Kako izgleda kada jedna organizacija sasluša potrebe osoba sa invaliditetom i drugih ranjivih grupa, uspostavi neophodne usluge socijalne zaštite, radi na osnaživanju ljudi da se uključe na tržište rada, a zatim i otvori socijalna preduzeća koja zapošljavaju njihove korisnike? Odgovor na ovako kompleksno pitanje staje u jednoj reči – Caritas. Naime Caritas – Šabac je organizacija civilnog društva sa dugom tradicijom. Postoje već 22 godine. Bave se humanitarnim radom, delovanjem u vanrednim situacijama i pružanjem podrške ranjivim grupama u oblasti socijalne zaštite i socijalnog preduzetništva.

„Jedna od prvih aktivnosti naše organizacije bila je Centar za slušanje. On je bio osmišljen kao jedna baza gde će se javljati svi ljudi koji su u potrebi za podrškom. Javljale su se osobe sa invaliditetom, ali i ljudi kojima je bio neophodan dnevni obrok ili odeća, zdravstvena, socijalna i druga pomoć“, započela je priču Snežana Lozanović iz Caritasa i naglasila da je tako nastala početna evidencija ljudi i porodica kojima je potrebna pomoć za dostojanstveniji život, ali i da im je slušanje ljudi bila najbolja smernica u kom smeru Caritas treba da se razvija i koje usluge da pruža.

Koliko je ovakva organizacija bila potrebna Šapčanima, najbolje islustruju brojke. Caritas je pružio neku vrstu humanitarne pomoći za oko 3.500 porodica, odnosno 10.000 pojedinaca.

“Pored tog humanitarnog rada, počeli smo da se bavimo i pružanjem podrške ljudima u vanrednim situacijama. Da možemo brzo i efikasno da delujemo pokazali smo u poplavama 2014. godine i, naravno, tokom pandemije COVID-19. Ni jedna naša usluga nije izostala“, s ponosom je istakla Snežana.

Uporedo sa ovim aktivnostima, Caritas je svoje delovanje proširivao i na usluge socijalne zaštite, kao što je pomoć u kući na području opštine Šabac. Veoma brzo je ova usluga uspostavljena i u drugim lokalnim samoupravama: Bogatić, Vladimirci, Koceljeva i Mali Zvornik.

„Pomoć u kući je usluga koju pružamo osobama sa invaliditetom, starijima, ljudima na postoperativnim tretmanima… Zapravo svima koji ne mogu samostalno da žive i održavaju neke osnovne životne aktivnosti. Njima pomaže više od 60 naših negovatelja i do sada je ovu uslugu koristilo čak 2.000 korisnika“, rekla je Snežana.

Pored ove usluge socijalne zaštite, 2015. godine uspostavljaju i uslugu dnevnog boravka za odrasle osobe sa mentalnim smetnjama i intelektualnim teškoćama i to je bila prva usluga ovakvog tipa u Srbiji.

“Već 2018. godine pokrećemo istu uslugu i u Bogatiću, uporedo sa stanovanjem uz podršku.  Tako da smo negde pioniri u uspostavljanju ove usluge za odrasle osobe sa mentalnim smetnjama i intelektualnim poteškoćama. Sam model rada smo preuzeli od naših italijanskih partnera, dodala je Snežana.

Međutim, Caritas je posebno ponosan na aktivnosti koje se odnose na osposobljavanje osoba sa invaliditetom za uključivanje na tržište rada i zapošljavanja u cilju njihovog što samostalnijeg života u porodici, ali i potpuno samostalnog života. Tako je otpočelo sa radom socijalno preduzeće koje se bavi uslužnim hemijskim čišćenjem, pranjem, sušenjem i peglanjem veša ljudima koji nisu u mogućnosti samostalno da obavljaju ove poslove. Veoma brzo nakon uspostavljanja ovog socijalnog preduzeća, Caritas osniva još jedno socijalno preduzeće u oblasti poljoprivrede i turizma.

„Oba preduzeća su registrovana kao preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. I tu smo nekako zaokružili priču. Znači, krenuli smo od Centra za slušanje gde smo slušali potrebe ljudi, kasnije smo razvili usluge pomoć u kući, dnevni boravak i stanovanje uz podršku. Na kraju smo uspostavili dva socijalna preduzeća kako bi naši korisnici u skladu sa svojim mogućnostima mogli da rade i žive od svog rada“, objasnila je Snežana i dodala da su njihovi prvi korisnici već stekli dovoljno veština da rade i prili;no samostalno žive.

U preduzeću Socijalna sinergija u Šapcu trenutno ima 18 zaposlenih, od kojih je 11 osoba sa invaliditetom, dok Avliji održivog razvoja u Bogatiću zapošljava 11 ljudi od kojih je šestoro osoba sa invaliditetom. Međutim, Snežana ističe da osobe sa invaliditetom mogu i treba da se zapošljavaju i na otvorenom tržištu rada, ali je razlika u tome što se u preduzećima poput Caritasovih nastavlja sa pružanjem stručne podrške.

„Recimo ja sam angažovana u Avliji kao savetnica za integraciju na radnom mestu i mi osobama sa invaliditetom prilagođavamo posao, pratimo ih i dajemo podršku za integraciju na radnom mestu. Razvijamo negde i bliskost i osećaj drugih koji su bez invaliditeta da ih prihvate. I to se pokazalo kao dobra praksa“, istakla je Snežana uz objašnjenje da su imali primere gde su zapošljavali osobe sa invaliditetom iz dnevnog boravka na otvorenom tržištu, ali da su se oni brzo vraćali iz Nacionalne službe za zapošljavanje u njihove boravke.

Caritasovo socijalno preduzeće Avlija održivog razvoja u Bogatiću je, kako kažu, više od restorana. Svako ko dođe na ovo mesto neće samo pronaći mir i neodoljive mirise i ukuse hrane, nego će biti i podrška ljudima kojima je ovo drugi dom, mesto gde su otpočeli svoj novi život. Na ovom imanju proizvodi se i prerađuje voće i povrće koje se kasnije koristi za pripremu obroka, sokova, džemova i sada već čuvene rakije.

“Nama dan kreće od neke podrške koju dajemo osobama sa invaliditetom. Proverimo da li su ujutro došli raspoloženi na posao, da li postoji neki problem koji treba rešiti. Čovek nam je na prvom mestu, pa onda počinjemo da radimo. Iskreno, dosta toga zavisi od tima i te klime koja postoji u svakom preduzeću, a pogotovo u našem. Svi naši zaposleni znaju svoje obaveze, kada se dolazi na posao, kada se odlazi, kada su pauze, šta i kako treba uraditi. Oni su odgovorni ljudi“, kaže Snežana.

Jedan od proizvoda koji je danas itekako poznat na našem tržištu a proizvodi se u Avliji jeste prirodna domaća rakija, a poznavaoci tvrde da je izvrsnog kvaliteta.

“Ponosni smo na našu destileriju koja postoji praktično od osnivanja Caritasa. U ceo proces proizvodnje su uključeni korisnici iz dnevnog boravka, pre svega na etiketiranju i pomoći oko, recimo, branja voća, seckanja sirovine. Takođe se i brinu o zasadima”, objašnjava Snežana.

Ono što je najvažnije, oba Caritasova socijalna preduzeća su danas potpuno samoodrživa, iako je sam početak njihovog rada bio projektno finansiran.

„Socijalna sinergija već ima ugovore za pranje i čišćenje poslovnih prostorija sa tri, četiri italijanske firme, domom zdravlja, Zavodom za javno zdravlje i sa velikim brojem kafića i restorana u Šapcu. Avlija održivog razvoja radi distribuciju dnevnih obroka svakog dana za građevinske firme, ljude koji ne mogu sebi da pripreme hranu, starije… I mi te obroke distribuiramo na adrese. Imamo i naše restorane na otvorenom. Kada je lepo vreme ljudi ovde organizuju sastanke, izlete, rođendane, proslave”, navodi Snežana i dodaje da sve njihove proizvode ljudi mogu kupiti u prodavnici na imanju ili putem sajta www.avlijabogatic.rs .

Zaposleni u Caritasu najviše vole da kroz konkretne primere i ljudske priče ilustruju svoj rad.

„Prvi put sam se susrela sa jednom našom korisnicom nakon otvaranja dnevnog boravka Sveta Sofija u Šapcu 2015. godine. Došla je u teškom stanju, nakon porođaja, razvoda i oduzimanja deteta koje je dodeljeno ocu. Bila je u početnom stadijumu šizofrenije i depresije sa kontrolisanom terapijom u remisiji. Međutim, porodični problemi su bili okidač da se bolest vrati, a najveći stres joj je bilo oduzimanje deteta. Devojčica je otišla sa ocem da živi u drugi grad, a ona je ostala sama u Šapcu. Nakon uputa lekara, došla je u naš dnevni boravak i nakon kratkog vremena je uspela da se vrati u stabilnu remisiju. Polako smo je uključivali u radnu terapiju i posle recimo godinu ili dve, vratila se u normalno funkcionisanje, zaposlila u vešeraju gde i danas radi“, ispričala je Snežana i dodala da se posebno raduje što je ženi 2018. godine vraćena poslovna sposobnost, zaposlena je, ima ugovor na neodređeno vreme, i što je najvažnije, ponovo je ostvarila kontakt sa svojom ćerkom koju sada posećuje i učestvuje u njenom odgoju.

Ovakvi primeri daju dodatnu motivaciju zaposlenima da pomažu svojim sugrađanima i sugrađankama kojima je neophodna podrška.

“Naši korisnici dnevni boravak i socijalna preduzeća vide kao drugu kuću. Ali i mi zaposleni. To je više od posla. Veoma često razgovaramo sa našim korisnicima o različitim privatnim problemima, pitaju nas za savet i koliko god da se držimo profesionalno, mi smo im i prijatelji. Atmosfera je kao na bilo kom drugom radnom mestu. Razvijaju se bliski odnosi, upućeni smo svi jedni na druge“, kaže Snežana.

Ona priznaje da je i sama mnogo naučila od svojih korisnika.

“Oni me uvek vrate na neke bazične ljudske vrednosti, da se stvari u životu ne podrazumevaju. Mi često zaboravimo na to. Brzo nas nauče da se ništa u životu ne podrazumeva, jer kada dobijete korisnika u dnevnom boravku koji za sobom ne zna da pusti vodi, ne zna da opere ruke, pa onda prolazi taj proces od početka, shvatite da neke stvari koje su nama možda uobičajene dnevne aktivnosti nekome nisu. Shvatila sam koje su osnovne ljudske vrednosti i koliko je važno nekome pružiti ruku kada se nalazi u teškoj životnoj situaciji“, iskrena je Snežana.

Ljubav, iskrenost i želja da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija premisa je rada u ovom udruženju. Istina, potrebe za zbrinjavanjem ljudi u zajednici su velike, a sredstava gotovo po pravilu nema dovoljno za uspostavljanje novih i održivih usluga. Ali svim izazovima Caritas odoleva zahvaljujući ljudima koje okuplja i koji žive isti san – da pomognu i ostave dobro iza sebe.

Priča je napisana u okviru projekta Jačanje kohezije i otpornosti u Srbiji koji podržava kancelarija Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji.