Ključne poruke

• Dogovoreni tekst nove uredbe EU o vraćanju prvi put izričito dopušta da se osoba sa odlukom o vraćanju premesti u treću državu sa kojom je ne povezuje ni državljanstvo, ni raniji boravak, ni pravo ulaska.
• Uredba centre za povratak ne uređuje kao ustanovu: status premeštenih osoba, uslovi boravka i nadzor zavise od svakog pojedinačnog sporazuma, koji može biti i neobavezujući aranžman zaključen bez parlamenta i bez objavljivanja.
• Tekst ostavlja bez odgovora pitanja koja se otvaraju tek posle transfera, od pravnog statusa u državi domaćinu i rizika pravnog vakuuma, do pristupa azilu i podeljene odgovornosti dve države.
• Nezavisne ocene, od istraživačke službe Evropskog parlamenta do Komesara Saveta Evrope i UNHCR-a, poklapaju se u tri zahteva: sporazumi moraju biti pravno obavezujući i javni, svaki transfer traži pojedinačnu procenu i delotvoran pravni lek, a status i nadzor moraju biti rešeni unapred.
• Srbija ne bi trebalo da preuzima ulogu države domaćina, a o svakoj eventualnoj inicijativi moralo bi da se odlučuje javno, uz potvrdu u Narodnoj skupštini i prethodnu procenu posledica.

O publikaciji

Objašnjenje „Centri za povratak izvan EU“ bavi se najspornijom novinom dogovorene uredbe EU o zajedničkom sistemu vraćanja: mogućnošću da države članice, na osnovu sporazuma ili aranžmana sa trećom državom, u nju premeštaju osobe kojima je izdata odluka o vraćanju.

Tekst nastaje u trenutku kada je Evropski parlament usvojio svoj stav u prvom čitanju, a pet država članica najavilo rad na centrima izvan EU. U fokusu su pitanja presudna za ocenu svake buduće inicijative: šta član 17 tačno dopušta i pod kojim uslovima, da li su predviđene garancije dovoljne i ko odgovara za prava premeštenih osoba.

Šta publikacija sadrži

Objašnjenje prati dokle je stigao postupak usvajanja i razjašnjava šta centri za povratak jesu, a šta nisu. Analizira uslove iz člana 17, otvorena pravna pitanja posle transfera, planove pet država i ocene nezavisnih tela – istraživačke službe Evropskog parlamenta, Agencije EU za osnovna prava, Komesara Saveta Evrope, UNHCR-a i ECRE-a.

Poseban deo posvećen je posledicama eventualnog učešća Srbije kao države domaćina: formi odlučivanja i javnosti, nadležnosti nad premeštenim osobama, zabrani daljeg udaljenja i širim posledicama. Publikacija se završava sa tri preporuke, a sve tvrdnje dokumentovane su u 22 napomene sa izvorima.

Kome je publikacija namenjena

Publikacija je namenjena donosiocima odluka i institucijama nadležnim za migracije i azil, a korisna je i organizacijama civilnog društva, medijima i stručnoj javnosti koja prati evropsku politiku vraćanja i njen značaj za Srbiju. Objašnjenje može da služi za brzu orijentaciju o tome šta je dogovoreno i dokle je stigao postupak, kao okvir za ocenu svake buduće inicijative, uključujući razliku između obavezujućeg sporazuma i neformalnog aranžmana i minimalne uslove koje je postavio Komesar Saveta Evrope, i kao osnov za javnu raspravu i parlamentarni nadzor.

Kako citirati: Milanović, M, Lunić, S. (2026). Centri za povratak izvan EU: šta najavljene promene znače za Srbiju. Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS.