Učesnice, žene liderke iz različitih sfera društvenog života, vodile su otvorenu i konstruktivnu diskusiju o duboko ukorenjenim izazovima sa kojima se žene u njihovoj zajednici suočavaju. Kroz analizu uticaja patrijarhalnih vrednosti, istaknuto je kako se nametnute rodne uloge i očekivanja generacijama prenose.
Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS objavio je priručnik „Ka održivoj socijalnoj uključenosti“ , namenjen profesionalcima u centrima za socijalni rad (CSR). Publikacija nudi sveobuhvatan pristup osnaživanju korisnika novčane socijalne pomoći (NSP) i predstavlja ključan resurs za unapređenje prakse socijalnog uključivanja u Srbiji.
Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS najavljuje početak projekta „Od života do politike: Jačanje kompetencija i mehanizama za rodno odgovoran lokalni razvoj i smanjenje rodno zasnovanog nasilja“. Projekat, koji će se sprovoditi u periodu od septembra do decembra 2025. godine uz podršku Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, pilotiraće inovativan model za kreiranje lokalnih politika osmišljen kao odgovor na dva ključna izazova u Srbiji: nedovoljnu implementaciju strateških dokumenata i odsustvo participacije građana i građanki u razvoju politika.
Roditelji dece sa intelektualnim teškoćama u Srbiji suočavaju se sa sistemskom isključenošću sa tržišta rada, što predstavlja ozbiljno kršenje njihovih osnovnih prava garantovanih Evropskim stubom socijalnih prava. Ovaj problem, koji nesrazmerno pogađa žene, pokazatelj je dubokih strukturnih nedostataka u socijalnoj i ekonomskoj politici države.
Potreba za daljim unapređenjem sistema podrške za radno sposobne korisnike novčane socijalne pomoći (NSP) bila je u fokusu konferencije „Ka održivoj socijalnoj uključenosti – oblikovanje radne aktivacije: integrisane politike za socijalnu inkluziju i ekonomsku otpornost “, koja je danas okupila ključne donosioce odluka, predstavnike institucija i stručnu javnost.
Online kampanja podizanja svesti, sprovedena u okviru projekta „Mostovi ka nezavisnosti“, uspešno je završena, dosegnuvši 45.000 ljudi na društvenim mrežama. Kampanju je pokrenuo Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS sa ciljem da u jednostavnoj i vizuelno prijemčivoj formi prenese najvažnije poruke i statistike iz istraživanja o povezanosti ekonomskog položaja i porodičnog nasilja.
Ekonomska zavisnost je jedan od ključnih razloga zbog kojih žene ostaju zarobljene u nasilnim vezama, a postojeći sistem podrške nije dovoljno razvijen da odgovori na ovaj izazov, zaključak je okruglog stola „Zarobljene u nasilju: Analiza uticaja nepovoljnog socio-ekonomskog položaja žene na porodično nasilje“. Skup, koji je okupio 30 donosioca odluka i profesionalaca iz sistema socijalne zaštite , organizovao je Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS u okviru projekta „Mostovi ka nezavisnosti“.
Kako bi se stvorile sistemske promene od značaja za unapređenje jednakosti i zabranu diskriminacije u Srbiji, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, uz podršku Britanske ambasade u Beogradu i u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, organizovao je konsultativnu radionicu o razvoju metodologije za procenu uticaja javnih politika na jednakost sa predstavnicama i predstavnicima organa javne vlasti.
Kako bi se unapredila efikasnost rada sistema socijalne zaštite, a samim tim i obezbedila efikasna primena mera socijalne uključenosti radno sposobnih korisnika i korisnica novčane socijalne pomoći u tržište rada, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS realizuje projekat „PUTEVI DO POSLA: Unapređenje socijalne inkluzije u kontekstu rada i zapošljavanja“.
Čak trećinu od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji čine korisnici novčane socijalne pomoći, a dugotrajna nezaposlenost najčešće pogađa ljude iz ranjivih društvenih grupa. Tome u prilog govore rezultati istraživanja sprovedenog 2021. godine, kao i podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu – čak 51% korisnika i korisnica koji su radno “aktivirani“ uz podršku centara za socijalni rad pripada romskoj nacionalnoj manjini, 22% samohranim roditeljima, a 3% osobama sa invaliditetom.