“Poziv da pomognete detetu da nastavi obrazovanje se nikada ne odbija. A ja sam takav poziv upravo dobila iz IDEAS-a, da pomognem detetu koje je izbeglo iz Burundija da upiše srednju školu i da se integriše u naše društvo. Moj novi drugar Majk se odjednom našao u situaciji da se školuje u potpuno drugačijem sistemu, na drugom jeziku i pismu, u drugačijem kulturnom okruženju, bez razvijene socijalne mreže i podrške, daleko od svog doma“, rekla je profesorka srpskog jezika Anđelka Petrović koja se priključila volonterskom programu Refugee Buddy u želji da ovom četrnaestogodišnjaku bude podrška da nastavi školovanje i izgradi srećniji život.
Govoreći o značaju obrazovanja za svu decu, a pogotovo za decu iz ranjivih grupa, Anđelka rado citira najmlađu dobitnicu Nobelove nagrade za mir Malalu Jusufzai – “jedno dete, jedan nastavnik i jedna olovka će promeniti svet”.
„Majk i ja još uvek nismo pričali koju srednju školu bi želeo da upiše, ali ono što se odmah primeti je njegova sklonost ka stranim jezicima. Posavetovaću ga da pokuša da upiše Filološku gimnaziju jer mu je francuski kao maternji, a i za ovih godinu dana, koliko je u Srbiji, je prilično dobro naučio srpski jezik. Takođe razmišljam i o njegovoj bezbednosti i važno mi je da se on u toj školi oseća prihvaćeno, komforno, da stekne drugare i dobije priliku za novi život“, kaže Anđelka.
Izgraditi takvo okruženje jeste izazov u društvu u kojem postoji sve intenzivniji ksenofobični sentiment. U borbi protiv ksenofobije, Anđelka ističe važnost obrazovnog sistema i uloge nastavnika kao autoriteta koji svakog dana u učionicu unosi određeni sistem vrednosti.
„Problemom ksenofobije se aktivno bavim već više od godinu dana, zajedno sa UNHCR-om. Radionica koju mi radimo se zove ’U njihovim patikama’ i namenjena je srednjoškolcima i njihovim nastavnicima, a osnovni cilj je razvijanje empatije. Želimo da našu decu dovedemo u kontakt sa decom izbeglicama i to je prošle godine bilo vrlo dirljivo. U jednom trenutku su se naša deca rasplakala zato što su po prvi put videla, odnosno shvatila izbeglički problem u kompletnom njegovom kontekstu. Da to nisu ljudi koji su odabrali da napuste svoje domove, nego da su to ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove“, ispričala je Anđelka i dodala da njeni učenici jedva čekaju da im u goste dođe Majk.
Ali pre toga, Anđelka i Majk imaju plan da već naredne nedelje posete Muzej iluzija kako bi se zabavili, da odu na ručak, a onda da se bave školom.
„Ako ćemo da gradimo drugarski odnos, ne možemo samo pričati o učenju jer je to dosadno. Nego da malo vidimo šta je to što Beograd može njemu da ponudi, nešto što će se njemu dopasti kako bi počeo da se oseća kao kod kuće. Ja čvrsto verujem da kad je dete srećno i zadovoljno i kad je sigurno i spokojno, ono tek tada daje dobre rezultate u školi“, zaključila je Anđelka.
REFUGEE BUDDY program osmišljen je da kroz volonterski pristup ojača socijalnu koheziju na lokalnom nivou. Prijatelji izbeglica su članovi srpskog društva koji su motivisani da pruže neformalnu podršku izbeglicama u zajednici kroz druženje, razgovor, pomoć, profesionalni razvoj, upoznavanje izbeglica sa društvenim aktivnostima i lokalnim društvenim mrežama.
REFUGEE BUDDY program uspostavljen je u okviru projekta “Unapređenje inkluzije i integracije izbeglica u Srbiji” koji realizuje IDEAS, u saradnji sa Vladom Švajcarske.