U nedavno objavljenom izveštaju o napretku Srbije za 2020. godinu, Evropska komisija je ponovo istakla da sva deca moraju biti upisana u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja i bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente, upozorava Praxis. Istovremeno, Evropska komisija je pozvala Srbiju da izmeni propise koji onemogućavaju realizaciju ovog prava.

Praxis podseća da je ovakvu preporuku Evropska komisija uputila Srbiji i u prošlogodišnjem izveštaju o napretku, ali su sporne odredbe još uvek na snazi. Tako se i dalje u Srbiji rađaju deca koja ne mogu da budu upisana u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja zato što njihovi roditelji nemaju lične dokumente. Iako je UNICEF zauzeo stav da upis odmah nakon rođenja podrazumeva rok od nekoliko dana nakon rođenja, u Srbiji ovoj deci u prvim mesecima, a ponekad i godinama života ostaju nedostupna brojna prava koja nije moguće ostvariti bez upisa u matičnu knjigu rođenih. Najčešće je reč o deci romske nacionalnosti, kojoj su pristup pravima i dostupnost usluga i inače uglavnom mnogo teži nego ostaloj deci.

U izveštaju o napretku naglašava se i to da se Zakon o prebivalištu i boravištu građana mora dosledno primenjivati, kako bi se interno raseljenim Romima koji žive u neformalnim naseljima omogućila prijava prebivališta i pristup socio-ekonomskim pravima. Iako zakon predviđa da se građanima koji nemaju pravni osnov stanovanja mora omogućiti prijava prebivališta na adresama centara za socijalni rad, Praxisovi korisnici sve češće se suočavaju sa problemima u vezi sa ostvarivanjem tog prava, a u nekim opštinama je postalo gotovo nemoguće prijaviti prebivalište na adresama centara za socijalni rad.

Evropska komisija ukazuje i na druge probleme sa kojima se suočavaju pripadnici romske nacionalne manjine u Srbiji. Tako se ističe da iako dečiji brakovi nisu uobičajeni u opštoj populaciji, skoro 60 posto devojčica iz romskih naselja uda se u ranoj životnoj dobi. Takođe se ističe da su romska deca u veoma malom broju obuhvaćena predškolskim obrazovanjem, da je procenat napštanja školovanja i dalje veliki, a broj svršenih visokoškolaca zanemarljivo mali, kao i da je potrebno rešiti problem segregacije u obrazovanju.