Prema relevantnim statističkim podacima nadležnih organa, u Srbiji je tokom 2022. godine registrovano 120.000 novopridošlih izbeglica i migranata, što je duplo više u odnosu na 2021. godinu, navodi se u novom AIDA izveštaju. U navedeni broj nije obuhvaćeno 148.000 ukrajinskih izbeglica koji su u najvećem broju slučajeva prolazili kroz Srbiju, ali i značajan broj ruskih državljana koji su svoju zemlju napustili zbog straha od prinudne mobilizacije, političkih previranja i nedostatka poslovnih mogućnosti usled uvedenih sankcija. Do kraja prošle godine, zabeleženo je 220.000 dolazaka ruskih državljana.
Bez obzira na ove visoke statističke brojke, u 2022. godini je izdato 4.181 potvrda o registraciji, dok su zahtev za azil podnele samo 322 osobe. Ovo i dalje ukazuje na malu zainteresovanost izbeglica i migranata da regulišu svoj status i život nastave u Srbiji. Odlukama o odlasku doprinose i brojne prepreke u azilnom postupku, kao što su nedostupnost pristupa postupku azila, nedovoljni kapaciteti Kancelarije za azil, nerazumevanje procedura, kao i dug vremenski period postupka.
Ukupno 30 osoba je dobilo azil kroz 20 odluka Kancelarije za azil, dok se rad Komisije i Upravnog suda kao viših instanci ne može oceniti pozitivnom ocenom jer im nedostaje korektivni faktor u odnosu na postupak azila.
Prema ovom dokumentu, i dalje je prisutna praksa sistemskog uskraćivanja pristupa teritoriji, kao i praksa odbijanja i drugih oblika kolektivnog proterivanja izbeglica iz Srbije u Severnu Makedoniju i Bugarsku. Primera radi, od 2016. godine do kraja 2022. godine registrovano je čak 227.183 slučaja sprečavanja ilegalnih ulazaka koji su državnim funkcionerima ujedno poslužili u izgradnji narativa o neophodnosti, prihvatljivosti, pa čak i poželjnosti ovakve prakse.
Nepoštovanje vladavine prava na spoljnim granicama EU odrazilo se i u Srbiji i to najviše u kontekstu organizovanog kriminala, tj. krijumčarenja. Različite kriminalne grupe uključene u aktivnosti krijumčarenja kontrolišu pogranična područja sa Rumunijom, Hrvatskom i Mađarskom, kao i prihvatne centre u Somboru, Subotici, Kikindi, te su prijavljeni i dokumentovani brojni nasilni incidenti, uključujući i upotrebu oružja, navodi se u izveštaju. Pored izloženosti ovakvim rizicima, izbeglice se i dalje suočavaju sa izazovima koje donosi život u siromaštvu na mestima neformalnih okupljanja u pograničnim oblastima, loši i nesigurni uslovi života u prihvatnim objektima i uskraćivanje pristupa postupku azila.
Informacionu bazu podataka o azilu (AIDA) vodi Evropski savet za izbeglice i izgnanike (European Council on Refugees and Exiles – ECRE) i ona sadrži detaljne informacije o nacionalnim sistemima azila u 23 države, među kojima je i Srbija. Izveštaj države o Srbiji prati nedavna dešavanja u oblasti procedura azila, uslova prijema, pritvora tražilaca azila i sadržaja međunarodne zaštite. Izveštaj je pisao Nikola Kovačević, nezavisni stručnjak i pravnik za prava izbeglica iz Srbije i koordinator Programa za azil i migracije u Centru za istraživanje i razvoj društva IDEAS, a naposletku uredio ECRE.
AIDA Izveštaj za Srbiju za 2022. godinu u celosti možete pročitati OVDE.