Jedan od glavnih razloga smeštanja osoba sa invaliditetom u ustanove za domski smeštaj jeste nemogućnost porodica da nastave brigu o osobi sa invaliditetom. S obzirom da samo 10% porodica održava kontakt telefonom sa svojim članovima koji borave u ustanovama, osobe sa invaliditetom najčešće žive u potpunoj izolaciji. Iz tog razloga važno je prvo prevenirati smeštaj u ustanove. Sa druge strane i ukoliko dođe do smeštaja, održavanje, odnosno ponovno uspostavljanje bližeg kontakta i uključivanje porodica u podršku svojim članovima je važno za kvalitet života osoba sa invaliditetom na smeštaju, ali takođe je i sastavni deo procesa deinstitucionalizacije. Čak i ako se osoba ne vrati u svoju porodicu, učešće porodice u životu osobe je od izuzetnog značaja, te će i sam sistem podrške biti efikasniji i jeftiniji.

Kroz projekat će se analizirati razlozi smeštanja osoba u ustanove i na osnovu toga kreirati preporuke za razvoj lokalnih usluga i podrške kako bi se preveniralo samo izdvajanje osobe iz porodice. Takođe, ovim projektom će se analizirati i razlozi i barijere za unapređenje kvaliteta usluga, uz poštovanje svih ljudskih prava korisnika i raditi na ponovnom uspostavljanju kontakata korisnika sa njihovim porodicama.

Cilj projekta je poboljšanje uslova života osoba sa mentalnim i intelektualnim poteškoćama koje se trenutno nalaze u ustanovama za smeštaj, kao i podrška procesu deinstitucionalizacije kroz razvoj kontakata osoba na smeštaju sa članovima svoje porodice i porodičnim okruženjem.

Projekat je realizovao IDEAS u partnerstvu sa ustanovom Male pčelice i Forumom mladih sa invaliditetom, uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Norveške i u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Pogledajte našu publikaciju: Smernice za efikasniju zaštitu prava osoba sa invaliditetom korisnika rezidencijalnog smeštaja