U radu sa ženama izbeglicama, migrantkinjama i tražiteljkama azila, uočeno je da je većina usluga na terenu kreirana sa ciljem da podrži žene u roditeljstvu, tj. o brizi o deci i drugim članovima porodice. Takođe, do sada su uglavnom organizovanae aktivnosti koje podržavaju žene da se bave tzv. ženskim poslovima. Kao odgovor na uočeni nedostatak informisanosti žena o njihovim pravima, pravnim sistemom zemlje u kojoj se nalaze i sa mogućnostima za integraciju, nastao je Siguran prostor za žene u azilnom centru u Krnjači. Upravo na ovom mestu žene mogu potražiti i dobiti pomoć i podršku ukoliko su preživele neki oblik rodno zasnovanog nasilja ili zlostavljanje.
Polazeći od činjenice da migracije nisu rodno neutralan fenomen, odnosno da iskustva žena izbeglica i migrantkinja, njihove potrebe kao i načini za zadovoljenje tih potreba, se razlikuju od iskustava i potreba muškaraca koji migriraju, Danski savet za izbeglice je, uz podršku Visokog Komesarijata za izbeglice UN, započeo aktivnosti na uspostavljanju nove usluge namenjene ženama izbeglicama, tražiteljkama azila i migrantkinjama koje su smeštene u azilnom centru u Krnjači.
”Od 2015. godine, sa značajnijim prilivom osoba koje su u potrebi za međunarodnim zaštitom, država se zajedno sa različitim akterima trudi da izgradi azilni sistem koji će na adekvatan način odgovoriti na potrebe tih ljudi kroz npr. unapređenje uslova smeštaja, dostupnosti pravne pomoći, dostupnosti zdravstvene zaštite, uključivanja u obrazovani sistem”, smatra Bojana Balević iz Danskog saveta za izbeglice.
Ova organizacija je od početka ovog procesa bila uključena u različite oblasti – od unapređenja smeštajnih kapaciteta preko uspostavljanja specijalizovanih usluga, zdravstvene zaštite, dečije zaštite, uključivanja u obrazovni sistem pa sve do pružanja pravne pomoći ugroženim grupama, a među njima i onim osobama koje su preživele određeni oblik rodno zasnovanog nasilja.
”Radeći direktno sa ženama izbeglicama, migrantkinjama I tražiteljkama azila uočili smo da je većina usluga na terenu, a koje su bile namenjene ženama, kreirana sa ciljem da podrži žene u roditeljstvu, tj. u brizi o deci i drugim članovima porodice”, kaže Balević i dodaje da su pored pomenutih usluga bile prisutne i organizovane aktivnosti koje podržavaju žene da se bave tzv. ženskim poslovima kao što su kursevi kuvanja, zanatski kursevi poput pletenja i šivenje, zatim kursevi za negu lepote kao što su šminkanje, frizerski kurs, manikir i slično.
Balević je naglasila da su primetili da ženama često nedostaju infrmacije o njihovim pravima, da su nedovoljno upoznate sa pravnim sistemom zemlje u kojoj se nalaze i sa mogućnostima za integraciju. Identifikacija osoba koje su preživele neki oblik rodno zasnovanog nasilja, kao i pružanje adekvatne zaštite, često je bila otežana u uslovima gde ne postoji siguran prostor za npr. obavljanje intervjua.
Iskustva žena sa kojima je Danski savet za izbeglice dolazio u konatakt su različita. Počevši od motiva za polazak na tako rizičan put, preko kanala migracija koje su koristile tokom tranzita do, na kraju, odluke da uđu u postupak azila u Republici Srbiji.
”Nažalost, mnoge od ovih žena preživele su neki oblik rodno zasnovanog nasilja. Neke su nasilje preživele u zemljama porekla, pa su se, koristeći tokove migracija, odlučile na odlazak iz zemlje porekla gde nisu dobile zaštitu od nasilja kojem su bile svakodnevno izložene. Mnogima od njih bila su uskraćena prava u zemlji porekla u pogledu obrazovanja, postojanja slobodne volje za sklapanje bračne zajednice, pristupa dokumentima i slobodnog kretanja bez pisanog odobrenja muškog člana porodice, prava na zaposlenje pa sve do partnerskog nasilja koje su preživele”, objašnjava Balević i dodaje da su žene delile i iskustva o nasilju koje su preživele tokom puta, te su uglavnom govorile o seksualnom uznemiravanju i seksualnom zlostavljanju.
Takođe, žene izbeglice, migrantkinje i tražiteljke azila svedočile su o radnoj eksploataciji kojoj su bile izložene u želji da obezbede novac za nastavak puta. Neke od njih su kao maloletne sklapale brakove jer patrijarhalno okruženje u kom su odrastale nije uvažavalo njihove emocije i guralo ih je u rani brak ili su nažalost bile prinuđene da stupe u brak kako bi bezbedno nastavile put.
Siguran prostor za žene u Krnjači zamišljen je kao prostor u kom će žene biti u mogućnosti da dobiju pravovremene informacije o njihovim pravima, načinu na koji mogu da ih ostvare, uslugama koje su im dostupne. To je prostor koji je dostupan za korišćenje svim organizacijama koje sprovode aktivnosti namenjene ženama, a sa ciljem osnaživanja žena u ostvarivanju njihovih prava. Takođe, to je prostor gde će se čuti glas žena, a one će biti u mogućnosti da aktivno participiraju u kreiranju budućih usluga. Ono što je važno, to je i fizički prostor gde će one koje su preživele neki oblik rodno zasnovanog nasilja moći da u sigurnom okruženju zatraže i dobiju pomoć. Zbog aktuelne epidemiološke situacije, u toku jula meseca, u koordinaciji sa Komesarijatom za I migracije i epidemiologom iz Doma zdravlja Palilula, održan je set informativnih sesija o zaštiti od korona virusa.