Prema relevantnim podacima, u Srbiji je tokom 2022. godine registrovano 120.000 novopridošlih izbeglica, što je duplo više u odnosu na 2021. godinu, dok je nešto više od 320 ljudi zatražilo azil u našoj zemlji, rečeno je na konferenciji o položaju izbeglica i tražilaca azila koju je, povodom Svetskog dana izbeglica, organizovao Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS u saradnji sa Vladom Švajcarske.\

Predstavnik Visokog komesara UN za izbeglice u Srbiji Sufijan Ađali dodao je da je broj ljudi raseljenih u svetu usled ratova, progona, nasilja i kršenja ljudskih prava dostigao 108. miliona krajem 2022. godine i da ti ljudi nemaju drugu mogućnost jer njihove države ne mogu da im pruže zaštitu. Njegova procena je da će, usled sukoba u Sudanu i ostalim krajevima sveta broj izbeglica uskoro biti još veći.

U cilju rešavanja problema sa kojima se izbeglice susreću, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske Ričard Koli, istakao je da su partnerstva krucijalna komponenta, kao što je saradnja između Švajcarske i Srbije koje traje više od 30 godina, uz uvažavanje evropskih normi i standarda. Koli je dodao da im je upravo to pomoglo da steknu uvid kako je živeti u Srbiji kao tražilac azila ili izbeglica:

 „Na primer, naučili smo o ključnoj obavezi da prvo saslušamo tražioce azila i izbeglice, a potom da ih direktno uključimo u program implementacije.  Drug ključni faktor uspeha je učešče lokalnih zajednica. Primer toga je Savet izbeglica kojim rukovodi IDEAS, koji omgućava da se glas izbeglica čuje. Menjanje predominatno negativnog narativa o migracijama i izbeglištvu je, takođe, jedan od glavnih prioriteta, kao i spajanje studenata novinarstva sa migrantima i izbeglicama.”

Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije je istakla da Srbija ima veoma dinamičnu sliku kada su migracije u pitanju, a naročito kada je reč o prinudnim migracijama i da je od 124.000 ljudi koliko je u Srbiju došlo prošle godine, svega 4.000 izrazilo nameru da zatraži azil, 320 je podnelo zahtev za azil, a samo 30 lica azil dobilo.

„Kada izbeglice budu rešile da ostaju i da koriste pravo na azil u Republici Srbiji to će biti pokazatelj da je Srbija zemlja koja zaista ekonomski, politički i demokratski napreduje i postaje poželjna da se tu nastavi život i pruži zaštita. Mi smo najpre stvorili pravni i institucionalni okvir, koji uvek može da se unapredi i iz tog razloga radimo istraživanja kako bismo shvatili šta su najveće prepreke integracije, rekla je Velimirović i dodala da jedna od ključnih stvari na kojoj se mora raditi – odgovor države u borbi protiv krijumčarenja.“

Marko Milanović, direktor Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS je objasnio da je Zapadno-balkanska ruta jedan je od glavnih mešovitih migracionih puteva prema zemljama EU, i čini 45% svih zabeleženih pokušaja iregularnih prelaska granica. Statistike koje je prisutnima predočio pokazuju da je među zemljama na ruti, u Srbiji zabeležen najveći broj izbeglica.

„Najčešće se rutom kreću osobe iz Avganistana i Sirije, koji čine više od polovine stranaca, kao i iz Pakistana, Tunisa i Turske, pri čemu su najčešće zemlje destinacije Nemačka, Italija i Francuska. To ukazuje da je ovo i dalje više izbeglička, nego migrantska ruta“, naveo je Milanović. 

On je naveo da je IDEAS usvojio Strategiju unapređenja položaja izbelica (2023-2027) koji ima šest stubova: „Osigurati pristup teritoriji i postupku azila, unaprediti uslove života i inkluziju tražioca azila, uspostaviti fer, efikasan i delotvoran postupak azila, obezbediti sveobuhvatnu podršku izbeglicama tokom integracije, osnažiti tražioce azila i izbeglice kako bi mogli da utiču na procese donošenja odluka i oblikuju svoju budućnost i kreirati inkluzivne zajednice i suprostaviti se ksenofobiji i govoru mržnje“. 

U okviru projekta ”Unapređenje inkluzije i integracije izbeglica u Srbiji”, IDEAS je u saradnji sa Švajcarskom Vladom, osnovao Savet izbeglica koji omogućava aktivno učešće izbeglica i tražilaca azila u formulisanju, prioritetizaciji i rešavanju izazova sa kojima se svakodnevno susreću. Upravo Savet izbeglica radiće na sistemskom rešavanju ovog izazova kako bi naši novi sugrađani bili dovoljno informisani i osnaženi da izvade sebi ličnu kartu, otvaraju račune u banci, upisuju decu u škole, nostrifikuju diplome, registruju svoje preduzetništvo, pristupe tržištu rada i profesionalno napreduju.

Fernando Almeyda Rodriguez, pravnik i lider Tematske grupe za zagovaranje Saveta za izbeglice u Srbiji istakao je da je rad Saveta usmeren na pravo na obrazovanje, zdravlje, smeštaj, zaštitu od diskriminacije i ostale pravne procedure.

„Njegova misija je da obzebediti inkluziju i integraciju izbeglica i tražioca azila u Srbiji, kroz ojačavanje njihovih kapaciteta i pružanje podrške kako bi mogli da steknu nezavisnost, kao i da aktivno učestvuju u srpskom društvu. Savet izbeglica funkcioniše kao telo IDEAS i sastoji se od 5 radni grupa. Dugoročni cilj je evolucija kako bismo postali nezavisna organizacija, a u međuvremenu radimo na postizanju svih pomenutih ciljeva. Zato pozivamo izbeglice i tražioce azila da nas kontaktiraju i zatraže pomoć i daju nam šansu da im pomognemo u skladu sa njihovim potrebama“, poručio je Almeyda Rodriguez. 

„Kada pogledamo brojke, ne samo u prethodne dve godine, već kada uzememo u obzir da je Republika Srbija svoj sistem azila saglasno obavezama iz Konvencije o statusu izbeglica, čiju godišnjicu danas proslavljamo, usvojila 2008. godine, verujem da je registrovanih i neregistrovanih ljudi  2 miliona plus  prošlo ovuda i kada se sve te brojke uporede i kada vidimo kako se i evropski kontinent promenio u prethodnih 10 do 15 godina i da smo svedoci nekih promena koje nisu pozitivne, možemo da vidimo da smo iz tog procesa mnogo naučili i da smo postavili osnove, da neke stvari koje nismo imali, danas imamo, ali postoji još dosta prostora da se unapređuje naš sistem azila i migracije, kako kroz brojke, tako i kroz sadržinu“, rekao je Nikola Kovačević, pravnik za ljudska prava, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS.

Prema njegovim rečima kada pričamo o pravima izbeglica i tražilaca azila i kada obeležavamo ovaj dan treba biti pošten i reći da zbog geografske situacije Srbije nije uvek lako, ali sa druge strane, „jeste moguće da se ciljevi postavljeni kroz našu strategiju ostvare, a to je i da broj ljudi koji ozbiljno razmatra da ostane u Srbiji poraste i da dobiju sveobuhvatnu i profesionalnu pravnu podršku i da njihovo uključivanje u srpsko društvo krene od momenta kada su podneli zahtev za azil“, istakao je Kovačević. 

Tamara Vlaškalin iz Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS je na zatvaranju konferencije prisutne uputila da su formirali „Mrežu novinara i novinarki protiv ksenofobije“ koju za sada čini desetak medijskih profesionalaca koji se bave antidiskriminatornim izveštavanjem i radeći u skladu sa etičkim standardima predstavljaju primere dobre prakse u izveštavanju o izbeglicama. Mreži novinara i novinarki protiv ksenofobije priključili su se Vanja Đurić, Bojana Milovanović,  Katarina Đorđević, Maja Milić, Natalija Jakovljević, Vuk Jeremič, Jelena Mitrović, Ivana Stojanović i Vladimir Živojinović.