Žene liderke definišu ključne prioritete za rodnu ravnopravnost u Trsteniku

U Trsteniku je u petak, 30. oktobra održana prva radionica pod nazivom „Lica promene – ženska vizija za Trstenik“, koja je okupila grupu žena liderki iz ove opštine. Radionica je organizovana sa ciljem da se autentični glas, iskustva i stvarne potrebe žena iz Trstenika prikupe i pretoče u konkretne predloge za izradu Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost.

Ova aktivnost realizovana je u okviru projekta „Od života do politike: Jačanje kompetencija i mehanizama za rodno odgovoran lokalni razvoj i smanjenje rodno zasnovanog nasilja”, koji se sprovodi u partnerstvu sa opštinom Trstenik i uz podršku Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. Radionicu je otvorila predsednica opštine Trstenik, Milena Turk.

Učesnice, žene liderke iz različitih sfera društvenog života, vodile su otvorenu i konstruktivnu diskusiju o duboko ukorenjenim izazovima sa kojima se žene u njihovoj zajednici suočavaju. Kroz analizu uticaja patrijarhalnih vrednosti, istaknuto je kako se nametnute rodne uloge i očekivanja generacijama prenose. Navedeni su i primeri stavova poput onih koje su čule od starijih žena iz zajednice poput: „moraš da progutaš knedlu“, „moraš da ćutiš i trpiš“. S druge strane, navedene su i poruke kao što su „ne moraš da trpiš kao ja“ koje ukazuju na kompleksan proces međugeneracijskog prenošenja vrednosti.

Tokom radionice učesnice su podelile iskustva o barijerama sa kojima se žene u Trsteniku ili one same suočavaju. Na osnovu diskusije, kao neki od ključnih problema koje budući Lokalni akcioni plan mora rešiti, identifikovani su:

• Ekonomsko osnaživanje: Poseban akcenat stavljen je na problem „neplaćenog rada žena“ i potrebe za „podrškom za žene na selu“, poštovanja prava trudnica, ali i na direktnu diskriminaciju pri zapošljavanju.
• Prevencija i zaštita od nasilja: Prepoznati su specifični oblici nasilja koji često ostaju manje vidljivi, poput akušerskog nasilja, digitalnog nasilja, seksualnog nasilja. Razgovaralo se i o potrebi za ulaganjem resursa u unapređenje dostupnosti zaštite od nasilja i boljeg sistema prepoznavanja slučajeva različitih oblika nasilja. Istaknut je i problem sekundarne viktimizacije žrtava u sistemu i potrebe za razvojem programa za rad sa nasilnicima.
• Zdravlje žena: Naglašena je ključna važnost dostupnosti i redovnosti preventivnih pregleda, sa fokusom na smanjenje prevalencija karcinoma grlića materice, karcinoma dojke, prevencije kardiovaskularnih bolesti, kao i dostupnosti usluga podrške za mentalno zdravlje. 
• Političko osnaživanja: Prepoznata je potreba za većim učešćem žena u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou, kao i nedovoljna vidljivost žena na liderskim pozicijama. Učesnice su istakle da se osnova za ovo mora graditi sistemski i od najranijeg uzrasta. Pored toga, istaknuta je važnost mentorstva za nove žene liderke koje će biti spremne da preuzmu odgovorne funkcije u javnom i političkom životu.
• Promena svesti: Zaključeno je da svaka promena mora početi od promene sistema vrednosti i prevazilaženja ukorenjenih stereotipa koji ženama i muškarcima nameću drugačije rodne uloge, a koji vode do nepovoljnijeg položaja žena i to od najranijeg uzrasata i u različitim kontekstima ličnog, porodičnog, društvenog i političkog života. Osim očiglednih ispoljavanja nejednakosti u moći, kao što je nejednakost u smislu nasleđivanja imovine ili donošenja odluka u porodici, sistem vrednosti utiče na nejednak položaj i kroz postavljanje različitih očekivanja od žena i muškaraca. Društvo žene meri u odnosu na to da li su se ostvarile kao majke, očekuje od njih da budu stub porodice, da i pored vremena koje ulažu u podizanje dece i negu o starijim članovima budu uspešne i samostalne, snažne, blage, trpeljive, empatične, postojane, odgovorne… Jedna od učesnica je ovo formulisala u kratkoj rečenici: „Ti ne možeš da budeš bolesna, šta ćemo da jedemo?!“. Da li su sva ova očekivanja realna i šta ako ih žena ne ispuni? 

Identifikovani problemi nisu izolovani, već su simptomi zastarelog sistema vrednosti, ukorenjenih u patrijarhatu, koji više ne odgovara realnosti. Učesnice su saglasne da žene ne traže privilegije, već fundamentalno pravo na istu startnu poziciju i jednake šanse kao i muškarci – pravo na jednake šanse i slobodu da biraju svoje uloge bez pritiska tradicije. Ono što je Trsteniku, kao i celom društvu, potrebno jeste redefinisanje tradicionalnih rodnih uloga i kreiranje novog društvenog dogovora zasnovanog na partnerstvu, zajedničkoj odgovornosti i ravnopravnosti, a ne na podređenosti i nametnutim očekivanjima. Odgovornost je na čitavoj zajednici da ovaj glas pretoči u konkretna dela kroz predstojeći Lokalni akcioni plan.