Povodom Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS podseća da se čitav svet suočava sa pojačanim intenzitetom migracija, koje su, prema procenama Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), čak četiri puta veće nego pre deset godina. Naime, prema podacima UNHCR-a, danas u svetu živi 80 miliona prinudno raseljenih ljudi i 26 miliona izbeglica, što je najviše od Drugog svetskog rata. Upravo iz ovih razloga, više nego ikad, potrebno je razvijati duh tolerancije, negovati kulturu različitosti i insistirati na nenasilnoj komunikaciji.
Na žalost, sa porastom broja izbeglica i migranata širom sveta, sve su učestaliji ksenofobični narativi u javnom prostoru, govor mržnje, ali i diskriminatorno izveštavanje o izbegličkim temama. Ovakva praksa nije zaobišla ni Srbiju.
IDEAS upozorava da je internet prostor najveći rasadnik ksenofobičnog sadržaja, a društvene mreže i brojni efemerni portali, koji zagovaraju antimigrantske politike, mesto gde se najaktivnije propagira rasna, nacionalna i verska mržnja i netrpeljivost. Na meti brojnih ekstremno nacioanlistički orijentisanih pojedinaca i grupa upravo su izbeglice i migranti koji dolaze iz drugačijeg kulturnog i verskog konteksta.
Analiza sadržaja koji se poslednjih godina kreira i reprodukuje u online prostoru, ali i u pojedinim tabloidnim medijima, pokazuje da su najčešći ”argumenti” za neprihvatanje pripadnika i pripadnica izbegličke i migrantske populacije brojene negativne predrasude i generalizacije koje ih neopravdano označavaju kao prirodno drugačije – agresivne, lenje, verski fanatizovane, prenosioce zaraznih bolesti, bez kapaciteta da se uklope u evropsko društvo.
Kako bismo se izborili sa rastućom ksenofobijom u našem društvu, neophodno je podići nivo najpre funkcionalne, ali i medijske pismenosti građana i građanki Srbije kroz ovladavanje kritičkim veštinama koja uključuju neprekidno postavljanje pitanja, ali i prepoznavanja pravih odgovora. Apelujemo na obrazovne institucije, od predškolskog do akademskog nivoa, ali i na medije čija je funkcija, pored informativne, i edukativna, da intenzivnije podstiču različite strategije medijskog opismenjavanja. Kroz raktivnosti koje za cilj imaju povećanje stepena medijske pismenosti pomoći će se građanima da se oslobode predrasuda i iracionalnih strahova od drugog i drugačijeg, da izgrade i neguju sistem vrednosti u kojem se poštuju ljudska prava, da steknu nova znanja, pre svega o različitim kulturama, i da na pravilan način selektuju informacije kojima će verovati.
Na žalost, sa porastom broja izbeglica i migranata širom sveta, sve su učestaliji ksenofobični narativi u javnom prostoru, govor mržnje, ali i diskriminatorno izveštavanje o izbegličkim temama. Ovakva praksa nije zaobišla ni Srbiju.
IDEAS upozorava da je internet prostor najveći rasadnik ksenofobičnog sadržaja, a društvene mreže i brojni efemerni portali, koji zagovaraju antimigrantske politike, mesto gde se najaktivnije propagira rasna, nacionalna i verska mržnja i netrpeljivost. Na meti brojnih ekstremno nacioanlistički orijentisanih pojedinaca i grupa upravo su izbeglice i migranti koji dolaze iz drugačijeg kulturnog i verskog konteksta.
Analiza sadržaja koji se poslednjih godina kreira i reprodukuje u online prostoru, ali i u pojedinim tabloidnim medijima, pokazuje da su najčešći ”argumenti” za neprihvatanje pripadnika i pripadnica izbegličke i migrantske populacije brojene negativne predrasude i generalizacije koje ih neopravdano označavaju kao prirodno drugačije – agresivne, lenje, verski fanatizovane, prenosioce zaraznih bolesti, bez kapaciteta da se uklope u evropsko društvo.
Kako bismo se izborili sa rastućom ksenofobijom u našem društvu, neophodno je podići nivo najpre funkcionalne, ali i medijske pismenosti građana i građanki Srbije kroz ovladavanje kritičkim veštinama koja uključuju neprekidno postavljanje pitanja, ali i prepoznavanja pravih odgovora. Apelujemo na obrazovne institucije, od predškolskog do akademskog nivoa, ali i na medije čija je funkcija, pored informativne, i edukativna, da intenzivnije podstiču različite strategije medijskog opismenjavanja. Kroz raktivnosti koje za cilj imaju povećanje stepena medijske pismenosti pomoći će se građanima da se oslobode predrasuda i iracionalnih strahova od drugog i drugačijeg, da izgrade i neguju sistem vrednosti u kojem se poštuju ljudska prava, da steknu nova znanja, pre svega o različitim kulturama, i da na pravilan način selektuju informacije kojima će verovati.