Različiti izvori ukazuju na značajne probleme prilikom organizacije alternativnog staranja o deci u vanrednim situacijama ili nakon vanrednih situacija. Usluge se često pruža nedovoljno iskusno i nekvalifikovano osoblje, briga zasnovana na porodičnom okruženju nije dostupna, a sistem rezidencijalnog smeštaja je manjeg kvaliteta nego za drugu decu. Takva situacija može se uočiti i u Republici Srbiji. Smeštaj za decu izbeglice se u velikoj meri razlikuje u odnosu na uslove koji se obezbeđuju ostaloj deci, pri čemu se u veoma maloj meri oslanja na zvanično priznat i uspostavljen sistem alternativnog staranja. Najveći broj dece nalazi se na institucionalnom staranju u ustanove koje nisu deo sistema alternativnog staranja, odnosno nisu licencirani pružaoci usluga socijalne zaštite. Iako je reč o privremenom smeštaju, deca provode u tim ustanovama i više nedelja i meseci.
Oslanjanje na rezidencijalnu zaštitu prilikom zaštite dece bez pratnje i razdvojene dece u vanrednim situacijama mnogo je veće nego u regularnom kontekstu, te je potrebno posvetiti pažnju i uložiti resurse u obezbeđivanje adekvatne zaštite u tim uslovima. Ipak, iako je nekada rezidencijalna zaštita potrebna, ne sme se pristupati formiranju rezidencijalnih kapaciteta za trajni smeštaj dece i na rezidencijalnu zaštitu treba gledati kao na način privremenog zbrinjavanja dece, pri čemu je nakon smeštaja dece potrebno nastaviti aktivnosti u cilju ujedinjenja sa porodicom, odnosno planiranje izlaska deteta sa rezidencijalnog smeštaja.
Cilj izrade ovih smernica je unapređenje organizacije i rada ustanova za smeštaj dece i mladih kako bi adekvatnije odgovorile na potrebe dece izbeglica. Smernice su namenjene kako zaposlenima u ustanovama koje pružaju usluge rezidencijalnog staranja da bi menadžment i stručni radnici dobili osnovne informacije o standardima i mehanizmima međunarodne zaštite dece migranata, tako i donosiocima odluka na nivou Vlade Srbije da bi unapredili rezidencijalno staranje o deci izbeglicama. U ovom delu Smernica navedeni su osnovni dokumenti kojima se uređuju prava dece na zaštitu, najvažniji sadržaji tih dokumenata i relevantna literatura radi detaljnijeg informisanja stručnih radnika u skladu sa interesovanjima i potrebama. Ta osnovna znanja omogućiće stručnim radnicima da planiraju svoj stručni rad i aktivnosti sa decom u skladu sa međunarodnim standardima zaštite dece, ali i da utemeljeno zagovaraju prava dece u zajednici i kod drugih aktera.
Poznavanje oblasti dečjih prava, a posebno prava dece u migraciji, osnažuje stručne radnike i za suočavanje sa zabludama koje opstaju u praksi zaštite dece migranata. Deca izbeglice su posebno podložna da postanu žrtve predrasuda i neinformisanosti i da im time budu uskraćena osnovna ljudska prava i pravo na zaštitu. Pored mnogobrojnih vulnerabilnosti dece bez pratnje, kojima će se Smernice detaljnije baviti, nedovoljna informisanost pružalaca podrške stavlja ih u dodatno nepovoljan položaj. Činjenica da su u isto vreme i migranti i deca neretko zbunjuje pojedince koji su predstavnici javnih službi u smislu primene zakona, propisa, statusa i procedura vezanih za migrante. Sva relevantna međunarodna dokumenta, a prvenstveno Konvencija o pravima deteta, jasno naglašavaju da je svako dete prvenstveno dete, bez obzira na migracioni status, i da kao dete uživa sva dečja prava propisana Konvencijom, a obaveza svih država je da omoguće punu i doslednu primenu dečjih prava i zaštitu dece. Nadamo se da će ove smernice doprineti cilju unapređenja prava dece izbeglica.
Publikaciju možete preuzeti ovde.