Uspostavljanjem talibanskog režima, veliki broj Avganistanaca našao se u nemilosti novih vlasti i njihovih pristalica. Posebno su pogođeni doskorašnji saradnici bivšeg režima i međunarodnih snaga, ali i pojedine kategorije posebno ranjivog stanovništva, poput žena, dece i manjina – u prvom redu etničkih i verskih.

 

Piše: Bojan Stojanović, pravni savetnik, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS

 

Usled smene vlasti i povlačenja međunarodnih snaga iz Avganistana avgusta ove godine, došlo je do velikog migratornog kretanja Avganistanaca unutar i izvan zemlje. Desetine hiljada ljudi su u veoma kratkom periodu pokušavali da se evakuišu, kako u pograničnom pojasu prema susednim državama, tako i preko međunarodnog aerodroma „Hamid Karzai“ u Kabulu. Prema procenama Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglie (UNHCR), Avganistan je u periodu od 1. januara do 31. oktobra 2021. godine napustilo 39.170 ljudi koji su pribežište pronašli u susednim zemljama.[1] U istom periodu je 665.182 ljudi interno raseljeno širom Avganistana usled opštih sukoba u zemlji. Podsećanja radi da se u 2020. godini u svetu našlo 2.6 miliona avganistanskih izbeglica, što ih čini jednom od najbrojnijih izbegličkih populacija na svetu. 

 

Uspostavljanjem talibanskog režima, veliki broj ljudi našao se u nemilosti novih vlasti i njihovih pristalica. Posebno su pogođeni doskorašnji saradnici bivšeg režima i međunarodnih snaga, kao što su tehničko osoblje, prevodioci, konsultanti i drugi, ali i pojedine kategorije posebno ranjivog stanovništva, poput žena, dece i manjina – u prvom redu etničkih i verskih. Ženama su tako uskraćena brojna ljudska prava i slobode, devojčicama pravo na obrazovanje, dok su dečaci izloženi pritiscima mobilizacije što ih onemogućava da se dalje školuju i planiraju svoju budućnost. Pripadnici pojedinih etničkih i verskih manjina progonjeni su širom Avganistana i primorani da prisilno migriraju. Spas traže bežeći u druge regije svoje države, ali i izvan granica.

 

Međutim, i kada napuste državu porekla, avganistanske izbeglice se i dalje suočavaju sa brojnim rizicima – proterivanju koje je suprotno principu zabrane vraćanja (princip nonrefoulement), zatim odbijanju pristupa postupku azila, boravku u neuslovnim i često prenaseljenim izbegličkim kampovima, rizicima da budu žrtve krijumčarenja i trgovine ljudima, diskriminaciji i sve prisutnijem ksenofobičnom sentimentu među stanovništvom zemalja domaćina širom sveta.

 

Posebno otežavajuća okolnost u vezi sa avganistanskim izbeglica predstavlja nestabilnost koja je konstanta u Avganistanu već 40 godina, od perioda sovjetske invazije, zatim prvog talibanskog režima devedesetih godina prošlog veka, ali i problema sa kojima se suočavala nova avganistanska vlast posle invazije američkih i savezničkih snaga 2001. godine. Sve navedeno je primoralo milione izbeglica iz Avganistana da napuste svoje domove i potraže utočište van svoje zemlje, najčešće u susednim državama, pretežno u Pakistanu, ali i drugim državama na putu do zemalja Zapadne Evrope (Iran, Turska i druge).

 

U cilju pronalaženja hitnog rešenja evakuacije i prijema izbeglica iz Avganistana, mnoge države sveta obećale su prihvat neznatnog broja ljudi. Međutim, kao problem i dalje ostaje to što je veliki broj avganistanskih izbeglica, koji su pre novog talasa krize, napustili državu porekla i dalje nalazi na putu do željenog odredišta. Oni su se, u najvećem broju, našli zaglavljeni u državama tranzita, neretko bez regulisanog statusa. Ne smemo zaboraviti da je među njima veliki broj žena, dece, osoba sa invaliditetom i starijih lica.

 

Najveći broj država sveta ima obavezu primene Konvencije o statusu izbeglica[2] i Njujorškog protokola[3]. Među tim državama, nalazi se i Srbija. To posledično znači da su te države u obavezi da omoguće pristup svojim teritorijama i postupku azila za avganistanske i druge izbeglice, te da se uzdrže od bilo kojih radnji koje bi ugrozile prava izbeglica. Međutim, u praksi se često dešava da države sprečavaju pristup svojoj teritoriji izbeglicama, pa i avganistanskim. To se, mahom, dešava u državama članicama Evropske unije, te smo svedoci brojnih incidenata na granici između Turske i Grčke, zatim u Bugarskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i drugim državama, a u najskorije vreme i na granicama Poljske i Litvanije sa Belorusijom.

 

U cilju rešavanja novonastale krize, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u avgustu pozvao države članice UN da podrže akcije pomoći interno raseljenim ljudima u Avganistanu, ali i državama koje primaju avganistanske izbeglice. UNHCR je nastavio da pruža pomoć avganistanskim izbeglicama u mnogim državama sveta. Tako su obezbeđena sredstva za prihvat izbeglica, kako u državama tranzita, tako i u državama prijema izbeglica.

 

Vlasti država na čijim se granicama nalaze avganistanske izbeglice, dužne su da im omoguće pristup teritoriji i postupku azila, zatim da spreče vraćanje avganistanskih izbeglica, kao i da im omoguće adekvatnu međunarodnu zaštitu, imajući u vidu narušenu bezbednosnu situaciju u njihovoj zemlji porekla i praksu masovnog kršenja ljudskih prava.

 

 

Statistika prisilno raseljenih ljudi u svetu u 2020. godini

 

Prema izveštaju UNHCR-a, Global Trends – Forced Displacement in 2020,[4] u svetu se u prošloj godini našlo 82.4 miliona prisilno raseljenih ljudi. Od tog broja 26.4 miliona su izbeglice, 20.7 miliona su izbeglice pod mandatom UNHCR-a, 5.7 miliona su palestinske izbeglice pod mandatom UNRWA, 48 miliona su interno raseljena lica, 4.1 miliona su tražioci azila i 3.9 miliona su državljani Venecuele raseljeni u inostranstvu. Najveći broj izbeglica (izraženo u milionima) došlo je iz: Sirije (6.7), Venecuele (4), Avganistana (2.6), Južnog Sudana (2.2) i Mjanmara (1.1). Imajući u vidu razvoj situacije u Avganistanu, može se očekivati znatno veći broj avganistanskih izbeglica do kraja ove godine.

 

[1] Dostupno na: https://data2.unhcr.org/en/situations/afghanistan.

[2] United Nations,  Treaty Series vol. 189, p. 137.

[3] United Nations,  Treaty Series vol. 606, p. 267.

[4] Dostupno na: https://www.unhcr.org/60b638e37/unhcr-global-trends-2020.