sa Konvencijom o pravima deteta, država dužna da obezbedi zaštitu deci bez pratnje, osnovni izazov za dečju zaštitu je u tom kontekstu bio kako zaštiti decu od zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije i omogućiti im pristup pravima u kontekstu tranzita i mešovitih migracija. Sa tim ciljem su IDEAS i UNHCR, uz podršku Minsitarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a u saradnji sa Gradskim centrom za socijalni rad u Beogradu, 2017. godine pokrenuli su projekat “Jačanje dečje zaštite i inkluzije dece izbeglica u Srbiji”, putem kojeg je obezbeđena podrška sistemu socijalne zaštite da pruži adekvatnu zaštitu deci izbeglicama i migranatima. 

U periodu 2018 – 2019. godina 2229 dece bez pratnje koristilo je usluge starateljstva koje je pružao IDEAS uz podršku UNHCR-a. Najveći broj dece je muškog pola (99.7%), uzrasta 15 ili više godina (86.4%). Tokom ovog perioda najviše dece u Srbiju je došlo iz Avganistana (89.7%), a zatim iz Pakistana (4.3%). O velikoj fluktuaciji dece i kratkom vremenu zadržavanja u Srbiji, govori i podatak da je kod dve trećine dece starateljstvo bilo kraće od 3 meseca (66.5%), od 3 do 6 meseci pod starateljstvom je bilo 24.4%, a 9.1% dece je pod starateljstvom bilo više od godinu dana. Podrška za pristup zdravstvenim uslugama obezbeđena je za 948 dece bez pratnje, a staratelji su reagovali u 190 situacija u kojem su ugrožena prava deteta, uključujući i nasilje. Od 2019. godine staratelji su počeli da pružaju i osnovnu psihosocijalnu podršku deci za suočavanje sa svakodnevnim izazovima, kojom je bilo obuhvaćeno 419 dece tokom 2019. godine. Staratelji su realizovali 187 procena najboljeg interesa dece i pokrenuli 17 procesa donošenja odluka o najboljem interesu dece u postupku azila. Tokom ovog perioda 4 deteta bez pratnje dobila su azil, a još 15 ih je u postupku, što je značajan uspeh obzirom da pre implementacije projekta nijedno dete u Srbiji nije dobilo azil.

Rezultati projekta doveli su do toga da je prepoznat kao dobra praksa u oblasti dečje zaštite od strane UNHCR-a na teritoriji Evrope za 2017 – 2018. godinu, kao i od strane Saveta Evrope 2019. godine u okviru analize za decu prilagođenih pristupa u oblasti migracija. Projekat je prepoznat kao dobra praksa i od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je razvijen model usvojio kao model starateljstva koji će finansirati u periodu 2020 – 2021. kroz podršku EU, sa ciljem uvođenja starateljstva za decu izbeglice/migrante u sistem finansiranja iz budžeta države od 2021. godine. 

Publikacija ima za cilj da predstavi dobre prakse razvijene u okviru projekta kroz iskustva i svedočenja staratelja i njihovih štićenika.

Publikaciju možete preuzeti ovde.