Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS podneo je 16. januara 2026. godine Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave zahtev za davanje mišljenja o primeni propisa u postupku upisa rođenja dece rođene u Republici Srbiji, u situacijama kada su roditelji tražioci azila ili lica kojima je odobreno pravo na azil.
Povod za zahtev bile su ponavljajuće situacije u praksi u kojima službe matičnih knjiga odlažu upis rođenja deteta ili postupanje uslovljavaju pribavljanjem stranih isprava, poput potvrde o bračnom stanju iz države porekla, uključujući i upućivanje stranaka da kontaktiraju ambasadu države porekla.
Ministarstvo je 27. februara 2026. godine dostavilo mišljenje broj: 000291581 2026 14800 007 002 011 024, potpisano od strane ministarke Snežane Paunović, u kojem zauzima jasan stav o svim ključnim pitanjima otvorenim u zahtevu.
Prema mišljenju Ministarstva, prijava i upis činjenice rođenja deteta u matičnu knjigu rođenih predstavljaju zakonsku obavezu nadležne zdravstvene ustanove, odnosno roditelja i matičara koji vrši upis. Zakonom o matičnim knjigama propisano je da se u matičnu knjigu rođenih upisuju podaci o rođenju deteta, podaci o roditeljima deteta, kao i drugi relevantni podaci, uključujući i podatke o materinstvu i očinstvu.
Matičar je dužan da prijavljene podatke upiše bez odlaganja, a upis se može odložiti samo izuzetno, kada je potrebno proveriti ili utvrditi podatke koji nedostaju. Podaci o roditeljima upisuju se na osnovu podataka iz lične karte izdate od nadležnog organa Republike Srbije, a za strance na osnovu podataka iz inostrane putne isprave ili identifikacionog dokumenta izdatog od nadležnog organa Republike Srbije. Ovo je posebno važno u slučajevima kada su roditelji tražioci azila ili lica kojima je odobreno pravo na azil, jer se njihov identitet utvrđuje i na osnovu isprava koje izdaju nadležni organi Republike Srbije, uključujući ličnu kartu za tražioce azila i druge identifikacione dokumente izdate u skladu sa propisima o azilu i privremenoj zaštiti.
Ministarstvo jasno navodi da bračni status roditelja može biti relevantan isključivo za pitanje utvrđivanja očinstva, ali ne može predstavljati uslov za upis činjenice rođenja deteta niti za upis podataka o majci u matičnu knjigu rođenih.
U situacijama kada podaci o ocu nisu utvrđeni, to ne može biti razlog da se upis deteta ne izvrši, budući da je predmet upisa sama činjenica rođenja. Ministarstvo zauzima stav da se podaci o ocu mogu upisati, odnosno naknadno dopuniti, u skladu sa zakonom, posebno imajući u vidu odredbe Porodičnog zakona koje uređuju pretpostavke očinstva, priznanje, utvrđivanje i osporavanje očinstva.
Mišljenje se poziva i na Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, sa posebnim osvrtom na načelo poverljivosti postupka azila. To znači da se podaci o licu koje traži azil ne smeju dostavljati državi porekla, osim u zakonom propisanim izuzecima, niti se ta lica mogu upućivati da radi ostvarivanja prava u Republici Srbiji kontaktiraju organe ili diplomatsko-konzularna predstavništva države porekla. Ovaj standard je naročito važan kada su roditelji deteta lica koja traže azil, lica kojima je odobreno pravo na azil ili lica pod privremenom zaštitom.
Ministarstvo ističe da je matičar dužan da postupa u skladu sa načelom najboljeg interesa deteta, ali i sa načelom poverljivosti iz propisa o azilu i privremenoj zaštiti. Zbog toga se postupak upisa rođenja ne sme uslovljavati pribavljanjem dokaza iz države porekla kada bi takvo postupanje bilo suprotno zaštiti podataka, poverljivosti postupka azila ili realnim mogućnostima stranke da bezbedno pribavi traženu ispravu.
Ministarstvo se poziva i na Instrukciju za postupanje u slučajevima rođenja deteta čiji roditelji nemaju lična dokumenta od 16. decembra 2020. godine. Ovom instrukcijom predviđena je obavezna saradnja zdravstvenih ustanova, matičara, policijskih službenika i centara za socijalni rad, kako bi se i u situacijama kada roditelji nemaju lična dokumenta sproveo postupak utvrđivanja identiteta i omogućio upis deteta u matičnu knjigu rođenih.
Suština ove instrukcije jeste da odsustvo ličnih isprava roditelja ne može biti prepreka za upis rođenja deteta, već da se identitet roditelja utvrđuje kroz odgovarajući postupak, nakon čega se, na osnovu izdate potvrde, vrši zakonit upis.
Ovo mišljenje predstavlja važan korak u zaštiti prava dece na pravni identitet, posebno dece čiji su roditelji tražioci azila ili lica kojima je odobreno pravo na azil. U praksi, odlaganje upisa rođenja može imati ozbiljne posledice po dete, od otežanog pristupa zdravstvenoj zaštiti do problema u ostvarivanju drugih osnovnih prava.
Mišljenje Ministarstva jasno usmerava matične službe da postupaju u skladu sa zakonom i načelom najboljeg interesa deteta, bez neopravdanog uslovljavanja pribavljanjem stranih isprava.
U narednom periodu, IDEAS će pratiti primenu ovog mišljenja u praksi matičnih službi i nastaviti da pruža pravnu podršku roditeljima u ostvarivanju prava na upis rođenja deteta. Kao dodatnu podršku, IDEAS je pripremio informacioni paket namenjen roditeljima, koji mogu koristiti u komunikaciji sa nadležnim organima i u postupcima ostvarivanja prava.
Istovremeno, nastavićemo da dokumentujemo slučajeve u kojima dolazi do odlaganja ili nezakonitog uslovljavanja upisa rođenja, kako bismo pružili neposrednu podršku porodicama i doprinosili doslednijoj primeni zakona u praksi.
Očekujemo i da Ministarstvo ključne stavove iz ovog mišljenja učini dodatno dostupnim matičnim službama, kako bi se postupanje ujednačilo u svim sredinama. Smatramo da je Ministarstvo ovim mišljenjem dalo važno i pravovremeno razjašnjenje, koje može doprineti pravnoj sigurnosti dece i efikasnijem ostvarivanju njihovih prava u praksi.