Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, kao partner kancelarije Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji, a kroz Program za azil i migracije, od 2019. godine pruža pravnu podršku izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji, a od 2015. godine se zalaže i zagovara za unapređenje celokupnog pravnog okvira, prakse i politika koje se odnose na osobe u pokretu. Aktivnosti iz 2025. godine sprovedene su u okviru projekta Unapređenje zaštite i pristupa pravima tražilaca azila i izbeglica u Srbiji.
Izveštaj Poštovanje, zaštita i ostvarivanje ljudskih prava osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom u Republici Srbiji sadrži pregled i analizu pravnog okvira, politika i praksi nadležnih organa i njihov uticaj na uživanje ljudskih prava izbeglica, tražilaca azila, ali i određenih ranjivih kategorija migranata čije lične okolnosti barem privremeno onemogućavaju njihov bezbedan povratak u zemlju porekla. Izveštaj je podeljen u deset poglavlja koja se tematski bave koracima kroz koje osobe u potrebi za međunarodnom zaštitom moraju da prođu kako bi unutar srpskog sistema azila ostvarile svoje pravo na međunarodnu zaštitu, a na kraju su prikazane i preporuke za unapređenje pravnog okvira i prakse.
Opšti zaključak Izveštaja jeste da se srpski sistem azila i dalje suočava sa značajnim izazovima u pogledu efikasnosti i delotvornosti, bez obzira na činjenicu da je u raznim aspektima postignut određeni napredak. Pozitivne prakse i odluke uočene tokom 2025. godine, donete pre svega od strane Kancelarije za azil, više su plod kvalitetnog rada pojedinaca iz nadležnih državnih organa, međunarodnih organizacija i nevladinog sektora, nego odlika sistema koji je i dalje nepredvidiv, nekonzistentan i neefikasan.
Pravni okvir kojim se uređuju ljudska prava osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom u Republici Srbiji u velikoj meri je usklađen sa međunarodnim pravom ljudskih prava, međunarodnim izbegličkim pravom i pravnim tekovinama EU. Ipak, i dalje su neophodne određene izmene Zakona o azilu i privremenoj zaštiti (ZoAPZ) i pratećih podzakonskih propisa, kao i izmene Zakona o strancima u delu odredbi koje mogu uticati na izbeglice i tražioce azila. Najvažnije izmene su:
Praksa neformalnog, kolektivnog i često nasilnog uskraćivanja pristupa teritoriji Srbije (pušbekovi) nastavljena je i tokom 2025. godine, posebno u odnosu na strance koji dolaze iz Severne Makedonije i Bugarske. To potvrđuju zvanični statistički podaci MUP-a i izveštaji domaćih i međunarodnih organizacija civilnog društva, a MUP je evidentirao 10.802 „sprečavanja ilegalnog ulaska“. Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu od prelomnog značaja u predmetu O.H. i drugi protiv Srbije, kojom je utvrdio višestruke povrede Evropske konvencije, uključujući i povredu zabrane kolektivnog proterivanja, ali i člana 3. i člana 5. Konvencije.
Nastavljena je i sporna praksa odbijanja ulaska na aerodromima u Srbiji, uključujući i arbitrarno lišenje slobode osoba koje mogu biti u potrebi za međunarodnom zaštitom, a kojima se, nakon što im je odbijen ulazak, često uskraćuje pristup postupku azila. Tokom 2025. godine doneta je ukupno 1.771 odluka o odbijanju ulaska. U presudi H.G.D. protiv Srbije, Evropski sud je ukazao na nedostatak pravnog okvira kojim se uređuje status stranaca kojima je odbijen ulazak, a koji se nalaze u tranzitnoj zoni.
Zabeleženo je svega nekoliko slučajeva odbijanja registracije u skladu sa članom 35. ZoAPZ, a izdato je ukupno 626 potvrda o registraciji. Ipak, i dalje ostaje nejasno kakva je praksa policijskih uprava širom Srbije u odnosu na strance kojima je uručeno rešenje o vraćanju ili koji su prekršajno kažnjeni zbog iregularnog ulaska ili boravka. Nije bilo ozbiljnijih problema u pogledu podnošenja zahteva za azil: podneto je ukupno 132 zahteva, najviše od strane državljana Ruske Federacije (29), Palestine (10), Pakistana (9), Burundija (8), Sirije (8) i Kube (7).
Kancelarija za azil je tokom 2025. godine donela 170 rešenja u odnosu na 226 tražilaca azila. Najveći broj odluka odnosio se na obustavljanje – 83 rešenja (48%) u odnosu na 100 tražilaca azila. Od ukupno 86 odluka kojima je razmatran meritum zahteva, 79 rešenja odnosilo se na odbijanje zahteva i doneta su u odnosu na 118 tražilaca azila, dok je samo 7 rešenja bilo pozitivno. Stopa odbijanja u 2025. godini bila je 92%, a stopa priznavanja 8%. Podnosioci zahteva iz Ruske Federacije i Turske nemaju šanse da dobiju međunarodnu zaštitu u Srbiji.
Prosečno trajanje prvostepenog postupka azila u odnosu na tražioce azila čiji je zahtev prvi put razmatran u meritumu i dalje je bilo preterano dugo i iznosilo je oko 13,4 meseca, odnosno 408 dana. Problemi koji se odnose na neadekvatnu ocenu kredibiliteta, istraživanje o stanju ljudskih prava u zemlji porekla i njegovo selektivno citiranje u rešenjima o odbijanju, kvalitet obrazloženja negativnih odluka i proizvoljnu primenu razloga nacionalne bezbednosti ostali su nepromenjeni i predstavljaju glavni razlog zbog kojeg se srpski postupak azila može oceniti jedino kao nedelotvoran.
Komisija za azil je donela 68 odluka u odnosu na 94 osobe i usvojila samo dve žalbe, a ti predmeti su vraćeni Kancelariji za azil na ponovno odlučivanje. Upravni sud je doneo 21 odluku u odnosu na 27 osoba i nijedna tužba nije usvojena. Stručni i logistički kapaciteti Komisije za azil i Upravnog suda ostali su nepromenjeni.
Tražioci azila i dalje nisu prepoznati kao kategorija koja ima pravo na institucionalnu podršku u pristupu socijalnim i ekonomskim pravima, jezičke kurseve i druge vidove podrške koji bi im omogućili delotvornu inkluziju. Od 2008. godine pravo na azil odobreno je ukupno 250 osoba, od kojih je najviše 30% ostalo u Srbiji, što ukazuje da integracija i dalje nije adekvatna, ali su tokom 2025. godine uočeni pozitivni pomaci.
Tražioci azila i osobe kojima je odobreno pravo na azil, a kojima nije odobreno stalno nastanjenje, i dalje nemaju pravo na biometrijske lične karte, što stvara brojne poteškoće u svakodnevnom životu i pristupu osnovnim uslugama i pravima. Zaključno sa 31. decembrom 2025. godine, stalno nastanjenje odobreno je za ukupno 45 izbeglica. Od 1. februara do 31. decembra 2024. godine izdato je ukupno 49 putnih isprava, a tokom 2025. godine još 9.
Tražiocima azila pristup tržištu rada omogućen je tek nakon šest meseci od podnošenja zahteva za azil, što bi trebalo izmeniti i taj rok skratiti. Problemi u vezi sa pristupom zdravstvenoj zaštiti mogu se prevazići izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, uz jedinstveno pisano uputstvo Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje svim filijalama. Socijalna davanja se i dalje restriktivno odobravaju, a pravo na novčanu socijalnu pomoć nije predviđeno za osobe koje borave u kolektivnim centrima. Novčana pomoć za stanovanje i dalje je nedovoljna, dok su uslovi koje postavlja Komesarijat za izbeglice i migracije (KIRS) i dalje preterani i strogi.
Tražiocima azila zajemčeno je pravo na osnovno i srednje obrazovanje, dok osobe kojima je odobreno pravo na azil imaju pravo i na predškolsko i visoko obrazovanje. Procedure upisa i dalje su složene, a finansijske i jezičke barijere i dalje predstavljaju ozbiljan problem.
Tokom 2025. godine u funkciji je bilo ukupno 7 centara za azil i prihvatnih centara, pri čemu je Centar za azil u Krnjači trajno zatvoren u junu 2025. godine. Ukupni kapaciteti u prvoj polovini godine iznosili su 3.716 ležajeva, a nakon zatvaranja CA u Krnjači kapacitet šest centara koji su ostali operativni iznosio je 2.886 ležajeva. Posebno necelishodna bila je odluka KIRS-a da CA Sjenica ostane u funkciji, uprkos činjenici da je u CA Obrenovac tokom 2025. godine bilo smešteno manje od 100 tražilaca azila.
U 2025. godini, u odnosu na prinudno raseljene osobe iz Ukrajine, registrovano je ukupno 387 osoba, privremena zaštita prvi put je odobrena za 394 osobe, a doneto je 859 rešenja o produženju.
Istraživanje i objavljivanje ovog izveštaja podržalo je Predstavništvo Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji. UNHCR nije odgovoran za njegov sadržaj i ne podržava ga nužno. Stavovi izneti u izveštaju isključivo su stavovi autora i izdavača i ne odražavaju nužno stavove UNHCR-a, Ujedinjenih nacija ili njihovih država članica.