Sedamnaestogodišnji Samir iz Alžira je još jedan dečak koji je na neizvestan i opasan put ka Evropi krenuo potpuno sam, bez pratnje roditelja ili staratelja. Na dvogodišnjem putu doživeo je najteže trenutke u životu: nasilje, elementarne nepogode, glad, prinudni rad… Danas ovaj momak boravi u Srbiji, završava srednju školu i bavi se sportom. Nada se boljem životu i da će svoju budućnost nastaviti da gradi u Srbiji. A da je bolja budućnost za ovog momka izvesnija, govori i činjenica da je Samir, zahvaljujući IDEAS-ovom timu, nedavno regulisao svoj pravni status u Srbiji, te mu je odobren privremeni boravak iz humanitarnih razloga. Samim tim, on će dobiti i odgovarajuća dokumenta za strance koja će mu omogućiti slobodu kretanja i pristup pravima.


”Najteži trenutak u životu mi je bio rastanak od porodice. Od tog trenutka pamtim samo teške dane, sve dok nisam stigao u Srbiju. Put preko Turske i Grčke je bio naporan, bilo je jako hladno i kišovito. Spavao sam pored neke reke koja je u jednom trenutku nabujala. Još jedan od najtežih perioda proveo sam u Bosni i Hrvatskoj gde su nas uhvatili. Bacali su suzavac na nas, a mi smo bežali preko reke i kroz šumu. Dešavalo se i da četiri dana nisam jeo, samo sam pio vodu”, o svom izbegličkom putu priča Samir, sedamnaestogodišnji dečak iz Alžira koji je na neizvestan put ka boljem životu prošao sam, bez roditelja ili staratelja.


Samir je Alžir napustio pod pritiskom teškog siromaštva, velikih kockarskih dugova svog oca, ali i konstantnih ozbiljnih pretnji opasne kriminalne grupe. Ostavljajući majku i dve sestre, tada četrnaestogodišnji dečak krenuo je na put ka Evropi, ne sluteći da će on trajati više od dve godine i biti prepun opasnosti. Iako još uvek dete, Samir je u Turskoj proveo pet meseci radeći teške poslove u proizvodnji gume i hirurških rukavica. Na taj način je sebi obezbedio novac za preživljavanje i nastavak puta. Iz Turske do Beograda došao je peške. Iako u početku nije planirao da svoju budućnost gradi u Srbiji, Samir kaže da, ukoliko uspe da pronađe posao, želi da ostane u Beogradu.


Samir završava srednju školu i želi dalje da se profesionalno usavršava. Međutim, veoma mu je teško da pronađe poslodavca kod kojeg bi išao na praksu. Predrasude o izbeglicama i neopravdani strah od ljudi koji dolaze iz drugačijih kultura, još uvek su neke od prepreka koje sputavaju ovog momka da dobije istinsku šansu da pokaže koliko može biti dragocen deo našeg društva.


Osim maternjeg arapskog jezika, Samir govori i engleski, francuski i srpski. Prema rečima njegovog staratelja, veoma je odgovoran momak, koji je sam prepoznao vrednost obrazovanja i tražio besplatne kurseve jezika koje bi mogao da pohađa. Sam je insistirao i da u Srbiji vanredno upiše srednju školu, kako bi stekao i adekvatno formalno obrazovanje i bio konkurentan na tržištu rada.


”Voleo bih da ovde završim školu i nađem posao u Beogradu. Zavoleo sam Srbiju. Srbija ima prelepu prirodu i volim da idem u šetnje sa prijateljima. Takođe, volim sport i redovno treniram. Voleo bih jednog dana da postanem i trener i siguran sam da ću uspeti”, s puno optimizma Samir priča o svojoj budućnosti.


A da je bolja budućnost za ovog momka izvesnija, govori i činjenica da je Samir nedavno regulisao svoj pravni status u Srbiji, te mu je odobren privremeni boravak iz humanitarnih razloga. Njemu je sada omogućen pristup pravima koja pripadaju svim maloletnim osobama u Srbiji: nastavak školovanja, pristup zdravstvenoj zaštiti i tržištu rada. Uskoro će imati i ličnu kartu za strance koja će mu služiti kao identifikacioni dokument na osnovu kojeg će moći slobodno da se kreće i da ima pristup pravima koja mu pripadaju u skladu sa međunarodnim i domaćim propisima. Uz pomoć zastupanja IDEAS-ovog tima, Samiru je pružena šansa da započne dostojanstven i kvalitetniji život. Iako je ovo samo prvi korak ka trajnom regulisanju pravnog statusa, Samir je siguran da je ovo početak i njegovog novog života.


* Ime dečaka je zamenjeno u cilju zaštite njegovog identiteta.