Prema Agenciji Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) i Komesarijatu za izbeglice i migracije (KIRS), u 2021. godini je barem 60.368 izbeglica i migranata boravilo na teritoriji Srbije, navodi se u AIDA – Izveštaju za Srbiju za 2021. godinu.
Naglašeno je da se praksa pušbekova i drugih oblika kolektivnog proterivanja nastavila, posebno na južnoj granici sa Severnom Makedonijom. UNHCR, organizacije civilnog društva i kancelarija Zaštitnika građana dokumentovali su brojne slučajeve u kojima su izbeglice, migranti i tražioci azila bili kolektivno proterani u Severnu Makedoniju i Bugarsku. Da je uskraćivanje pristupa teritoriji sistemska praksa koja se ogleda duž čitave „Balkanske rute” govore i široko rasprostranjeni i dokumentovani pušbekovi ka Srbiji duž „zelene granice“ sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom, gde se izbeglicama i tražiocima azila sistematski uskraćuje pristup teritoriji i proceduri azila, i često su podvrgnuti raznim oblicima zlostavljanja. U 2021. godini je npr. čak 71.470 osoba je vraćeno iz Mađarske u Srbiju, a samo za prvih 6 meseci 28.737 osoba vraćeno je iz Rumunije u Srbiju, navodi se u izveštaju.
U dokumentu se ističe i da je broj osoba kojima je izdata potvrda o registraciji značajno pala – sa oko 12.900 u 2019. godini na 2.800 potvrda u 2020. godini, i 2.306 u 2021. godini. Prošle godine su potvrde o registraciji najčešće izdavane državljanima Avganistana, Sirije i Burundija. Od svih lica koja su dobila potvrdu o registraciji, samo je 175 izbeglica podnelo zvanično zahtev za azil, što ukazuje da se na Srbiju i dalje gleda kao na tranzitnu zemlju, ali i da se mnoge osobe kojima je potrebna međunarodna zaštita suočavaju sa preprekama pri registraciji i podnošenju zahteva za azil. Tako je u 2021. godini, navodi se u izveštaju, Kancelarija za azil donela samo 114 rešenja za 156 tražilaca azila, što pokazuje pad od 29% u odnosu na 2020. godinu. U izveštaju se navodi i da se na osnovu podataka vidi trend iz prethodnih godina da većina podnosilaca zahteva odlučuje da napusti postupak azila pre donošenja prvostepene odluke i to predstavlja ukupno 45% svih odluka donetih u 2021. godini.
Ukrajinske izbeglice imaju nesmetan pristup teritoriji i postupku azila, bez obzira na to da li imaju putne isprave ili ne. Postupanje prema njima treba pohvaliti, ali istovremeno, nasilan i diskriminatorni pristup graničnih organa prema drugim osobama koje su u potrebi za međunarodnom zaštitom transparentno oslikava trend široko rasprostranjen u evropskim zemljama.
Informacionu bazu podataka o azilu (AIDA) vodi Evropski savet za izbeglice i izgnanike (European Council on Refugees and Exiles – ECRE) i ona sadrži detaljne informacije o nacionalnim sistemima azila u 23 države, među kojima je i Srbija. Izveštaj države o Srbiji prati nedavna dešavanja u oblasti procedura azila, uslova prijema, pritvora tražilaca azila i sadržaja međunarodne zaštite. Izveštaj je pisao Nikola Kovačević, nezavisni stručnjak i pravnik za prava izbeglica iz Srbije i koordinator Programa za azil i migracije u Centru za istraživanje i razvoj društva IDEAS, a naposletku uredio ECRE.
AIDA Izveštaj za Srbiju u celosti možete pročitati OVDE.
AIDA sažetak izveštaja na srpskom jeziku možete pročitati OVDE.