Unapređenje prava korisnika sistema socijalne zaštite kroz smanjenje sagorenosti stručnih radnika

O projektu:

Zaposleni u socijalnoj zaštiti, lekari, psihijatri i psiholozi su izloženi visokom nivou stresa svakodnevno zbog prirode njihovog posla. Hroničnom stresu koji je van njihove kontrole posebno su izloženi pripadnici pomagačkih profesija kao što su radnici zaposleni u socijalnoj zaštiti, lekari, psihijatri, psiholozi. Na primer, ukoliko se posmatraju samo ekonomski efekti odsustva sa posla, procena za zemlje članice EU je da je 50-60% odsustva sa posla uzrokovano povišenim stresom na poslu, što stvara ekonomski trošak na nivou EU od 20 milijardi evra godišnje (European Agency for Safety and Health at Work, 2009).

Priroda posla pomagače dovodi u kontakt sa ljudima koji se nalaze u veoma teškim životnim situacijama i svakodnevno se susreću sa ljudskom patnjom. Radnici u socijalnoj zaštiti su često intenzivno uključeni u višestruke probleme svojih korisnika, saosećaju sa njima, ali i često zbog ograničenih resursa ne mogu da im pomognu u meri u kojoj to žele. Ovo predstavlja samo po sebi stres, ali može i da dovede do nezadovoljstva poslom, odsustva osećanja svrhe i osećaja bespomoćnosti. Iako se bave pomaganjem ljudima, slika koja postoji u društvu o pomagačkim profesijama, a posebno socijalnoj zaštiti je često negativna, jer se o njima u medijima uglavnom može čuti onda kada su načinjene greške ili propusti, što demotiviše stručne radnike.

Cilj projekta je bio da se  utvrde kriterijumi kojima se rukovodioci službi u centrima za socijalni rad vode prilikom upravljanja obimom posla, kao i uticaj sadašnjeg načina upravljanja obimom posla na efikasnost rada voditelja slučaja, zadovoljstvo poslom, sagorenošću.

Sagorenost ima negativne posledice na stručne radnike zato što negativno utiče na njihovo mentalno i fizičko zdravlje. Sagorenost može da dovede do pojave različitih psihosomatskih poremećaja. Stručni radnik koji je sagoreo zbog pojave različitih psihosomatskih poremećaja otežano obavlja svoj posao. Radnici zbog sagorenosti zanemaruju rokove, često izostaju sa posla, odbijaju da ostvaruju minimum procesa rada. Česta bolovanja radnika, pogotovo u manjim centrima za socijalni rad mogu da dovedu do velikog opterećenja preostalih stručnih radnika. Iako je većina socijalnih radnika iskreno posvećena pomaganju korisnicima, oni se suočavaju sa velikim brojem stresora i sagorenošću, koji mogu da rezultuju namerom da napuste socijalnu zaštitu. Ovo može dovesti do fluktuacije stručnih radnika koja se negativno održava i na sistem i na korisnike.

Rezultati dobijeni iz sprovedenog istraživanja u toku trajanja projekta su pokazali da smanjenje sagorenosti i bavljenje ljudskim resursima jeste prioritet, ako ne i najvažniji aspekt kojim sistem socijalne zaštite u Srbiji treba da se bavi. Isto tako, ukazano je da smanjenje sagorenosti ne obuhvata samo razvoj intervencija, terapija i tretmana, već da se rad na smanjenju sagorenosti pre svega odnosi na mnogo širi spektar organizacionih faktora (organizacija rada, standardi, normativi, definisanje stručnih postupaka, učešće stručnih radnika u kreiranju politika).

Projekat je finansiran od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna.