Prepoznavanje faktora nastanka profesionalnog izgaranja – preduslov za osnaživanje profesionalaca i unapređenje kvaliteta usluga socijalne zaštite

 

O projektu:

Često se prilikom razmatranja resursa kojima institucije socijalne zaštite raspolažu zaboravlja da su njihovi najveći resurs upravo ljudi koji rade u ovom sistemu, te da se malo pažnje se posvećuje dobrobiti zaposlenih u sistemu socijalne zaštite. Rezultati istraživanja obavljenog tokom 2014. Godine u Gradskom centru za socijalni rad Beograd, koje je obuhvatilo 112 voditelja slučaja i 26 supervizora ukazuju na to da je kod 52% stručnih radnika prisutan povećan stepen sagorenosti.

Profesionalci se retko uključuju kao ravnopravni partneri u procesu donošenja odluka vezanih za rad sa korisnicima i generalno izradu zakonskih rešenja kojima se uređuje sistem socijalne zaštite, što dovodi do smanjenog osećaja kontrole nad svojim poslom. Sagorenost smanjuje kapacitet za usvajanje novih znanja i primenu novih postupaka u radu, pa u tom smislu negativno utiče na ishode obuka i edukacija. Visoka zastupljenost sagorenosti zato negativno utiče na sistem i dovodi do opadanja kvaliteta usluge i negativno  utiče na ostvarivanje najboljeg interesa korisnika. U tom smislu, sistemski pristup prevenciji i intervenciji u cilju smanjenja sagorenosti predstavlja preduslov daljeg razvoja sistema socijalne zaštite i povećanja kvaliteta usluga za korisnike.

Cilj projekta je da kroz razmatranje faktora nastanka sagorenosti u socijalnoj zaštiti kod nas dugoročno doprinese razvoju prevenciji i smanjenju učestalosti profesionalnog izgaranja/sagorenosti stručnih radnika u socijalnoj zaštiti. U okvir ovog projekta, sagorenosti je sagledana i u kontekstu organizacione klime i kulture, iz čega su se kreirale konkretne preporuke za unapređenje organizacije stručnog rada.

Svrha ovog projekta je da doprinese razvoju i promeni diskursa o funkcionisanju socijalne zaštite. Zaposlenima u socijalnoj zaštiti se od strane drugih aktera nekada zameraju stvari koje su navedene kao simptomi sagorenosti. Često se i u samim organizacijama radnici kod kojih je prisutan visok nivo sagorenosti vide kao nesposobni, ili neradnici, ne uočava se da je nekome potrebno podrška, a i kada se uočava nije jasno kako pomoći nekome kod koga je prisutna sagorenost u okviru trenutnih resursa. Ovaj projekat upravo želi da unapredi ovaj diskurs, i da doprinese transformaciji „osuđujućih“ diskursa, u „podržavajuće“ diskurse.

Projekat je sproveden u dve faze. U prvoj fazi projekta realizovano je kvalitativno istraživanje sa stručnim radnicima, čiji je cilj bio identifikovanje faktora nastanka sagorenosti u socijalnoj zaštiti, načina ispoljavanja i mogućih mehanizama prevencije i smanjenja sagorenosti. U drugoj fazi je organizovana radionica sa stručnim radnicima gde je izučavana sama sagorenost i kroz ovu aktivnost je kreirana prezentacija rezultata projekta i prilagođen nacrt obuke bez provere znanja na temu sagorenosti. Te na taj način su zaposleni u centrima za socijalni rad kroz ovu fazu unapredili  kompetencije potrebne da kod sebe prepoznaju simptome sagorenosti i pravovremeno reaguju, što može doprineti prevenciji i smanjenju sagorenosti pre svega u početnim fazama nastanka.

Projekat je finansiran od strane Grada Beograda – Sekretarijata za socijalnu zaštitu.