Kako bi se stvorile sistemske promene od značaja za unapređenje jednakosti i zabranu diskriminacije u Srbiji, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz podršku Britanske ambasade u Beogradu i u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, organizovao je konsultativnu radionicu o razvoju metodologije za procenu uticaja javnih politika na jednakost sa predstavnicama i predstavnicima organa javne vlasti.

Iako mnogobrojni zakoni propisuju obavezu organa javne vlasti da analiziraju efekte politika i propisa na položaj društvenih grupa koje imaju specifične potrebe, a koje proizilaze iz situacije u kojoj se nalaze, njihovog specifičnog iskustva i njihovog identiteta, ova obaveza se retko poštuje. Zato razvoj i primena jedinstvene metodologije za procenu uticaja na jednakost može biti ključni alat za unapređenje procesa kreiranja javnih politika kroz sistematsko razmatranje njihovog uticaja na različite društvene grupe, posebno one u riziku od diskriminacije. Ona donosiocima odluka omogućava da pravovremeno identifikuju aspekte politika, propisa, mera i projekata koji mogu nenamerno isključiti ili negativno uticati na određene grupe u društvu i preduzmu mere za njihovo otklanjanje, pre nego što dovedu do diskriminacije i nejednakosti, kao i da u toku njihovog razvoja prepoznaju mogućnosti za unapređenje ravnopravnosti i socijalne uključenosti.

Radionicu je otvorila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković koja je istakla da je procena uticaja propisa i javnih politika od izuzetnog značaja na stanje ravnopravnosti u društvu:

“Cilj je da imamo zakone koji poboljšavaju život građana i zbog toga treba uključiti u proces razvoja zakona i politika sve relevantne aktere koji razumeju i kako sistem funkcioniše i šta su problemi građana. Metodologija za procenu uticaja javnih politika na jednakost može doprineti načinu sagledavanja i analizi efekata rada svih aktera koji su ili mogu da budu od uticaja na položaj građana i građanki, posebno onih koji su u većem riziku od diskriminacije.“

I drugi sekretar za politička pitanja u Britanskoj ambasadi u Beogradu, Jack Watson istakao je važnost izrade ove metodologije, jer ona može istinski stvoriti pozitivne i sistemske promene, navodeći iskustvo Velike Britanije.

“Nakon uvođenja Zakona o ravnopravnosti 2010. godine u Velikoj Britaniji, upotreba metodologije procene javnih politika na jednakost se pokazala kao efikasan alat koji pomaže institucijama i organizacijama da ispune svoje obaveze u kontekstu suzbijanja nejednakosti i podsticanja da politike budu inkluzivnije. Borba protiv diskriminacije ide ruku pod ruku sa ravnopravnošću, jer zahteva da aktivno rušimo barijere zasnovane na rasi, polu, religiji, invaliditetu, seksualnoj orijentaciji i drugim ličnim svojstvima“, naveo je Watson i naglasio da su inkluzivne politike odgovornije i efikasnije i da, na kraju, podstiču i ekonomski rast.

Da je Velika Britanija dobar primer iz prakse evropskih zemalja saglasio se i direktor IDEAS-a Marko Milanović, ističući da će i metodologija koju razvijamo u Srbiji biti zasnovana na tekovinama primene te metodologije.

„Razvoj metodologije za procenu uticaja na jednakost predstavlja ključni korak ka pravednijem društvu. Često se dešava da se specifične potrebe određenih grupa previde zbog odsustva dijaloga sa svim zainteresovanim stranama, što dovodi do nejednakih ishoda i neefikasnog trošenja resursa. Naš cilj je da osiguramo da se pri kreiranju politika čuju glasovi svih grupa, razmotre različite perspektive i aktivno prevenira diskriminacija. Na primer, da bi ostvarili bilo koje pravo iz oblasti socijalne zaštite građani i građanke moraju da dođu u centar za socijalni rad. Za ljude koji žive u udaljenim selima to nekada zahteva višečasovni put, kao i značajne troškove koji ne mogu da se refundiraju, otežavajući pristup socijalnoj zaštiti upravo ovoj posebno ranjivoj grupi. Sa druge strane, u okviru sistema zdravstvene zaštite moguće je refundirati putne troškove u cilju lečenja“, naveo je Milanović i istakao da posebnu pažnju treba posvetiti problemu višestruke diskriminacije prilikom razvoja politika.

Milanović je naveo da će proces izrade metodologije biti transparentan i da će uključiti više različitih grupa, jer je to najvažniji faktor koji utiče na izgradnju poverenja u zajednici.

Ivana Krstić, profesorka sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu objasnila je da antidiskriminacioni pravni okvir Republike Srbije priznaje obavezu organa javne vlasti da poštuju načelo jednakosti i da se uzdržavaju od diskriminacije u svojim postupanjima, ali i propisima, programima, projektima i politikama koje donose.

“To podrazumeva i obavezu procene uticaja na ravnopravnost. Najeksplicitniju obavezu sadrži Zakon o zabrani diskriminacije, koji u članu 14. uvodi obavezu procene uticaja na grupe u riziku od diskriminacije. Ova procena pdorazumeva poznavanje stanja u oblasti koja je predmet regulisanja, procenu srazmernosti i neohodnosti izmena ili donošenja propisa i politika, kao i procenu rizika za njihova prava, obaveze i interese. Takođe, Zakon o planskom sistemu definiše analizu efekata kao analitički proces koji omogućava sagledavanje promena koje treba postići nekom politikom ili propisom, njenih elemenata i veza, kao i izbora optimalnih mera za postizanje ciljeva. Konačno, Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama u članu 27. bavi se analizom efekata na društvo, koje podrazumeva sagledavanje značajnih pozitivnih i negativnih direktnih i indirektnih efekata različitih opcija na različite kategorije lica, čime se dolazi do najboljih rešenja i ujedno sprečava, odnosno smanjuje diskriminacija“, zaključila je Krstić.

Skupu je prisustvovala ministarka bez portfelja za rodnu ravnopravnost Tatjana Macura, koja je pružila podršku razvoju i primeni metodologije kroz dalju saradnju u resoru za koji je nadležna.

Konsultativna radionica okupila je više od 20 predstavnika i predstavnica organa javne vlasti: Ministarstva odbrane, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva pravde, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu i Republičkog sekretarijata za javne politike. Učesnici i učesnice su podelili svoja iskustva, ali i izazove sa kojima se tokom izrade metodologije možemo susresti, kao što su praksa da se odluke donose u veoma kratkom vremenskom roku, nedovoljna motivisanost dela donosilaca odluka da uvode novine u rad institucija koje vode, nedovoljni kapaciteti i resursi i dr. Učesnici i učesnice u radionici istakli su da se posebna pažnja mora posvetiti lokalnim samoupravama jer tamo ima i najvećih izazova, pre svega u kontekstu nedostatka kapaciteta i resursa.

Projekat “DA NIKO NE BUDE IZOSTAVLJEN: Jačanje zaštite od diskriminacije i promovisanje ravnopravnosti u Srbiji” realizuje Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS uz podršku Britanske ambasade u Beogradu sa ciljem unapređenja ravnopravnosti i zaštite građana i građanki od diskriminacije.