Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS uz podršku UN Women i u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti izradio je Posebni izveštaj o diskriminaciji žena u Srbiji, koji obuhvata period 2015–2025. Izveštaj pokazuje da je diskriminacija žena u Srbiji i dalje rasprostranjena, kao i da su posebno pogođene žene iz višestruko marginalizovanih grupa. Fokus izveštaja bio je na radu i zapošljavanju, obrazovanju, pristupu uslugama i pravdi, rodno zasnovanom nasilju, digitalnom okruženju, politici, medijima i položaju žena u većem riziku od diskriminacije, a njegovi nalazi predstavljeni su javnosti u novembru.
Drugi poseban izveštaj o diskriminaciji žena predstavlja nastavak višegodišnjeg institucionalnog praćenja položaja žena i primene antidiskriminacionih propisa u Srbiji. Tokom 2024. godine zabeležen je najveći broj pritužbi po osnovu pola u poslednjoj deceniji, što je dodatno ukazalo na potrebu za sveobuhvatnim dokumentom koji objedinjuje praksu, nalaze i preporuke za unapređenje zaštite žena.
Nalazi izveštaja ukazuju da diskriminacija žena nije ograničena na pojedinačne slučajeve, već se pojavljuje kao strukturni problem u različitim oblastima društvenog života. Posebno su pogođene žene iz ruralnih područja, starije žene, Romkinje, žene sa invaliditetom, žene koje žive u sirmaštvu, LGBT+ , izbeglice, migrantkinje i žene koje same brinu o deci , što je zahtevalo pristup koji povezuje rodnu ravnopravnost, antidiskriminacionu politiku i širi okvir javnih politika.
Cilj angažmana bio je da podrži izradu Posebnog izveštaja o diskriminaciji žena u Srbiji, kao i da omogući njegovo predstavljanje relevantnim akterima iz institucija, međunarodnih organizacija, civilnog društva, medija i poslovne zajednice. Projekat je bio usmeren na pretvaranje složenih nalaza u jasan dokument sa preporukama i na otvaranje prostora za javnu i međusektorsku diskusiju o unapređenju rodne ravnopravnosti.
Rad na izveštaju zasnivao se na analizi prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pregledu relevantnog domaćeg i međunarodnog pravnog i strateškog okvira, korišćenju dostupnih istraživanja, podataka i drugih referentnih materijala, kao i na koordinaciji sadržaja sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti i UN Women. Aktivnosti su obuhvatile definisanje koncepta i strukture izveštaja, izradu radnog plana, pripremu nacrta i finalne verzije publikacije na srpskom jeziku, kao i izradu sažetka i njegovu pripremu na srpskom i engleskom jeziku. Važan deo pristupa odnosio se i na podršku javnom predstavljanju nalaza u Beogradu, uključujući povezivanje aktera iz institucija, civilnog društva i privatnog sektora, kako bi se ključne poruke izveštaja predstavile u širem društvenom i javnopolitičkom kontekstu.
Vrednost ovog projekta ne ogleda se samo u izradi izveštaja, već u tome što je pitanje diskriminacije žena dodatno pozicionirano kao tema od neposrednog značaja za javne politike, institucionalnu praksu i širu društvenu raspravu o rodnoj ravnopravnosti. Izveštaj je omogućio da se iskustva iz prakse, dostupni podaci i normativni okvir objedine u koherentan analitički dokument koji ne ostaje na nivou dijagnostikovanja problema, već usmerava pažnju na obrasce diskriminacije, institucionalne praznine i prioritete za dalje delovanje.
Struktura izveštaja postavljena je tako da poveže pravni, društveni i javnopolitički aspekt položaja žena u Srbiji. Izveštaj obuhvata tematske celine posvećene tržištu rada, polu, bračnom i porodičnom statusu, obrazovanju, političkom i javnom životu, medijima i kulturi, rodno zasnovanom nasilju, digitalnom okruženju, položaju žena u većem riziku od diskriminacije i zdravlju. Takva struktura omogućila je da se diskriminacija žena sagleda ne kao niz izolovanih incidenata, već kao međusobno povezan skup prepreka koje se reprodukuju kroz različite sektore i politike.
Osnovni nalazi izveštaja ukazuju da je diskriminacija žena u Srbiji i dalje strukturna i široko rasprostranjena. Posebno se izdvajaju nejednak položaj žena na tržištu rada, sankcionisanje materinstva i roditeljstva u profesionalnom okruženju, nevidljivost i nepriznat teret brige i nege, kontinuirano prisustvo rodno zasnovanog nasilja, uključujući i njegove digitalne oblike, kao i ograničen stvarni uticaj žena u političkom i javnom životu uprkos njihovoj formalnoj zastupljenosti. Izveštaj dodatno pokazuje da diskriminacija ima izražene ukrštene efekte, zbog čega su u posebno nepovoljnom položaju Romkinje, žene sa invaliditetom, žene koje žive u siromaštvu, žene iz ruralnih područja, LGBT+ žene, izbeglice i migrantkinje, starije žene i žene koje same brinu o deci.
Nalazi izveštaja predstavljeni su 24. novembra 2025. godine u Evropskoj kući u Beogradu, na događaju koji je okupio oko 90 učesnika i učesnica iz institucija, međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva, privrede, medija i aktivistkinja i aktivista za ljudska prava. Sam događaj predstavljao je važan zagovarački prostor za povezivanje ključnih aktera i testiranje relevantnosti nalaza.
Diskusija tokom predstavljanja potvrdila je nekoliko važnih zaključaka. Prvo, postojeći pravni i strateški okvir nije dovoljan ukoliko se ne prati doslednijom primenom, jasnijim standardima postupanja i efikasnijim institucionalnim odgovorom. Drugo, unapređenje rodne ravnopravnosti zahteva pouzdanije podatke i razvijeniju rodnu statistiku, kako bi javne mere bile zasnovane na dokazima. Treće, nalazi izveštaja u velikoj meri korespondiraju sa iskustvima organizacija i aktera sa terena, što potvrđuje da je jaz između normativnog okvira i svakodnevne prakse i dalje značajan. Konačno, diskusija je pokazala da prostor za unapređenje postoji i u privatnom sektoru, naročito kroz politike koje se odnose na usklađivanje rada i roditeljstva, napredovanje žena, bezbedno radno okruženje i veće uvažavanje pitanja ženskog zdravlja.
Izradu Posebnog izveštaja o diskriminaciji žena u Srbiji realizovan je uz podršku UN Women u Srbiji, u okviru projekta „Zaustavimo nasilje – Ostvarimo ravnopravnosti“, koji zajednički sprovode agencije UN-a u Srbiji, UNDPA, UNFPA, UNICEF i UN Women, u parnterstvu sa Vladom Republike Srbije, uz podršku Vlade Švedske.