Pregled usklađenosti institucionalnog položaja i ovlašćenja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti sa novim standardima EU za tela za ravnopravnost

Ključne poruke

• Mandat Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je širok i dobro postavljen, ali mehanizmi koji omogućavaju da se taj mandat ostvari nisu razrađeni.
• Poverenik utvrđuje činjenično stanje uvidom u dokaze i uzimanjem izjava, ali nema izričito pravo da dokumentaciju i podatke zatraži od poslodavaca, pružalaca usluga i organa javne vlasti.
• Nepostupanje po preporuci povlači samo opomenu. Rok je 30 dana, potom sledi mera opomene i mogućnost obaveštavanja javnosti, bez prinudnog izvršenja. Stopa postupanja od 85,1 odsto u 2025. godini govori o autoritetu institucije, ali je potrebno unaprediti mehanizme primene preporuka.
• Procesna uloga u parnici nije zaokružena. Nedostaju pravila o dostavljanju stručnog mišljenja sudu, o stupanju u parnicu kao umešač na strani tužioca i o postupanju radi zaštite javnog interesa kada diskriminisano lice nije individualizovano.
• Nezavisnost je formalno priznata, ali operativno nedovoljno zaštićena. Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji donosi se uz saglasnost Narodne skupštine, izbor se sprovodi bez javnog konkursa, a u avgustu 2025. bilo je popunjeno 45 od 60 sistematizovanih radnih mesta.
• Sistem podataka o ravnopravnosti uži je od evropskog standarda. Podaci su svedeni na predmete Poverenika i na sudske odluke, dok diskriminacija u velikoj meri ostaje neprijavljena i nevidljiva u formalnim postupcima.

O publikaciji

Pravni osvrt „Pregled usklađenosti institucionalnog položaja i ovlašćenja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti sa novim standardima EU za tela za ravnopravnost“ bavi se pitanjem koje otvaraju dve direktive usvojene u maju 2024. godine: koliko domaći okvir odgovara minimalnim standardima koji su prvi put postavljeni za rad tela za ravnopravnost, od nezavisnosti i resursa do dokaznih ovlašćenja i podataka.

Tekst nastaje u trenutku kada je Evropska komisija u izveštaju o Srbiji za 2025. godinu izričito navela da pravni okvir treba dalje usklađivati sa pravnim tekovinama EU, uključujući i te direktive, a Poverenik objavio redovan godišnji izveštaj za 2025. godinu. U fokusu su pitanja presudna za ocenu svake buduće izmene zakona: šta direktive traže preko formalno priznate nezavisnosti, gde su ovlašćenja Poverenika uža od standarda i koje bi izmene otklonile najveće praznine.

Šta publikacija sadrži

Osvrt izdvaja sedam dimenzija evropskog standarda: institucionalnu nezavisnost, operativnu sposobnost, dostupnost licima koja traže zaštitu, dokazna i istražna ovlašćenja, procesnu ulogu u postupcima, sistemsku ulogu u javnim politikama i prikupljanje podataka. Zatim prikazuje domaći okvir, od postupka izbora i položaja Poverenika, preko postupka po pritužbi i mišljenja sa preporukom, do evidencija uvedenih izmenama Zakona iz 2021. godine.

Središnji deo je ocena usklađenosti po deset oblasti, u četiri stepena, sažeta u preglednoj tabeli koja uz svaku oblast navodi postojeće rešenje u Srbiji i ključnu izmenu. Poseban deo posvećen je predloženom paketu zakonodavnih izmena, uređenom po prioritetima kroz sedam celina: izbor i unutrašnja organizacija, resursi, istražna ovlašćenja i postupanje po sopstvenoj inicijativi, praćenje preporuka, sudska uloga, pristupačnost i konsultacije sa sistemom podataka. Sve tvrdnje dokumentovane su u 35 napomena sa izvorima.

Kome je publikacija namenjena

Publikacija je namenjena donosiocima odluka i institucijama nadležnim za antidiskriminacioni okvir, pre svega predlagaču izmena Zakona o zabrani diskriminacije, Narodnoj skupštini i Vladi, a korisna je i samom Povereniku, organizacijama civilnog društva, advokatima i stručnoj javnosti koja prati Poglavlje 23. Osvrt može da služi za brzu orijentaciju o tome šta direktive traže i gde je domaći okvir uži, kao merilo za ocenu svakog budućeg predloga izmena, uključujući razliku između formalne i funkcionalne nezavisnosti i između prava na uvid u dokaze i prava da se dokazi zatraže od trećih lica, i kao osnov za javnu raspravu i parlamentarni nadzor nad položajem i resursima nezavisnog državnog organa.

Kako citirati: Antonijević Priljeva, M. (2026). Pregled usklađenosti institucionalnog položaja i ovlašćenja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti sa novim standardima EU za tela za ravnopravnost. Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS.