Uprkos značajnoj podršci koju izbeglice koje borave u Srbiji dobijaju, jedan od najvećih izazova sa kojima se ovi ljudi i dalje suočavaju jeste nedostatak perspektive za integraciju u naše društvo. Nije retkost da na koja god vrata zakucaju, tražioci azila, ali i ljudi kojima je azil već odobren dobijaju odgovor – ne može. Od otvaranja računa u banci, preko upisa deteta u školu ili vrtić, do uključivanja na tržište rada.
Kako bi se poboljšali uslovi da se tražioci azila i oni kojima je azil odobren u potpunosti integrišu u naše društvo, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS otpočeo je saradnju sa Vladom Švajcarske. Cilj projekta ”Unapređenje integracije izbeglica u Srbiji” jeste poboljšanje inkluzije tražilaca azila i integracija ljudi kojima je azil već odobren kroz jačanje njihovog učešća u zajednici, ali i učešća same zajednice.
”Integracija se često posmatra jednostrano, da je to problem izbeglica ili nekolicine institucija i organizacija. Međutim, integracija izbeglica je proces u kojem treba svi mi da učestvujemo – i izbeglice, i institucije i organizacije, ali i privreda i lokalno stanovništvo. Integracija ne donosi dobrobit samo za izbeglice, nego za celo društvo, jer svaki čovek sa sobom nosi određena znanja, veštine i kompetencije koje mogu biti kapital za zajednicu”, rekao je Marko Milanović, direktor IDEAS-a, ističući da je broj ljudi kojima je u Srbiji odobren azil još uvek mali.
Prema podacima UNHCR-a, u proseku 14 izbeglica godišnje dobije azil u Republici Srbiji, što je izuzetno mali broj ako ga uporedimo sa brojem izbeglica i migranata koji mešovitom rutom prolaze kroz našu zemlju. Naime, od početka aprila 2008. godine do kraja oktobra 2021. godine samo je 198 ljudi dobilo azil, a od tog broja se može sa sigurnošću pretpostaviti da je oko 25%, uprkos dobijenom azilu, ipak napustilo Srbiju. Kako bi ovaj broj bio veći i kako bi integracija donela dobrobit i izbeglicama i našem društvu u celini, neophodno im je pružiti podršku u ključnim oblastima koja su vitalna za svakog čoveka.
„Prioritetne oblasti saradnje u sklopu Migracionog partnerstva koje Švajcarska ima sa Srbijom jesu i podrška sistemu azila i unapređenje zaštite izbeglica. Program Migracionog partnerstva je specifičan oblik naše bilateralne saradnje i funkcioniše od 2009. godine. Partnerstvo se sprovodi kroz redovne godišnje Migracione dijaloge, ali i kroz projekte kao što je i projekat sa IDEAS-om koji zajednički podržavamo sa UNHCR-om. Za ovaj konkretan projekat Švajcarska je opredelila 78.000 evra, dok je ceo program Migracionog partnerstva u visini od 2 miliona evra za period 2020 – 2023. Za Švajcarsku, Srbija je jedna od prioritetnih zemalja u oblasti upravljanja migracijama, zajedno sa drugim zemljama Zapadnog Balkana“, rekao je Ričard Koli, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske.
Izbeglice se najčešće suočavaju sa preprekama prilikom dobijanja ličnih dokumenata, upisa u školu ili priznavanja ranije stečenih diploma, upisa dece i vrtić, dobijanja zdravstvene zaštite, uključivanja na tržište rada i dobijanje radnih dozvola. Ne manje značajna jeste socijalizacija koja podrazumeva i sticanje prisnijih veza i prijateljstva sa lokalnim stanovništvom. Upravo se u podsticanju ovakvih veza ogleda inovativnost projekta i to kroz realizaciju Programa prijatelja izbeglica.
S obzirom na porast ksenofobičnog sentimenta prema izbeglicama u javnom prostoru, IDEAS će uz podršku Vlade Švajcarske nastaviti rad na suzbijanju diskriminacije i širenja negativnih stavova i predrasuda prema ovoj društvenoj grupi i prisnijom saradnjom sa medijima.