U globalnoj trci za ekonomskom stabilizacijom usled pandemije, najteže breme nose ranjive društvene grupe poput žena, osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglica i pripadnika i pripadnica LGBTI+ zajednice. Na stare nesigurnosti nadovezale su se nove neizvesnosti koje ugrožavaju stabilnost, društvenu koheziju i ljudska prava, pre svega ona u oblasti rada i zapošljavanja. Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i ambasadom Velike Britanije u Beogradu, od 9. do 11. februara u Beogradu organizuje konferenciju GAME CHANGERS – IN PURSUIT OF BALANCE.

Otvarajući konferenciju, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić istakla je da umesto jasne budućnosti danas imamo neizvesnost koju je donela pandemija.

”Mi kao vrsta živimo sa zarazama hiljadama godina i one su menjale ljudska društva. Međutim, nijedna zarazna bolest do sada nije bila globalna, da zgrabi planetu u svoje kandže i da je zaustavi. Jedino što je nastavilo da radi kad je planeta stala bile su žene – u kućama, u zdravstvu, u školstvu… Svuda gde je trebalo omogućiti planeti da se vrti našli ste jednu ženu”, istakla je Čomić i dodala da su, uprkos svemu, žene često ”nevidljive i nedovoljno pitane”, ali da nepravde ne zaobilaze ni druge ranjive grupe.

Još jedna od društvenih grupa koja je ponela dodatni teret pandemije je LGBT+ zajednica. Specijalni izaslanik premijera Velike Britanije za prava LGBT+ zajednice Rt Hon Lord Herbert of South Downs naglasio je da ljudi koje zastupa ne žele nikakava posebna prava, nego ona koja pripadaju svima drugima. Samo poštujući pravo na jednakost i nediskriminaciju, LGBT+ građani i građanke će biti  aktivni članovi zajednice koji doprinose njenom boljitku.

Ambasadorka Velike Britanije u Srbiji Sian MacLeod istakla je važnost ulaganja napora u borbu za jednaka prava, nediskriminaciju i promenu zakona koji će osigurati bolju zaštitu prava građana i građanki kako bi svi pojedinci imali mogućnost da doprinesu socijalnoj i ekonomskoj stabilnosti i razvoju Srbije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković smatra da novi uslovi na tržištu rada, koji su uslovljeni pandemijom, zahtevaju i nove odgovore.

”Bez obzira na brojne mehanizme zaštite, danas se zaposleni često osećaju da su bez mnogih prava na tržištu rada. Sigurno da tržište neće samo da se reguliše, nego su neophodne društvene akcije poput promena u oblasti radnog zakonodavstva koje mora da pruži veću zaštitu zaposlenima koji su u većem riziku od diskriminacije”, navela je poverenica.

Da je pandemija stavila na probu naš zdravstveni i socijalni sistem, ali i ekonomsku, mentalnu i socijlanu otpornost saglasan je i Mirko Janić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. On je naveo da je Ministarstvo u proteklom periodu radilo na donošenju važnih zakona i strategija radi unapređenja normativnog okvira zaštite ljudskih prava.

Značaj uloge privatnog sektora u izgradnji ravnopravnijeg društva istakla je zamenica šefica Predstavništva UNHCR u Srbiji Stefanie Krause, posebno naglašavajući položaj izbeglica u Srbiji na tržištu rada.

”Izbeglice su ranjive kada pristignu, ali svi zajedno, pružajući zaštitu i prilike za njih, ovu ranjivost možemo pretvoriti u sveobuhvatne veštine koje doprinose srpskom društvu i njegovom razvoju. Fleksibilnost pri zapošljavanju, prilike za edukaciju i obuke, kao i podrška specifičnim potrebama izbeglica umnogome bi doprineli da na dostojanstven način ponovo izgrade svoje živote u novoj sredini. Spremni smo na to da 2022. bude godina hrabrih iskoraka i partnerstava u stvaranju inkluzivnijeg, održivijeg i pravednijeg društva za sve – od radnih okruženja do lokalnih zajednica”, poručila je Krause.

Iako smo svi svesni da je u vremenima krize neophodno posebnu pažnju balansu između ekonomskog rasta i društveno odgovornog ponašanja izvršna direktorka Nordijske poslovne alijanse Iva Petrović smatra da je jako bitno da kada nismo u krizi postavimo jake temelje za integrisano društvo koje uključuje sve aktere – od države, preko privatnog sektora do organizacija.

”Svi oni utiču na razvoj zemlje i izgradnju humane ekonomije i društveno odgovoranog i inkluzivanog socijalnog sistema” istakla je Petrović uz napomenu da je za sve to neophodna istrajnost i vera u vrednosti kao što su jednakost, solidarnost, transparentnost.

Direktorka komunikacija kompanije IKEA SEE Maja Vujašković Đureinović navela je da je vizija kompanije u kojoj radi upravo zalaganje za pozitivne promene u društvu i promovisanje principa inkluzije i različitosti:

”Principi inkluzije i različitosti su naši prioriteti. Već nekoliko godina smo u Srbiji angažovani oko inicijativa koje su društveno važne – promovišemo zatvaranje rodnog jaza, borimo se za iskorenjivanje nasilja u porodici u kontekstu epidemije kovid-19, bavimo se promocijom prava LGBT+ zajednice, integracijom izbeglica na radnom mestu.”

Međutim, iako značajan broj različitih aktera iskazuje snažnu želju da učestvuje u pozitivnim promenama u društvu, dijalog, čini se, nije kontinuiran. Pogotovo u godinama pandemije.

”Zadatak koji smo ispred sebe postavili jeste da kreiramo jedinstvenu platformu za dijalog o socijalnoj i ekonomskoj pravdi koja će okupiti sve ključne aktere koji imaju moć da utiču na položaj manjinskih i ranjivih grupa na tržištu rada: institucije, kompanije, međunarodne organizacija, ali i predstavnike i predstavnice civilnog sektora iz Srbije. U vreme socijalno-ekonomske krize prouzrokovane pandemijom više nego ranije značajno je da razgovaramo o poštovanju ljudskih prava i solidarnosti i kreiramo rešenja koja će prevenirati štetu koju u najvećoj meri osećaju naši građani i građanke iz najranjivijih društvenih grupa”, naglasio je Marko Milanović, direktor Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS  i poručio da svi treba da učestvujemo u kreiranju konkretnih rešenja koja će dugoročno poboljšati položaj svih građana.